Pređi na sadržaj

Stres

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Stres (višeznačna odrednica).
Neuro-hormonalni odgovor tokom stresa

Stres, koji može biti fiziološki, biološki, ili psihološki je odgovor ljudskog organizma na štetne faktore iz životnog okruženja (stresore).[1] Stres je način na koji telo reaguje na stanje kao što je pretnja, izazov, ili fizička i psihološka barijera. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom. Na podsticaje koji menjaju okolinu organizma reagiraju višestruki sistemi u telu. Autonomni nervni sistem i hipotalamusno-hipofizno-nadbubrežna osovina (HPA) su dva glavna sistema koja odgovaraju na stres proizvodnjom stresnih hormona - adrenalin i kortizol.[2] Postoje dva nivoa stresnog hormona kortizola. Bazalni nivo kortizola obuhvata svakodnevne normalne količine kortizola koje su potrebne za optimalan rad ljudskog tela. Sa druge strane, reaktivni nivo kortizola obuhvata privremeno povećano lučenje kortizola kao odgovor na stresore.[3][4]

Simpatoadrenalna medularna osa (SAM) može da aktivira stanje borbe ili bekstva putem simpatičkog nervnog sistema, koja posvećuje energiju relevantnijim telesnim sistemima za akutnu adaptaciju na stres, dok parasimpatički nervni sistem vraća telo u ravnotežu (homeostazu).[2]

Drugi značajan fiziološki odgovor na stres se dešava preko HPA ose, koja reguliše lučenje kortizola. Kortizol utiče na mnogobrojne telesne funkcije, uključujući metabolizam, psihološke i imunološke funkcije. SAM i HPA ose su regulisane putem nekoliko regiona mozga, uključujući limbički sistem, prefrontalni korteks, amigdalu, hipotalamus, i stria terminalis.[2][4]

Kroz ove mehanizme, stres može da izmeni memorijske funkcije, nagrađivanje, imunske funkcije, metabolizam i podložnost bolestima.[5] Definicije stresa se razlikuju. Jedan sistem sugeriše da postoji pet tipova stresa označenih kao „akutni vremenski ograničeni stresori”, „kratki naturalistički stresori”, „sekvence stresnih događaja”, „hronični stresori” i „udaljeni stresori”. Akutni vremenski ograničeni stresor obuhvata kratkoročni izazov, dok kratki prirodni stresor uključuje događaj koji je normalan, ali je ipak izazovan. Stresna sekvenca događaja je stresor koji se javi, i zatim nastavlja da proizvodi stres tokom neposredne budućnost. Hronični stres uključuje izloženost dugoročnom stresoru, a udaljeni stres je posledica stresora koji nije neposredan.[6]

Stres povećava rizik za razvoj mentalnih oboljenja, koja su značajno povezana sa hroničnim ili velikim kolačinama stresa.[4][6][7]

Pregled

[uredi | uredi izvor]

Stres i bolest mogu imati zajedničke komponente. Studije ukazuju na postojanje veze,[4][8][9] dok teorije o povezanosti stresa i bolesti ukazuju na to da i akutni i hronični stres mogu uzrokovati bolesti i dovesti do promena u ponašanju i fiziologiji.[9] Promene u ponašanju mogu uključivati pušenje i promene u prehrambenim navikama i fizičkoj aktivnosti. Fiziološke promene mogu uključivati promene u simpatičkoj aktivaciji ili HPA aktivnosti i imunološkoj funkciji.[10] Međutim, postoji velika varijabilnost u vezi između stresa i bolesti.[11]

HPA osa reguliše mnoštvo mnogih telesnih funkcija, kao što su fiziološke funkcije i funkcije ponašanja, putem otpuštanja glukokortikoidnih hormona (npr. kortizol). Aktivnost HPA ose varira u skladu sa cirkadijalnim ritmom, sa vrhuncom tokom jutra.[4] Ova osa obuhvata oslobađanje kortikotropin oslobađajućeg hormona (CRH) i vazopresina (VP) iz hipotalamusa koji stimulišu hipofizu da izluči adrenokortikotropni hormon (ACTH). Adrenokortikotropni hormon može zatim da stimuliše nadbubrežne žlezde da izluče kortizol. HPA osa se isto tako reguliše negativnom povratnom spregom.[12]

Ispuštanje CRH i VP su regulisani silaznim glutaminergičnim i GABAergičnim putevima iz amigdale, kao i noradrenergičkim projekcijama. Povećano lučenje kortizola deluje na povećanje glukoze u krvi, podiže krvni pritisak i nadmašuje lizozomalnu i imunološku aktivnost.[9] Pod drugim okolnostima aktivnost se može razlikovati. Povećani kortizol takođe favorizuje učenje zasnovano na navici, tako što favorizuje konsolidaciju pamćenja emotivnih memorija.[12]

