Pređi na sadržaj

Страва у Улици брестова

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Strava u Ulici brestova (film iz 2010).
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Serijal filmova Strava u Ulici brestova.
Strava u Ulici brestova
Poster filma
Ako se Nensi ne probudi vrišteći, neće se ni probuditi.
Izvorni naslovA Nightmare on Elm Street
IMDB 7,5/10 (161.311 glasova)
Žanrhoror
RežijaVes Krejven
ScenarioVes Krejven
ProducentRobert Šej
Glavne ulogeDžon Sakson
Roni Blejkli
Heder Langenkamp
Amanda Vis
Nik Kori
Džoni Dep
Robert Inglund
MuzikaČarls Bernstin
Producentska
kuća		New Line Cinema
Godina1984.
Trajanje92 minuta[1]
ZemljaSAD
Jezikengleski
Budžet1.800 000 dolara[2]
Zarada25.500.000 dolara[3]
Sledeći
Veb-sajtnightmareonelmstreetfilms.com/site/films/a-nightmare-on-elm-street/
IMDb veza

Strava u Ulici brestova (engl. A Nightmare on Elm Street) je američki horor film iz 1984. režisera Vesa Krejvena u produkciji kompanije Nju lajn sinema, sa Džonom Saksonom, Roni Blejkli, Heder Langenkamp, Amandom Vis, Nikom Korijem, Džonijem Depom i Robertom Inglundom u glavnim ulogama.

Film je zaslužan za korišćenje mnogih tropea pronađenih u niskobudžetnim horor filmovima iz 1970-ih i 1980-ih koji su nastali od Noć veštica Džona Karpentera (1978). Film uključuje moralnu predstavu u kojoj se ubijaju seksualno promiskuitetni tinejdžeri. Kritičari i istoričari filma navode da je premisa filma borba da se definiše razlika između snova i stvarnosti, koja se manifestuje životima i snovima tinejdžera u filmu.[4] Kasniji kritičari hvale sposobnost filma da prekorači „granice između imaginarnog i stvarnog“, poigravajući se percepcijama publike.[5] Nakon ovog filma je usledila Strava u ulici brestova 2: Fredijeva osveta.

Prvi i najuspešniji u serijalu od devet filmova.

Radnja[uredi | uredi izvor]

 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Godine 1981, tinejdžerka Tina Grej se budi iz zastrašujuće noćne more u kojoj je unakaženi muškarac koji nosi rukavicu sa oštricom napada u kotlarnici. Njena majka ističe četiri misteriozne crte na njenoj spavaćici. Sledećeg jutra, Tinina najbolja prijateljica Nensi Tompson i Nensin dečko, Glen Lanc, tešili su je, otkrivajući da su oboje imali noćnu moru prethodne noći. Njih dvoje ostaju u Tininoj kući kada Tinina majka odlazi iz grada, gde otkriva da je i Nensi imala noćnu moru u vezi sa unakaženim čovekom. Tinin dečko, Rod Lejn, prekida njihovo spavanje. Kada Tina zaspi, sanja kako je unakaženi muškarac juri. Roda je probudio Tinino mlaćenje i vrištanje i video je kako je vuče i fatalno poseče nevidljiva sila, primoravajući ga da pobegne dok se Nensi i Glen bude i pronalaze Tinu okrvavljenu i mrtvu.

Kasting[uredi | uredi izvor]

Fredi Kruger[uredi | uredi izvor]

Glumac Dejvid Vorner je prvobitno dobio ulogu Fredija. Urađeni su popravni testovi, ali je morao da odustane zbog sukoba u rasporedu. U početku je bilo teško naći zamenu. Kejn Hoder, koji će kasnije biti najpoznatiji po ulozi kolege slešera Džejsona Vorhisa, bio je među onima sa kojima je Ves Krejven razgovarao o ulozi Fredija. Prema Hoderu, „Imao sam sastanak sa Vesom Krejvenom o tome da igra lik koji je razvijao po imenu Fredi Kruger. U to vreme, Ves nije bio siguran kakvu osobu želi za ulogu Fredija, tako da sam imao dobar pokušaj kao i bilo ko drugi. U početku je razmišljao o velikom momku za tu ulogu, a takođe je mislio i na nekoga ko ima prave ožiljke od opekotina. Ali očigledno je promenio ceo način razmišljanja i otišao sa Robertom Inglundom, koji je niži. Voleo bih da sam dobio ulogu, ali mislim da je Ves napravio pravi izbor."

