Glukokortikoid
Glukokortikoidi (GC) su klasa steroidnih hormona koja se vezuje za glukokortikoidni receptor (GR), koji je prisutan u skoro svakoj ćeliji kičmenjaka. Ime glukokortikoid (glukoza + korteks) potiče od njegove uloge u regulaciji metabolizma glukoze, njegove sinteze u adrenalnom korteksu, i njegove steroidne strukture.
Glukokortikoidi su deo povratnog mehanizma imunskog sistema koji umanjuje imunsko dejstvo (zapaljenje). Oni se stoga koriste u medicini za tretman bolesti uzrokovanih prekomernom aktivnošću imunskog sistema, kao što su alergije, astma, autoimune bolesti i sepsa. GC molekuli imaju mnoštvo različitih (pleiotropnih) efekata, uključujući potencijalno štetne nuspojave, iz kog razloga su retko dostupni na slobodno.[1] Oni takođe ometaju neke od abnormalnih mehanizama kancernih ćelija, te se koriste u visokim dozama za lečenje kancera. Ovaj vid primene se prvenstveno bazira na njihovom inhibitornom dejstvu na proliferaciju limfocita (u tretmana limfoma i leukemija) i na umanjenju nuspojava citostatika.
GC ligandi deluju putem vezivanja za glukokortikoidni receptor. Aktivirani GR kompleks, zatim povišava izražavanje antiinflamatornih proteina u jedru (proces poznat kao transaktivacija) i umanjuje izražavanje proinflamatornih proteina iz citosolu sprečavanjem translokacije drugih transkripcionih faktora iz citosola u jedro (transrepresija).[1]
Glukokortikoidi se razlikuju od mineralokortikoida i seksualnih steroida u pogledu specifičnih receptora, ciljnih ćelija, i dejstava. U tehničkom smislu, termin "kortikosteroid" označava glukokortikoide i mineralokortikoide (jer su obe klase jedinjenja srodne sa hormonima koje se formiraju u adrenalnom korteksu), mada se termin često koristi kao sinonim za "glukokortikoid".
Kortizol (ili hidrokortizon) je najvažniji ljudski glukokortikoid. On je esencijalan za život, i reguliše ili podržava raznovrsne važne kardiovaskularne, metaboličke, imunološke, i homeostatičke funkcije. Razni sintetički glukokortikoidi su dostupni. Oni se koriste bilo kao zamenska terapija u slučaju glukokortikoidne deficijencije ili za supresiju imunskog sistema.
Hemijska sinteza
[уреди | уреди извор]Jedan od mogućih sintetičkih puteva je:[2]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ а б Rhen T, Cidlowski JA (2005). „Antiinflammatory action of glucocorticoids--new mechanisms for old drugs”. N. Engl. J. Med. 353 (16): 1711—23. PMID 16236742. doi:10.1056/NEJMra050541.
- ^ Hogg, J. A.; Beal, P. F.; Nathan, A. H.; Lincoln, F. H.; Schneider, W. P.; Magerlein, B. J.; Hanze, A. R.; Jackson, R. W. (1955). Journal of the American Chemical Society. 77 (16): 4436. doi:10.1021/ja01621a092. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Aminoglutetimid blokira GC sekreciju
- GITR (glukokortikoidom indukovani TNF receptor)
- Glukokortikoidni receptor
- Imunosupresivni lek
- Metirapon blokira GC sekreciju
- Selektivni agonist glukokortikoidnog receptora (SEGRA)
- Topikalni steroid
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Glucocorticoids на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
- R. Bowen (26. 5. 2006). „Glucocorticoids”. Colorado State University. Архивирано из оригинала 17. 05. 2008. г. Приступљено 11. 5. 2008.