Selje je pokazao da stres smanjuje adaptabilnost organizma i predložio da se adaptabilnost opiše kao poseban resurs, energija adaptacije.[13] Jedna studija je razmatrala energiju adaptacije kao unutrašnju koordinatu na „dominantnom putu” u modelu adaptacije.[14] Stres može učiniti pojedinca podložnijim fizičkim bolestima kao što je obična prehlada.[15] Stresni događaji, kao što su promene u poslu, mogu dovesti do nesanice, poremećaja spavanja i fizičkih i psihičkih problema.[16]

Istraživanja pokazuju da tip stresora (bilo da je akutan ili hroničan) i individualne karakteristike kao što su starost i fizičko blagostanje pre početka stresora određuju jačinu efekta stresa na pojedinca.[8] Karakteristike ličnosti pojedinca (kao što je nivo neuroticizma),[17] genetika, i iskustva iz detinjstva sa glavnim stresorima i traumama[18] mogu isto tako da diktiraju njihov odgovor na stresore.[8]

Psihologija

[uredi | uredi izvor]

Stres i nedostatak dostupnih ili korišćenih sredstava za suočavanje datog pojedinca često mogu dovesti do razvoja psiholoških problema kao što su deluzije,[19] derealizacija, depersonalizacija, depresija i anksioznost.[20][21]

Hroničan stres je značajno povezan sa psihološkim simptomima deluzije,[19] depresije i anksioznosti (pogledaj ispod za dodatne informacije).[20] Ova vrsta stresa takođe može prouzrokovati atrofiju mozga, tako da nastane gubitak nerava i njihovih veza. Ovaj pojav se najčešće dešava u delovima mozga koji su odgovorni za učenje, odgovor na stresore i kognitivnu fleksibilnost.[22]

Hronični stresori ne moraju biti istog intenziteta kao što su akutni stresori, npr. prirodna katastrofa ili velika nesreća, ali koji traju tokom dužih vremenskih perioda i imaju tendenciju da prouzrokuju negativniji efekat po zdravlje, zbog njihovog postojanog delovanja koje zahteva da se fiziološki odgovor tela javlja svakodnevno.[23] Ti procesi ubrzavaju iscrpljivanje energije iz organizma tokom dugih vremenskih perioda, posebno u slučajevima kada se stresori ne mogu izbeći (npr. stres zbog života u opasnoj okolini). Pogledajte alostatsko opterećenje za dalju diskusiju o biološkim procesima kojim hronični stres može utiče na telo. Na primer, studije su otkrile da staratelji, posebno oni koji se staraju o obolelim od demencije, imaju viši nivo depresije i nešto lošije fizičko zdravlje od onih koji ne pružaju negu.[23]

Tokom hroničnog stresa, dešavaju se trajne psihološke i emotivne promene, kao i promene u ponašanju ljudi.[24] Hronični stres može obuzimati situacije kao što su briga za člana porodice sa demencijom, ili mogu biti posledica kratkih, jednokratnih događaja koja ostavljaju dugoročne posledice, kao što je to seksualni napad. Istraživanja su dodatno pokazala da psihološki stres može direktno doprineti ka nesrazmerno visokim stopama morbiditeta i smrtnosti od koronarne srčane bolesti.[25] Specifičnije, pokazano je da akutni i hronični stres povećavaju lipide u krvotoku, koji su povezani sa kliničnim srčanim problemima.[25]

Poznato je da, uprkos problemima se stresom, pojedinci mogu pokazati izdržljivost - termin koji opisuje sposobnost čoveka da istovremeno bude pod hroničnim stresom i zdrav.[26] Iako je psihološki stres često povezan sa bolešću, većina zdravih pojedinaca mogu ostati zdravi i posle suočavanja sa hroničnim stresnim događajima. Ovi primeri sugerišu da postoje individualne razlike u ranjivosti od strane potencijalnih štetnih efekata stresa. Pomenute individualne razlike u ranjivosti nastaju kroz kombinaciju genetskih iu psiholoških faktora. Starost osobe koja doživljava stres je takođe bitan faktor, koji diktira efekat stresa na zdravlje. Istraživanja takše predlažu, da hronični stres u ranim godinama života može imati doživotne posledice po biološko i psihološko prilagođavanje na stres.[27]

Teorijska postavka

[uredi | uredi izvor]

Hans Seli (Hans Selye) je 1936. postavio teoriju prema kojoj do bolesti dolazi usled poremećaja ravnoteže u organizmu pod dejstvom raznih spoljašnjih i unutrašnjih činilaca. Zbirni naziv za bilo koji od tih činilaca je stresor (stressor). Oni ispoljavaju agresivno dejstvo na organizam - stresorno dejstvo, a odgovor organizma se naziva stres-reakcijom.[28]