Nensi Tompson[uredi | uredi izvor]

Krejven je rekao da želi nekoga "neholivudskog" za ulogu Nensi, i verovao je da Langenkamp ispunjava ovaj kvalitet. Langenkamp, koja se pojavila u nekoliko reklama i TV filmu, uzela je pauzu sa studija na Stanfordu da bi nastavila da glumi. Na kraju je dobila ulogu Nensi Tompson nakon otvorene audicije, pobedivši više od 200 glumica.[6] Langenkamp je već bila poznata Anet Benson pošto je prethodno bila na audiciji za Noć komete i Poslednji zvezdani borac, izgubivši od Ketrin Meri Stjuart u obe prilike. Pričalo se da su Demi Mur, Kortni Koks, Trejsi Gold i Dženifer Grej bile na audiciji za film, ali da je Benson odbacio Mur i Koks, a nije bio siguran za Gold i Grej.[7] Langenkamp se vratila kao Nensi u Noćnoj mori u ulici brestova 3: Ratnici snova (1987), a takođe je igrala fikcionalizovanu verziju sebe u Strava u Ulici brestova 7: Novi i poslednji košmar (1994).

Glen Lanc[uredi | uredi izvor]

Džoni Dep je bio još jedna nepoznata osoba kada je izabran, u početku je pratio svog prijatelja (Džek Erl Hejli koji je igrao Fredija u rimejku iz 2010.) na audiciju. Prema Depu, uloga Glena je prvobitno bila napisana kao „veliki, plavokosi, igrač na plaži, fudbaler“, daleko od njegovog izgleda, ali ćerke Vesa Krejvena su izabrale Depa među slikama glumaca koje im je otac pokazao.[8] Čarli Šin je razmatran za tu ulogu, ali je navodno želeo previše novca, što je Šin opovrgnuo kasnije.[8]

Teme[uredi | uredi izvor]

Primerak rukavice Fredija Krugera u muzeju.

Fredi isključivo napada tinejdžere i njegovi postupci su protumačeni kao simboli često traumatičnih iskustava adolescencije.[9] Nensi, poput arhetipske tinejdžerke, doživljava socijalnu anksioznost i njen odnos sa roditeljima postaje napet. Seksualnost je prisutna u frojdovskim slikama i skoro isključivo je prikazana u pretećem i misterioznom kontekstu (npr. Tinina smrt vizuelno evocira silovanje, Fredijeva rukavica između Nensinih nogu u kadi). Originalni scenario je zahtevao da Kruger bude zlostavljač dece, a ne deteubica, pre nego što bude ubijen.[10]

Ves Krejven je objasnio da je „pojam scenarija da se gresi roditelja nabacuju deci, ali činjenica da svako dete nije nužno zaglavljeno sa svojom sudbinom još uvek postoji.“[11] Robert Inglund primećuje da „u Noćnoj mori, svi odrasli su oštećeni: alkoholičari, na pilulama, nisu bliski“. Blejkli kaže da su roditelji u filmu „na ivici toga da budu zlikovci“. Inglund dodaje: "adolescenti moraju da prođu kroz to, a Heder je poslednja devojka koja stoji. Ona živi. Pobeđuje Fredija." Langenkamp se slaže: „Strava je feministički film, ali ja na njega više gledam kao na film o 'moći mladih'.“[12]

Tematska pesma Fredija Krugera[uredi | uredi izvor]

