Sreten Stojanović

Sreten Stojanović
Fotografija Stojanovića
Lični podaci
Datum rođenja	(1898-02-02)2. februar 1898.
Mesto rođenja	Prijedor, Austrougarska
Datum smrti	29. oktobar 1960.(1960-10-29) (62 god.)
Mesto smrti	Beograd, NR Srbija, FNR Jugoslavija
Umetnički rad
Polje	vajarstvo
Uticao na	Vladeta Petrić
Najvažnija dela	Spomenik Sloboda
Potpis

Grob Sretena Stojanovića u Arkadama na Novom groblju u Beogradu.

Sreten Stojanović (Prijedor, 2. februar 1898 — Beograd, 29. oktobar 1960) bio je srpski akademski vajar, crtač, akvarelista, teoretičar, likovni kritičar i univerzitetski profesor. Stojanović je bio dekan Likovne akademije u Beogradu.

Biografija

Stojanovići su Jakšići iz Nevesinjskog polja. Odatle su se pokrenuli pod vođstvom kneza Vukovoja Jakšića i zaustavili na Kozari u selima više Prijedora. Po sinovima Vukovojevim, Stojanu, postali su Stojanovići, a po knezu Milanu Kneževići. U krajiškoj porodici Stojanovića bile su tri generacije sveštenika. Ilija, Gavro i Simo, otac Sretena Stojanovića i još njegovih sedmoro braće i sestara. Odrastao je u pravoslavnoj srpskoj porodici. Majka Jovanka, djevojački Vujasinović iz svešteničke pravoslavne porodice iz Kozarske Dubice i otac Simo Stojanović pravoslavni sveštenik. Slava Stojanovića je Sveti Đorđe. Sve učenje iz porodice je upućivalo da je najveći domet svakog nacionalizma ipak samo i jedino čovjek. Svi Stojanovići su bili dobro i lijepo vaspitana djeca.

Osnovnu školu pohađao je u Prijedoru, a bila je na svega nekoliko metara od njihove porodične kuće na mjestu današnjeg Doma za penzionere i stara lica. Počeo je da pohađa srednju školu u Banjoj Luci ali je kao nacionalistički revolucionar isteran iz gimnazije. Za vreme rata je bio zatvoren. Kao pripadnik Mlade Bosne robijao je u zatvoru u Zenici, gde rezbari i ukrašava kutije za duvan od lipovog drveta. Sa njim je robijao njegov brat dr Mladen Stojanović potonji narodni heroj.

Studirao je u Beču, pod pokroviteljstvom potpredsednice Društva „Cvijeta Zuzorić“ Kriste i profesora Medicinskog Fakulteta Đurice Đorđevića, kod majstora Franca Celeznog (Franz Zelezny), a izradu biste kod poljskog vajara Stanislava Romana Levandovskog (Stanisław Roman Lewandowski), koji je neko vreme proveo u ateljeu Ogista Rodena. U Pariz je došao krajem oktobra 1919. gde upisuje privatnu školu Grande Chaumiére, u kojoj je klasu vodio Emila Burdela. Tokom studija družio se sa drugim srpskim umetnicima kao što su Sava Šumanović, Milo Milunović, Risto Stijović, Dušan Jovanović Đukin. Od 1922. se naseljava u Beograd. Tokom života u Beogradu, čest je gost svojih prijatelja i mecena Kriste i Đurice Đorđevića, koji su nakon preseljenja iz Zagreba u Beograd svoj stan u ulici Strahinjića Bana pretvorili u mesto okupljanja umetnika. Za njihov stan Stijović izrađuje 36 reljefa u hrastovini, dok je Milo Milunović radio molitvenu fresku u stanu a arhitekta Zloković projektovao hol. Njihov stan zajedno sa radovima Stojanovića i drugih umetnika uništen je u Aprilskom bombardovanju Beograda.

U periodu između dva svetska rata radio je fasadnu plastiku, u saradnji sa arhitektama Milanom Zlokovićem, Dragišom Brašovanom, Milanom Sekulićem i Prokom Bajićem. Njegovi radovi mogu se videti na zgradi Trgovačke komore u ulici Modene u Novom Sadu, na kući Đorđa Dragutinovića u Zmaj Jovinoj ulici broj 31 u Zemunu, palati Asikuracioni Đenerali u beogradskom bulevaru Kralja Aleksandra, stambeno-poslovnom objektu podignutom na uglu Bulevara kralja Aleksandra 17 i Resavske ulice, zgradi u ulici Tadeuša Košćuška 20, zgradi Industrijske komore u Makedonskoj 25 u Beogradu i dvojnoj kuće sa ateljeom Sretena Stojanovića i Mladena Josića. Deo njegovih rada smatra se izuzetnim primerima ar deko reljefa. Nakon 1932. Stojanović više nije radio fasadnu plastiku.