Ravnoteža u organizmu (homeostaza) je značajan koncept kroz koji se posmatraju efekti stresa.[29] U biološkom organizmu, većina biohemijskih procesa nastoje da održe homeostazu - stabilno stanje koje je idealizovano, ali ne i konstanto ostvarivo. Faktori iz okoline, kao i unutrašnji i spoljašnji stimulansi, neprekidno ometaju homeostazu. Može se reći da je organizam u stanju neprekidnog toka sa ciljem približavanja homeostatskoj tački koja stvara optimalne uslove za život i funkciju organizma.[30] Faktori koji prouzrokuju promenu stanja u organizmu, koje se udaljava daleko od homeostaze, mogu se protumačiti kao stres. Situacije opasne po život kao što su velika fizička povreda ili produženo gladovanje mogu značajno poremetiti homeostazu. Sa druge strne, pokušaj organizma da povrati homeostazu, često trošeći energiju i prirodne resurse, može isto biti protumačen kao stres.[31] Mozak nije u stanju da održi ravnotežu tokom stanja dugotrajnog stresa - ovaj gomilajući deficit ravnoteže se karakteriše kao hronični stres.[32]

Stresori, bilo da su psihološke prirode, ili fizičke prirode, prouzrokuju slične fiziološke promene u organizmu. Pri poremećaju ravnoteže organizma odbrambeni sistemi reaguju prema vrsti stresora, ali adaptacioni sistem reaguje uvek na isti način. Stres reakcija je neuro-endokrinog karaktera i manifestuje se kao skup simptoma te se naziva i opšti adaptacioni sindrom ili Selijev sindrom.[28][33]

Prodorom ove teorije u medije, stres dobija kolokvijalno značenje i često se laički tumači.

Stresni odgovor

[uredi | uredi izvor]

Odgovor na stres ima dvostruku prirodu[34]:

  • kratkoročni odgovor stvara adaptivne promene koje pomažu pojedincu da odgovori na stresore, npr. mobilizacija energetskih resursa;
  • dugoročni odgovor dovodi do maladaptacije, odnosno izazvane promene su dugoročno gledano nepovoljne, npr dolazi do uvećanja žlezdi.

Stresni odgovor nastaje usled aktivacije stresorima dva osnovna sistema[35]:

  1. anteriorna hipofiza – kora nadbubrežne žlezde, je sistem koji dovodi do oslobađanja ACTH iz anteriorne hipofize što stimuliše sintezu glukokortikoida kore nadbubrežne žlezde koji dalje podstiču stresni odgovor
  2. simpatički nervni sistem, nakon aktivacije ima za posledicu sintezu epinefrina i norepinefrina

Faze stres-reakcije

[uredi | uredi izvor]

Prema Selijevom konceptu opšteg adaptacionog sindroma, postoje tri faze reakcije na stres[36]:

  1. faza alarma — šoka — kada se organizam suočava sa štetnim faktorom
  2. faza rezistencije - kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu
  3. faza iscrpljenosti - kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i „prepušta“ mu se

Ukoliko je čovek kontinuirano izložen stresu ili ukoliko je njemu često izložen dolazi do poremećaja u funkcionisanju organizma što uslovljava pojavu tzv. adaptacionih bolesti kao što je hipertenzija.

Dugo se verovalo da je uzor čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu bolest adaptacije, međutim, danas se zna da bakterija Helicobacter Pylori izaziva većinu ovih čireva (želudac - 80%, dvanaestopalačno crevo - 90%). Iako stres može doprineti nastanku, on nije etiološki faktor.[37]

Faktori stresa

[uredi | uredi izvor]

Faktori koji uzrokuju stres su brojni i raznovrsni. To mogu biti fizički faktori:[38][39]

  • hladnoća,
  • toplota,
  • buka,
  • vibracije,
  • otrovi ili
  • psihološki faktori: velika odgovornost, poremećeni međuljudski odnosi, itd.[40]

Efekti stresa

[uredi | uredi izvor]

Termin hronični stres se upotrebljava u slučaju kontinuirano aktiviranih telesnih procesa odgovora na stres,[41] ili jednostavno u slučaju produženog stresa.[42] Istraživanja su pokazala da pojedinci sa dugoročnim konfliktom (minimalno mesec dana) u vezi imaju veći rizik za razvoj bolesti i imaju sporije zarastanje rana, kao i smanjene beneficije od primanja uobičajenih vakcina.[22] Takođe je poznato da akutni stresori imaju snažniji negativan efekat na imuni sistem u slučaju već postojećeg stanja stresa i anksioznosti. Kao primer, dokazano je da učenici koji su pod stresom u privatnom životu imaju slabiju funkciju imunog sistema tokom ispitnih rokova (ispiti služe kao dodatni akutni stresor).[43] Stres takođe može uvećati osećaj zadovoljstva i nagrade povezanim sa konzumacijom hrane, što može dovesti do povećanja telesne težine i značajnih promena navika u ishrani.[44] Dodatno, stres može doprineti razvoju fibromialgije[45] i sindroma hroničnog umora[46]. Procesi adaptacije na akutne stresore obično ne nameću teret na zdravlje mladih, zdravih pojedinaca, međutim, hronični stres kod starijih ili bolesnih osoba može imati dugoročne negativne posledice koje su štetne po zdravlje.[47]