Tekst za Fredijevu tematsku pesmu, koju pevaju deca koja preskaču konopac tokom cele serije i zasnovan na „One, Two, Buckle My Shoe", već je napisan i uključen u scenario kada je Bernštajn počeo da piše muziku, dok melodija za nju nije bila postavio Bernštajn, ali dečko Heder Langenkamp i budući muž u to vreme, Alen Paskva, koji je i sam bio muzičar. Bernštajn je integrisao Paskvin doprinos u svoj saundtrek kako je on smatrao potrebnim. Jedna od tri devojčice koje su snimile vokalni deo teme bila je tada 14-godišnja ćerka Roberta Šeja. Prema scenariju, tekst je sledeći:

Na engleskom jeziku Na srpskom jeziku
One two, Freddy's coming for you. Three four, better lock your door. Five six, grab your crucifix. Seven eight, gonna stay up late. Nine ten, never sleep again. Jedan dva, Fredi dolazi po tebe. Tri četiri, bolje zaključaj vrata. Pet šest, zgrabi svoj krstić. Sedam osam, ostaću do kasno. Devet deset, nikad više ne spavaj.

Uloge[uredi | uredi izvor]

Glumac Uloga
Heder Langenkamp Nensi Tompson
Robert Inglund Fredi Kruger
Džon Sakson Don Tompson
Džoni Dep Glen Lanc
Roni Blejkli Mardž Tompson
Amanda Vis Tina Grej
Nik Kori Rod Lejn
Lin Šej nastavnica engleskog
Džo Anger Garsija
Čarls Flajšer Martin Luter King

Slogani[uredi | uredi izvor]

  • Ona je jedina koja ga može zaustaviti... ako ona padne, niko neće preživeti.
  • Ako se Nensi ne probudi vrišteći, neće se ni probuditi.
  • Spavanje ubija.
  • Vrisci koji te probude bi mogli biti i tvoji sopstveni.
  • Šta god radio nemoj zaspati... ili ćeš upoznati zastrašujućeg Fredija.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „A Nightmare on Elm Street (18)”. British Board of Film Classification. 28. 05. 1985. Pristupljeno 4. 09. 2016. 
  2. ^ John Kenneth Muir (1998). „Career Overview”. Wes Craven: The Art of Horror. Jefferson, N.C.: McFarland and Company. str. 18. ISBN 0-7864-1923-7. 
  3. ^ A Nightmare on Elm Street at Box Office Mojo; last accessed June 1, 2014.
  4. ^ Bulkeley, Kelly (1999). Visions of the night : dreams, religion, and psychology. Albany, NY: State University of New York Press. ISBN 0-585-30045-3. OCLC 45729245. 
  5. ^ „Review: A Nightmare on Elm Street”. preview.reelviews.net. Pristupljeno 2022-07-30. 
  6. ^ Marks, Craig; Tannenbaum, Rob. „Freddy Lives: An Oral History of A Nightmare on Elm Street”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-30. 
  7. ^ Hutson, Thommy (2016). Never sleep again : the Elm Street legacy: the making of Wes Craven's a nightmare on Elm Street. New York, NY. ISBN 978-1-61868-640-4. OCLC 915493978. 
  8. ^ a b Marks, Craig; Tannenbaum, Rob. „Freddy Lives: An Oral History of A Nightmare on Elm Street”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-30. 
  9. ^ „notcoming.com | A Nightmare on Elm Street”. www.notcoming.com. Pristupljeno 2022-07-30. 
  10. ^ Robb, Brian J. (2000). Screams and nightmares : the films of wes craven. Woodstock: Overlook. ISBN 1585670901. OCLC 1330606966. 
  11. ^ Dan, Spapperotti (1985). "Nightmare on Elm Street". Cinefantastique. Izdanje:15, br. 3. str. 40–42.
  12. ^ Marks, Craig; Tannenbaum, Rob. „Freddy Lives: An Oral History of A Nightmare on Elm Street”. Vulture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-07-30. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Страва_у_Улици_брестова&oldid=27419860”