Godine 1931. Stojanović je na izložbi sa Kostom Hakmanom prikazao reljefe u drvetu: Igra, Kolo, Pod punim jedrima i Domaća Muzika.

Stojanović je jedan od prvih profesora na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), izabran 1950. godine za dopisnog, a od 1959. godine za redovnog člana.

Govorio je da mu je uvek imponovala monumentalnost naših istorijskih ličnosti i istorijskih zbivanja. Osećaj za monumentalnost iskazuje na spomenicima Karađorđu, Njegošu, Filipu Višnjiću, Mladenu Stojanoviću, a naročito na spomenicima izvedenim posle Drugog svetskog rata na Iriškom vencu (spomenik Sloboda iz 1951) i u Bosanskom Grahovu.

Izlagao je još na izložbama nezavisnih umetnika u Parizu 1921. godine. Njegova dela izložena su u više galerija, pored ostalih i u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog.

Umro je 29. oktobra 1960. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

U junu 2013. godine u Galeriji RTS je otvorena izložba njegovih skulptura i slika.

Prema Lazaru Trifunoviću tri umetnička perioda u Stojanovićevom radu su: Period stilizacije, 1919–1928, Period realizma, 1929–1944, Period romantike, 1945-1960.

Uz Tomu Rosandića, Petra Palavičinija i Ristu Stijovića ubraja se u protagoniste srpske savremene skulpture.

Dela

• Stojanović, Sreten (1928). Impresije iz Rusije (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Novosti. str. 79 strana. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Stojanović, Sreten (1952). O umetnosti i umetnicima (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Prosveta. str. 103 strana. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Stojanović, Sreten. Biste (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Galerija

• 
  Moj otac
• 
  Portret prijatelja, (Muzej savremene umetnosti) (1920)
• 
  Nataša Bošković (1930)
• 
  Devojka sa ogledalom (1932)
• 
  Sedeći ženski akt, 1932. (Muzej istorije Jugoslavije)
• 
  Bacač kamena (1936)
• 
  Ogrlica (1937-1938)
• 
  Umetnikova žena (1940)
• 
  Portret Pavla Beljanskog (1943)
• 
  Petar Lubarda (1950)
• 
  Detalj sa prednje strane spomenika „Sloboda“ na Fruškoj gori (1951.)
• 
  Guslar (1956)
• 
  Spomenik Karađorđu u Beogradu
• 
  Spomenik Njegošu
• 
  Spomenik Filipu Višnjiću
• 
  Spomenik Mladenu Stojanoviću u Prijedoru

Vidi još

• Spomenik Sloboda
• Umetnička grupa Oblik
• Toma Rosandić
• Ljuba Ivanović
• Milo Milunović
• Zora Petrović,
• Petar Lubarda
• Ivan Tabaković
• Marko Čelebonović
• Nedeljko Gvozdenović
• Ljubica Sokić
• Đorđe Andrejević Kun
• Stojan Ćelić
• Mladen Srbinović
• Radomir Reljić
• Nikola Janković
• Spomen-bista Jaši Prodanoviću u Beogradu

Literatura

• Stojanović S., Sećanja na mladost, BIGZ, Beograd, 1997.