Infekcije

[uredi | uredi izvor]

Stanje hroničnog stresa može povećati rizik infekcije (npr. infekcija gornjih disajnih puteva). Kod HIV (virus ljudske imunodeficijencije) pozitivnih pacijenata, povećana količina svakodnevnog stresa i kortizola su povezani sa lošijom prognozom bolesti.[41] Istraživanja su takođe pokazala da povećan nivo stresa može da ponovo aktivira latentne (mirujuće) herpes viruse.[48]

Hronična oboljenja

[uredi | uredi izvor]

Postoji veza između hroničnog stresa i kardiovaskularnih bolesti.[41] Stres takođe utiče na hipertenziju (povišen krvni pritisak) i može dodatno predisponirati ljude na druga oboljenja, koja su povezana sa hipertenzijom.[49] Stanje hroničnog stresa može podstaći pojedinca na zloupotrebu droge i alkohola.[50] Dodatno, stres može doprineti starenju, hroničnim bolestima starenja, depresiji i metaboličkim poremećajima.[51]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Istraživanja su pokazala da hronični stres otežava dečiji rast i razvoj kroz smanjenje proizvodnje hormona rasta u hipofizi, kao kod dece koja su u kućnom okruženju gde su prisutne bračne nesuglasice, alkoholizam, ili zlostavljanje dece.[52] Takođe je poznato da hronični stres može prouzrokovati mnoge zdravstvene probleme, koji nisu samo mentalne prirode. Dugoročni visoki nivo stresa može dovesti do povećane šanse za razvoj bolesti kao što su dijabetes, rak, depresija, bolest srca i Alchajmerova bolest.[22] Poznato je da su prenatalni život (period od oplodnje do rođenja), detinjstvo i adolescencija kritični periodi u kojima je osetljivost na stresore posebno visoka.[53][54] Izloženost stresorima u ranjivim periodima života može dovesti do psihijatrijskih i fizičkih bolesti koje imaju dugoročne posledice po pojedinca.[22]

Rast povezan sa stresom

[uredi | uredi izvor]

Stres je takođe povezan sa ličnim rastom i razvojem. Stres može unaprediti otpornost pojedinca. Teorijski model otpornosti prvi put je predstavio Kobasa (1979) i ilustruje otporne obrasce reagovanja na stres kod pojedinaca i grupa. Često smatran osobinom ličnosti ili skupom osobina, psihološka otpornost opisana je od strane Bartonea (1999) kao stil funkcionisanja koji uključuje kognitivne, emocionalne i ponašajne karakteristike. Otporni stil funkcionisanja razlikuje ljude koji ostaju zdravi pod stresom od onih koji razvijaju probleme povezane sa stresom.

Otpornost uključuje elemente posvećenosti, kontrole i izazova. Posvećenost je sklonost da se svet posmatra kao interesantan i značajan. Kontrola je verovanje u vlastitu sposobnost da se kontrolišu ili utiče na događaje. Izazov podrazumeva posmatranje promene i novih iskustava kao uzbudljivih prilika za učenje i razvoj. Otporna osoba smatra se hrabrom u suočavanju sa novim iskustvima i razočaranjima, i visoko kompetentnom. Otporna osoba nije imuna na stres, ali je otporna u reagovanju na različite stresne uslove. Osobe koje imaju visok nivo otpornosti ne samo da ostaju zdrave, već i bolje funkcionišu pod stresom. Na taj način, otpornost je koncept koji podrazumeva "pileće i jaje", jer se čini da otporni ljudi bolje podnose stresne događaje ili postaju otporniji. Nije jasno da li stres podstiče otpornost ili je otpornost nešto sa čime se osoba rađa.

Hipoteza o obrnutom "U" tvrdi da, do određene tačke, stres može podstaći rast, ali da postoji tačka preokreta ili prelaska kada stres postaje previše i počinje da bude onesposobljavajući. Osećaji stresa (kognitivni ili fizički) mogu se tumačiti negativno kao znak da osoba nije spremna, ili pozitivno kao znak da je osoba spremna. To je tumačenje osobe, a ne sam stres, koje utiče na ishod.[55]

Kako smanjiti nivo stresa

[uredi | uredi izvor]

Postoje različiti efektivni načini borbe protiv stresa[56]:

  • pokušaj eliminacije stresora - stresne situacije se ne mogu uvek izbeći, ali pojedinac može da promeni način na koji doživljava taj stres (npr. kroz odbacivanje neke odgovornosti, opuštanje očekivanja, ili tražeći pomoć).
  • negovanje socijalne podrške - snažna socijalna podrška može poboljšati otpornost na stres (neki od prijatelja i članova porodice mogu biti dobri slušaoci sa saosećanjem, dok drugi mogu ponuditi prekopotrebnu praktičku pomoć, kao što je kuvanje ili čuvanje dece).
  • dobra ishrana - kad je pojedinac pod stresom, centralni nervni sistem povećava lučenje hormona adrenalina i kortizola, koji utiču na digestivni trakt između ostalih fizioloških promena. Lučenje kortizola tokom hroničnog stresa može prouzrokovati žudnju za mastima i šećerom. Prisustvo visokog nivoa kortizola i istovremeni visoki unos šećera podstiče deponovanje masti oko čovečijih unutrašnjih organa. Ovo stanje je povezano sa srčanim i metaboličkim bolestima. Zdrava, raznovrsna ishrana štiti od pomenutih oboljenja i obezbeđuje više energije za suočavanje sa promenama.
  • opuštanje mišića - stanje stresa prouzrokuje nepotost mišića, koja se odražava kroz glavobolju, bol u leđima i opštom umoru. Moguće je smanjiti nivo stresa kroz istezanje, masažu, ili kupanjem i opuštanjem u toploj kupci.
  • meditacija - istraživanja su pokazala da meditacija smanjuje psihološki stres i anksioznost.
  • dobra rutina spavanja - pojedinac treba imati doslednu rutinu spavanja, bez ispostavljenosti elektronskim ekranima direktno pred leganje u krevet. Takoše je preporučljivo izbegavati konzumiranje alkohola i kofeina predveče.
  • fizička aktivnost - smanjuje percipirani stres i poništava neke od negativnih efekata stresa
  • vreme u prirodi - istraživanja su pokazala da mesta sa zelenilom (npr. gradski park) poboljšavaju raspoloženje
  • ugodne aktivnosti - čak i kada pojedinac nema puno vremena, trebao bi da pronađe priliku da se zabavi i uradi nešto za sebe (čitanje knjige, pevanje, gledanje filmova). Napuštanje slobodnih aktivnosti može biti kontraproduktivno po mentalno zdravlje.
  • preoblikujte svoje razmišljanje - preoblikovanje vaših misli i percepcije stresora može pomoći u upravljanju vašim emocijama i tako smanjiti osećaj stresa. Nastojte da prihvatite situacije koje nisu u vašoj kontroli.
  • potražite pomoć - ukoliko ste preopterećeni, posavetujte se sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje koji vam može pomoći da naučite kako da efikasno upravljate svojim stresom i promenite vašu negativnu reakciju na stresore.