Knjige, enciklopedije i katalozi

• Despotović, Jovan (1998). Sreten Stojanović : 1898—1960 [katalog]. Beograd: Jugoslovenska galerija umetničkih dela. Arhivirano iz originala 02. 08. 2018. g. Pristupljeno 08. 03. 2012.  COBISS.SR 142071559
• Jovanović, Vera (2008). Tri vajara : Risto Stijović, Sreten Stojanović, Nebojša Mitrić : sećanja i pisma. Novi Sad: V. Jovanović.  COBISS.SR 232990471
• Jugoslovenska skulptura 1870—1950 (ur. Miodrag B. Protić). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 1975.  COBISS.SR 1931015
• Komemorativni skup povodom smrti akademika Sretena Stojanovića : 4. XI 1960 (ur. Đorđe Andrejević-Kun). Beograd: Naučno delo. 1962.  COBISS.SR 121717511
• Kulturna povijest Oktobarske revolucije — sto godina kasnije (ur. Danijela Lugarić Vukas) (PDF). Zagreb: Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu, Zavod za znanost o književnosti. 2017. 
• Kuprešanin, Dragoljub; Komelj, Miklavž; Lajbenšperger, Nenad; Vasiljević, Marija (2015). Umetnost kao otpor fašizmu : publikacija povodom sedamdesetogodišnjice pobede nad fašizmom : 9. maj 1945—2015. (ur. Marija Vasiljević) (PDF). Beograd: Muzej istorije Jugoslavije.  COBISS.SR 214910732
• Malbaša, Predrag (2013). Spomenici Petra II Petrovića Njegoša. Cetinje: Fomos Montenegro. 
• Miletić, Miloš; Radovanović, Mirjana; Knežević, Vida; Komelj, Miklavž; Kirn, Gal; Hanček, Ivana; Vuković, Vesna; Kutleša, Ana (2017). Lekcije o odbrani : Da li je moguće stvarati umetnost revolucionarno? (PDF). Beograd: KURS & Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 08. 2018. г. Приступљено 24. 08. 2018. 
• Петровић, Драган (2014). Југословенска политичка јавност и СССР 1922—1941. (докторска дисертација) (PDF). Нови Сад: Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду. 
• Порчић, Љиљана; Миловановић, Душан (2013). Сретен Стојановић : Галерија РТС, Београд, 18. јун - 6. септембар 2013. [каталог изложбе] (PDF). Београд: Радио-телевизија Србије.  COBISS.SR 198947084
• Prilozi za istoriju Muzeja savremene umetnosti (prir. Dejan Sretenović) (PDF). Beograd: Muzej savremene umetnosti. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 07. 2019. г. Приступљено 01. 08. 2018.  COBISS.SR 222200332
• Protić, Miodrag B. (1957). Sreten Stojanović. Beograd: Prosveta.  COBISS.SR 131955975
• Protić, Miodrag B. (1970). Srpsko slikarstvo XX veka, Tom 1. - Biblioteka Sinteze. Beograd: Nolit.  COBISS.SR 23899905
• Revolucionarno kiparstvo; [tekst Juraj Baldani]. Zagreb: Spektar. 1977.  COBISS.SR 49820935
• Stevanović, Momčilo (1962). Sreten Stojanović : život i delo (ur. Oto Bihalji-Merin i Jara Ribnikar). Jugoslavija.  COBISS.SR 512620952
• „Stojanović Sreten” (PDF). Narodna enciklopedija srpsko-hrvatsko-slovenačka [knjiga IV, S—Ž]. Bibliografski zavod D. D. Zagreb. 1929. стр. 498—499. 
• „Стојановић Сретен”. Мала енциклопедија Просвета Том 2. Београд: Просвета. 1959. стр. 630. 
• Sreten Stojanović : 1898-1960 : radovi na papiru : Galerija Fakulteta likovnih umetnosti, 8.2. - 1.3.1999. [izbor radova i postavka izložbe Nikola Vukosavljević, Bojana Burić ; obrada biografskih podataka Milena Kvas ; fotografije Danilo Vasić; katalog] (PDF). Beograd: Fakultet likovnih umetnosti. 1999. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 08. 2018. г. Приступљено 02. 08. 2018.  COBISS.SR 512968088
• Trifunović, Lazar (1973). Srpsko slikarstvo : 1900 — 1950. - Biblioteka Sinteze. Beograd: Nolit.  COBISS.SR 108281607
• Trifunović, Lazar (1973). Sreten Stojanović. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti.  COBISS.SR 121821703