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Nachiappan, Vasanthi; Muthukumar, Kannan (decembar 2010). „Cadmium-induced oxidative stress in Saccharomyces cerevisiae”. Indian Journal of Biochemistry and Biophysics. 47 (6): 383—387. ISSN 0975-0959. PMID 21355423. 
  2. ^ a b v Ulrich-Lai, Yvonne M.; Herman, James P. (7. 2. 2017). „Neural Regulation of Endocrine and Autonomic Stress Responses”. Nature Reviews Neuroscience. 10 (6): 397—409. ISSN 1471-003X. PMC 4240627 Slobodan pristup. PMID 19469025. doi:10.1038/nrn2647. 
  3. ^ „Biology of stress”. CESH / CSHS. Pristupljeno 2024-02-03. 
  4. ^ a b v g d Knezevic, Emilija; Nenic, Katarina; Milanovic, Vladislav; Knezevic, Nebojsa (novembar 2023). „The Role of Cortisol in Chronic Stress, Neurodegenerative Diseases, and Psychological Disorders”. Cells. 12(23):2726. doi:10.3390/cells12232726. 
  5. ^ Stephens, Mary Ann C.; Wand, Gary (1. 1. 2012). „Stress and the HPA Axis”. Alcohol Research : Current Reviews. 34 (4): 468—483. ISSN 2168-3492. PMC 3860380 Slobodan pristup. PMID 23584113. 
  6. ^ a b Segerstrom, Suzanne C.; Miller, Gregory E. (7. 2. 2017). „Psychological Stress and the Human Immune System: A Meta-Analytic Study of 30 Years of Inquiry”. Psychological Bulletin. 130 (4): 601—630. ISSN 0033-2909. PMC 1361287 Slobodan pristup. PMID 15250815. doi:10.1037/0033-2909.130.4.601. 
  7. ^ Notaras, Michael; van den Buuse, Maarten (3. 1. 2020). „Neurobiology of BDNF in fear memory, sensitivity to stress, and stress-related disorders”. Molecular Psychiatry. 25 (10): 2251—2274. ISSN 1476-5578. PMID 31900428. doi:10.1038/s41380-019-0639-2. 
  8. ^ a b v Schneiderman, N.; Ironson, G.; Siegel, S. D. (2005). „Stress and health: psychological, behavioral, and biological determinants”. Annual Review of Clinical Psychology. 1: 607—628. PMC 2568977 Slobodan pristup. PMID 17716101. doi:10.1146/annurev.clinpsy.1.102803.144141. 
  9. ^ a b v Zefferino, R; Di Gioia, S; Conese, M (8. 12. 2020). „Molecular links between endocrine, nervous and immune system during chronic stress”. Brain and Behavior. 11(2). doi:10.1002/brb3.1960. 
  10. ^ Herbert, T. B.; Cohen, S. (1993). „Stress and immunity in humans: a meta-analytic review”. Psychosomatic Medicine. 55 (4): 364—379. CiteSeerX 10.1.1.125.6544 Slobodan pristup. doi:10.1097/00006842-199307000-00004. 
  11. ^ Ogden, J. (2007). Health Psychology: a textbook (4th izd.). New York: McGraw-Hill. str. 281–28. ISBN 9780335214716. 
  12. ^ a b Aguilera, Greti (1. 1. 2011). „HPA axis responsiveness to stress: Implications for healthy aging”. Experimental Gerontology. 46 (2–3): 90—95. ISSN 0531-5565. PMC 3026863 Slobodan pristup. PMID 20833240. doi:10.1016/j.exger.2010.08.023. 
  13. ^ Selye, H. (1938). „Adaptation Energy”. Nature. 141 (3577): 926. Bibcode:1938Natur.141..926S. doi:10.1038/141926a0. 
  14. ^ Gorban A.N.; Tyukina T.A.; Smirnova E.V.; Pokidysheva L.I. (2016). „Evolution of adaptation mechanisms: adaptation energy, stress, and oscillating death”. J. Theor. Biol. 405: 127—139. PMID 26801872. arXiv:1512.03949 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.jtbi.2015.12.017. 
  15. ^ Doyle; Skoner D. P.; Rabin B. S.; Gwaltney Jr J. M. (1997). „Social ties and susceptibility to the common cold”. JAMA: The Journal of the American Medical Association. 277 (24): 1940—1944. PMID 9200634. doi:10.1001/jama.277.24.1940.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  16. ^ Greubel, Jana and Kecklund, Göran. The Impact of Organizational Changes on Work Stress, Sleep, Recovery and Health. Industrial Health. Department for Psychology, University of Fribourg.
  17. ^ Jeronimus, B. F.; Riese, H.; Sanderman, R.; Ormel, J. (2014). „Mutual Reinforcement Between Neuroticism and Life Experiences: A Five-Wave, 16-Year Study to Test Reciprocal Causation”. Journal of Personality and Social Psychology. 107 (4): 751—64. PMID 25111305. doi:10.1037/a0037009. 
  18. ^ Jeronimus, B. F.; Ormel, J.; Aleman, A.; Penninx, B.W.J.H.; Riese, H. (2013). „Negative and positive life events are associated with small but lasting change in neuroticism”. Psychological Medicine. 43 (11): 2403—15. PMID 23410535. doi:10.1017/s0033291713000159. 
  19. ^ a b Kingston, Cara; Schuurmans-Stekhoven, James (2016). „Life hassles and delusional ideation: Scoping the potential role of cognitive and affective mediators”. Psychology and Psychotherapy: Theory, Research and Practice. 89 (4): 445—463. PMID 26846698. doi:10.1111/papt.12089. 
  20. ^ a b Schlotz W, Yim IS, Zoccola PM, Jansen L, Schulz P (2011). The perceived stress reactivity scale: Measurement invariance, stability, and validity in three countries. Psychol Assess. (pp. 80–94).
  21. ^ Gelder, Michael; Andreasen, Nancy; Lopez-Ibor, Juan; Geddes, John, ur. (oktobar 2012). New Oxford Textbook of Psychiatry (na jeziku: engleski) (2 izd.). Oxford University PressOxford. ISBN 978-0-19-969675-8. doi:10.1093/med/9780199696758.001.0001. 
  22. ^ a b v g Barrett, Lisa Feldman (2020). 7 and a half lessons about the brain. Picador. 
  23. ^ a b Pinquart, Martin; Sörensen, Silvia (2003). „Differences between caregivers and noncaregivers in psychological health and physical health: A meta-analysis.”. Psychology and Aging (na jeziku: engleski). 18 (2): 250—267. ISSN 1939-1498. doi:10.1037/0882-7974.18.2.250. 
  24. ^ Cohen, Sheldon; Janicki-Deverts, Denise; Miller, Gregory E. (2007-10-10). „Psychological Stress and Disease”. JAMA (na jeziku: engleski). 298 (14): 1685. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.298.14.1685. 
  25. ^ a b Calderon, R.; Schneider, R. H.; Alexander, C. N.; Myers, H. F.; Nidich, S. I.; Haney, C. (1999). „Stress, stress reduction and hypercholesterolemia in African Americans: a review”. Ethnicity & Disease. 9 (3): 451—462. ISSN 1049-510X. PMID 10600068. 
  26. ^ Kobasa, Suzanne C.; Maddi, Salvatore R.; Kahn, Stephen (1982). „Hardiness and health: A prospective study.”. Journal of Personality and Social Psychology (na jeziku: engleski). 42 (1): 168—177. ISSN 1939-1315. doi:10.1037/0022-3514.42.1.168. 
  27. ^ Miller, Gregory; Chen, Edith; Cole, Steve W. (2009-01-01). „Health Psychology: Developing Biologically Plausible Models Linking the Social World and Physical Health”. Annual Review of Psychology (na jeziku: engleski). 60 (1): 501—524. ISSN 0066-4308. doi:10.1146/annurev.psych.60.110707.163551. 
  28. ^ a b Selye, Hans (1984). The stress of life (Rev. ed izd.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-056212-7. 
  29. ^ Goldstein, David S.; Kopin, Irwin J. (januar 2007). „Evolution of concepts of stress”. Stress (na jeziku: engleski). 10 (2): 109—120. ISSN 1025-3890. doi:10.1080/10253890701288935. 
  30. ^ Dattatreya, Shruthi (2014). „Can Stress Take the Cost of Life”. SSRN Electronic Journal (na jeziku: engleski). ISSN 1556-5068. doi:10.2139/ssrn.2456211. 
  31. ^ Worthington, James (2014-11-09). „6 Ways to Spot Emotional Manipulation Before it Destroys You”. The Fusion Model (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-04. 
  32. ^ Barrett, Lisa Feldman (2020). Seven and a half lessons about the brain. Boston: Houghton Mifflin Harcourt. ISBN 978-0-358-15714-4. 
  33. ^ Tan, Sy; Yip, A (april 2018). „Hans Selye (1907–1982): Founder of the stress theory”. Singapore Medical Journal. 59 (4): 170—171. PMC 5915631 Slobodan pristup. PMID 29748693. doi:10.11622/smedj.2018043. 
  34. ^ de Kloet, E. R., Joels, M., & Holsboer, F. (2005). Stress and the brain: from adaptation to disease. Nat Rev Neurosci, 6(6), 463-475.
  35. ^ Dragan Marinković. Biološke osnove ponašanja. Izdavač: Univerzitet u Beogradu - Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. 2017. ISBN 978-86-6203-098-6.
  36. ^ Chu, Brianna; Marwaha, Komal; Sanvictores, Terrence; Ayers, Derek (2024), Physiology, Stress Reaction, StatPearls Publishing, PMID 31082164, Pristupljeno 2024-02-04 
  37. ^ Ahmed, Niyaz (oktobar 2005). „23 years of the discovery of Helicobacter pylori: Is the debate over?”. Annals of Clinical Microbiology and Antimicrobials (na jeziku: engleski). 4 (1). ISSN 1476-0711. PMC 1283743 Slobodan pristup. PMID 16262889. doi:10.1186/1476-0711-4-17. 
  38. ^ Horvath, Steven M.; Bedi, John F. (1990-03-01). „Heat, Cold, Noise, and Vibration”. Medical Clinics of North America. 74 (2): 515—525. ISSN 0025-7125. doi:10.1016/S0025-7125(16)30577-6. 
  39. ^ „Kako se osloboditi stresa?”. issuu (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-05. 
  40. ^ Floreani, Ramona (2019-09-16). Stres na radnom mjestu (Teza) (na jeziku: hrvatski). University of Pula. Faculty of economics and tourism "Dr. Mijo Mirković". 