Studije, članci iz časopisa i novina

• Baković, Milica (2013). „Živi spomenik” (PDF). Disovo proleće. Čačak: Gradska biblioteka „Vladisav Petković Dis“ Čačak (44): 15. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 08. 2016. g. Pristupljeno 02. 08. 2018.  COBISS.SR 211024908
• Berkuljan, Aleksandar (2013). „Podsjetnik na klesare Njegoševog lika” (PDF). Glasnik Narodnog muzeja Crne Gore. Cetinje: Narodni muzej Crne Gore. IX: 115—128. 
• Bjažić Klarin, Tamara; Galjer, Jasna (2013). „Jugoslavenski paviljon na Svjetskoj izložbi u Parizu 1937. i reprezentacijska paradigma nove državne kulturne politike”. Radovi Instituta za povijest umjetnosti. Zagreb: Institut za povijest umjetnosti. 37 (37): 179—192. 
• Бошњак, Срето (2000). „Сретен Стојановић : (1898—1960)”. Глас Српске академије наука и уметности, Одељење за ликовне и музичке уметности, Том 388, књ. 7: 5—9.  COBISS.SR 517553557
• Golubović, Vidosava (2009). „„Utisci iz Rusije“ Dragiše Vasića”. Ruski almanah. 18 (14): 131—135. 
• Golubović, Vidosava (2012). „„Impresije iz Rusije“ Sretena Stojanovića”. Ruski almanah. 21 (17): 236—242.  COBISS.SR 207829516
• Miloradović, Goran (2010). „Russian / Soviet Cultural Influence in Serbia / Yugoslavia In the XX and XXI Century” (PDF). Russia Serbia Relations at the beginning of XXI Century : Essay compendium (ur. Žarko N. Petrović) (na jeziku: engleski). Beograd: ISAC Fund. 
• Nesic, Blagoje V.; Markovic, Kamenko M. (2014). „Half a century of Lazar Licenoski’s death – A great painter of macedonian modern art” (PDF). PETTA MEЃUNARODNA NAUČNA KONFERENCIJA - 2014 «MEЃUNARODEN DIJALOG: ISTOK - ZAPAD» (KULTURA, SLAVJANSTVO I EKONOMIJA) (na jeziku: engleski). Sveti Nikole: Meѓunaroden Centar za Slavjanska prosveta - Sveti Nikole. 1 (1): 165—168. 
• Radojević, Mira (2017). „Razvoj jugoslovenske (srpske) istoriografije o „Velikom oktobru“” (PDF). Srpska politička misao. 57 (24/3): 13—33. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 08. 2018. g. Pristupljeno 24. 08. 2018. 
• Ristić, Andrijana (2011). „Prezentacija umetnika u ilustrovanoj štampi u okviru kulturne politike Agitpropa 1945—1952” (PDF). Kultura. Beograd: Zavod za proučavanje kulturnog razvitka (131): 145—157. 
• Sekulić, Jovan (2004). „Novo groblje u Beogradu / Spomeničko nasleđe — problemi zaštite” (PDF). Nasleđe. Beograd: Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda (V): 179—186. 
• Simić-Milovanović, Zora (1959). „Beograd i borbeni razvoj srpske umetnosti novijeg doba”. Godišnjak grada Beograda. Beograd: Muzej grada Beograda (VI): 619—660. 
• Tokin, Boško (1928). „Sovjetska Rusija”. Letopis Matice srpske. Novi Sad. God. 102, knj. 316, sv. 2 (maj 1928): 302—304.  COBISS.SR 152637191
• Ćalović, Dragan (2011). „Srpska kulturna baština i socijalistički realizam” (PDF). Megatrend revija. Beograd: Megatrend univerzitet. 8 (2): 321—335. Arhivirano iz originala (PDF) 14. 12. 2018. g. Pristupljeno 11. 12. 2018. 
• Ćosić-Vukić, Ana (2001). „Dva putopisa iz sovjetske Rusije”. Knjiga o putopisu — zbornik radova. Beograd: Institut za književnost i umetnost: 351—361.  COBISS.SR 512592277
• Čubrilo, Jasmina (2013). „Two monuments by Sreten Stojanović : continuity in discontinuity” (PDF). Acta historiae artis Slovenica (на језику: енглески). Ljubljana: Umetnostnozgodovinski inštitut Franceta Steleta (18/2): 59—74.  COBISS.SR 523802263

Novine

• Kašanin, Milan (1926). „Izložba g. Sretena Stojanovića”. Srpski književni glasnik. Beograd. XVII (1): 461—463. 
• Oraovac, Đorđe (1939). „Izložba Sretena Stojanovića”. Umetnički pregled. Beograd. II (6): 187—190. 
• Petrović, Rastko (21. 4. 1934). „Izložba Sretena Stojanovića u Umetničkom paviljonu”. Politika (9313). Beograd. str. 11. 
• Petrović, Rastko (1922). „Umetnička izložba (M. Milunovića i Sr. Stojanovića)”. Misao : književno-politički časopis. Beograd. X (6): 1687—1691. 
• Dobrović, Petar (5. 11. 1922). „Dve izložbe. Milunović i Stojanović”. Politika (5221). Beograd. str. 5. 
• Dučić, Jovan (6. 11. 1922). „Dva nova umetnika”. Politika (5222). Beograd. str. 3—5. 
• Manojlović, Todor (1922). „Izložba M. Milunovića i S. Stojanovića”. Srpski književni glasnik. Beograd. VII (1): 468—470. 

Spoljašnje veze

• Biografija na sajtu SANU
• Livnica Jeremić biografija Sreten Stojanović Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (5. maj 2021)
• ARTE Biografija Sreten Stojanović (1898—1960)
• Novo groblje Sreten Stojanović Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (20. јануар 2021)
• Jovan Despotović: Sreten Stojanović 1898-1960 Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (2. avgust 2018)
• Sreten Stojanović
• Slobodar vulkanskog dara („Večernje novosti“, 2. novembar 2015)