  41. ^ a b v Schneiderman, Neil; Ironson, Gail; Siegel, Scott D. (2005-04-01). „Stress and Health: Psychological, Behavioral, and Biological Determinants”. Annual Review of Clinical Psychology (na jeziku: engleski). 1 (1): 607—628. ISSN 1548-5943. PMC 2568977 Slobodan pristup. PMID 17716101. doi:10.1146/annurev.clinpsy.1.102803.144141. 
  42. ^ Herman, James P. (2013). „Neural control of chronic stress adaptation”. Frontiers in Behavioral Neuroscience. 7. ISSN 1662-5153. PMC 3737713 Slobodan pristup. PMID 23964212. doi:10.3389/fnbeh.2013.00061. 
  43. ^ Graham, Jennifer E.; Christian, Lisa M.; Kiecolt-Glaser, Janice K. (2006). „Stress, Age, and Immune Function: Toward a Lifespan Approach”. Journal of Behavioral Medicine (na jeziku: engleski). 29 (4): 389—400. ISSN 0160-7715. PMC 2805089 Slobodan pristup. PMID 16715331. doi:10.1007/s10865-006-9057-4. 
  44. ^ Yau, Y. H. C.; Potenza, M. N. (7. 2. 2017). „Stress and eating behaviors”. Minerva Endocrinologica. 38 (3): 255—267. ISSN 0391-1977. PMC 4214609 Slobodan pristup. PMID 24126546. 
  45. ^ Clauw, Daniel J. (2014-04-16). „Fibromyalgia: A Clinical Review”. JAMA (na jeziku: engleski). 311 (15): 1547. ISSN 0098-7484. doi:10.1001/jama.2014.3266. 
  46. ^ Wyller, Vegard Bruun (1. 1. 2007). „The chronic fatigue syndrome ? an update”. Acta Neurologica Scandinavica (na jeziku: engleski). 115 (s187): 7—14. ISSN 0001-6314. doi:10.1111/j.1600-0404.2007.00840.x. 
  47. ^ Schneiderman, Neil; Ironson, Gail; Siegel, Scott D. (2005-04-01). „Stress and Health: Psychological, Behavioral, and Biological Determinants”. Annual Review of Clinical Psychology (na jeziku: engleski). 1 (1): 607—628. ISSN 1548-5943. PMC 2568977 Slobodan pristup. PMID 17716101. doi:10.1146/annurev.clinpsy.1.102803.144141. 
  48. ^ Traylen, Christopher M; Patel, Hersh R; Fondaw, Wylder; Mahatme, Sheran; Williams, John F; Walker, Lia R; Dyson, Ossie F; Arce, Sergio; Akula, Shaw M (april 2011). „Virus reactivation: a panoramic view in human infections”. Future Virology (na jeziku: engleski). 6 (4): 451—463. ISSN 1746-0794. PMC 3142679 Slobodan pristup. PMID 21799704. doi:10.2217/fvl.11.21. 
  49. ^ Spruill, Tanya M. (7. 2. 2017). „Chronic Psychosocial Stress and Hypertension”. Current Hypertension Reports (na jeziku: engleski). 12 (1): 10—16. ISSN 1522-6417. PMC 3694268 Slobodan pristup. PMID 20425153. doi:10.1007/s11906-009-0084-8. 
  50. ^ Stephens, Mary Ann C.; Wand, Gary (2012). „Stress and the HPA axis: role of glucocorticoids in alcohol dependence”. Alcohol Research: Current Reviews. 34 (4): 468—483. ISSN 2168-3492. PMC 3860380 Slobodan pristup. PMID 23584113. 
  51. ^ Aguilera, Greti (1. 1. 2011). „HPA axis responsiveness to stress: Implications for healthy aging”. Experimental Gerontology (na jeziku: engleski). 46 (2-3): 90—95. PMC 3026863 Slobodan pristup. PMID 20833240. doi:10.1016/j.exger.2010.08.023. 
  52. ^ Green, WAYNE H.; Campbell, MAGDA; David, RAPHAEL (1984-01-01). „Psychosocial Dwarfism: A Critical Review of the Evidence”. Journal of the American Academy of Child Psychiatry. 23 (1): 39—48. ISSN 0002-7138. doi:10.1097/00004583-198401000-00006. 
  53. ^ Charmandari, Evangelia; Kino, Tomoshige; Souvatzoglou, Emmanuil; Chrousos, George P. (2003). „Pediatric Stress: Hormonal Mediators and Human Development”. Hormone Research in Paediatrics (na jeziku: engleski). 59 (4): 161—179. ISSN 1663-2818. doi:10.1159/000069325. 
  54. ^ Charmandari, Evangelia; Achermann, John C.; Carel, Jean-Claude; Soder, Olle; Chrousos, George P. (2012-10-30). „Stress Response and Child Health Meeting Information : The European Society for Paediatric Endocrinology (ESPE) New Inroads to Child Health (NICHe) Conference on Stress Response and Child Health took place in Heraklion, Crete, Greece, 18 to 20 May 2012.”. Science Signaling (na jeziku: engleski). 5 (248). ISSN 1945-0877. doi:10.1126/scisignal.2003595. 
  55. ^ Walinga, Jennifer (2014-10-17). „16.1 Health and Stress” (na jeziku: engleski). 
  56. ^ „11 Healthy Ways to Handle Life’s Stressors”. www.apa.org. Pristupljeno 2024-02-05. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Stres na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Стрес&oldid=28857606”