Pređi na sadržaj

Suzuki svift

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Suzuki svift
Četvrta generacija
Pregled
ProizvođačSuzuki
Proizvodnja1983. –
Karoserija i šasija
KlasaMali automobil
Karoserija3 vrata – hečbek
5 vrata – hečbek
4 vrata – sedan
Rasporedmotor i pogon napred,
motor napred pogon 4×4
Hronologija
PrethodnikSuzuki kultus

Suzuki svift (jap. スズキ・スイフト) je automobil koji proizvodi japanska fabrika automobila Suzuki. Predstavlja automobil iz B−segmenta prema evropskim standardima, dok prema važećoj prekookeanskoj klasifikaciji pripada grupi subkompaktnih automobila i kao supermini vozilo na Britanskim ostrvima.

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Međunarodni

[uredi | uredi izvor]

Suzuki svift se pojavio 1983. godine. Marketinški i fabrički predstavljen kao verzija Suzuki kultus, supermini automobila, proizveden je i distribuiran širom sveta u tri generacije i četiri karoserijske konfiguracije - troja vrata kao hečbek, limuzina sa četvora vrata i kabriolet sa dvoja vrata, koje koriste Suzuki g−familiju motora.[1]

Svift je bio prodavan na domaćem, japanskom tržištu, kao kultus, a na ostalim tržištima kao Suzuki svift, Suzuki forsa, Ševrolet svit, Ševrolet sprint i sprint metro, geo i Ševrolet metro, Pontijak fajrlez, Maruti 1000, Holden barina i Subaru džasti.

Verzije druge generacije kultus izlazile su iz fabrike u Indiji do 2007. godine, dok danas proizvodni pogoni postoje u Pakistanu i Kini.

  • Prva generacija (1983–1988), kao Suzuki kultus
    Prva generacija (1983–1988), kao Suzuki kultus
  • Druga generacija (1988–2003), kao Suzuki kultus
    Druga generacija (1988–2003), kao Suzuki kultus
  • Treća generacija (Severna Amerika) (1994–2001), kao Geo metro
    Treća generacija (Severna Amerika) (1994–2001), kao Geo metro

Prva generacija (2000−2004)

[uredi | uredi izvor]
Kao ignis (Nemačka)

Prva generacija je predstavljena javnosti 2000. godine kao zamena za Suzuki kultus. Van teritorije Japana, model je bio poznat kao Suzuki ignis. Proizvodio se u hečbek karoseriji sa troja i petora vrata, mada model sa troja vrata nije bio deo standardne ponude u Japanu.

Svift je bio unapređen novom generacijom Suzuki inlajn-for benzinskim motorom iz m−familije. Ponuđeni su motori zapremina od 1.3 i 1.5 litara, oba sa ručnim menjačem sa pet brzina ili opciono četvorostepenim automatskim menjačem. Vozilo je bilo dostupno sa prednjim pogonom ili pogonom na sva četiri točka. Vozila opremljena 1.3 litarskim motorom su dobila oznaku HT51S, a 1.5 litarskoj verziji dodeljena je oznaka HT81S.[2]

Kraća varijanta karoserije sa troja vrata bila je osnova za svift sport u Japanu, ili ignis sport na izvoznim tržištima. Uveden je 2003. godine, imao je redizajnirane branike i opremljen je verzijom 1.5 litarskog motora sa većom izlaznom snagom. Sport je prestao sa proizvodnjom 2005. godine, dok su regularni svift modeli ostali do 2006. godine, samo za japansko tržište.

Dženeral motors je 2001. godine predstavio Ševrolet kruz u verziji krosover, koji je bio zasnovan na sviftu, zadržavajući osnovne dimenzije i snage motora. Kruz je bio restilizovan, pri čemu se pogled ukrštao između visokog hečbeka i krosovera. Komercijalna oznaka „Ševrolet kruz” korišćena je u Japanu, dok je u Australiji automobil prodavan kao „Holden kruz” od 2002. do 2006. godine. Modeli sa 1.3-litarskim motorom dobili su oznaku HR51S, a 1.5-litarske verzije su kodovane HR81S.[3]

Suzuki je u Evropi predstavio modifikovani kruz kao nadogradnju ignisa od 2003. godine, produžen za 145 milimetara, poboljšavajući tako unutrašnju i prtljažnu dimenziju. Zbog dogovora sa Subaruom, ovaj model se takođe prodavao širom Evrope sa pogonom na sve točkove kao Subaru džasti iz 2003. godine. Ovi modeli su se proizvodili u Mađarskoj.[4]

Druga generacija (2004−2010)

[uredi | uredi izvor]
Druga generacija

Svift druge generacije predstavljen je na salonu automobila u Parizu septembra 2004. godine. Dizajn novog svifta prikazan je na konceptnim automobilima Concept S i Concept S2 na auto-sajmovima, ranijih godina pre njegovog predstavljanja.[5] Ova generacija svifta obeležila je značajno odstupanje sa prethodnom generacijom baziranom na kultusu, a Suzuki je redizajnirao vozilo kao manje jeftino, a više kao sportsko vozilo. Dizajnerske i vozne karakteristike svifta usredsređene su na evropsko tržište, a šasija je usklađena programom putnog testiranja širom Evrope.

Bio je dostupan sa 1.3 i 1.5-litarskim benzinskim motorima, čija je snaga iznosila 92 i 102 KS. Proizvodio se u Mađarskoj, Indiji, Japanu, Pakistanu i Kini.[5] U Kini i Japanu je bio na raspolaganju samo sa petora vrata. 1.2-litarski motor opremljen je automatskim varijabilnim menjačem (CVT) i nuđen je samo sa pogonom na prednje točkove. U Evropi je svift predstavljen u verziji sa troja i petora vrata, sa benzinskim motorima od 1.3 i 1.5 litara, kao i 1.3-litarskim DDiS Fijatovim motorom.[6] Benzinac od 1.3 je dostupan i sa automatizovanim menjačem ili sa pogonom na sva četiri točka. Modeli sa 1.3 i 1.5-litarskim motorima koji su dostupni sa pogonom na sva četiri točka imaju brojeve šasije ZD11S i ZD21S. Od 2008. godine, Maruti razvija sedan verziju sa četvora vrata pod nazivom Maruti Suzuki dzire.[5]

Treća generacija (2010−2017)

[uredi | uredi izvor]
Treća generacija

Treća generacija je predstavljena 26. avgusta 2010. godine. U Japanu je prodaja počela 18. septembra 2010. godine. Svift treće generacije proizvodio se u Suzukijevoj fabrici u Mađarskoj odakle je snabdevao Evropu. Međuosovinsko rastojanje je prošireno za 50 milimetara u odnosu na prethodnu generaciju i ima mnogo vizuelnih izmena. Iako automobil izgleda drugačije od starog, njegov dizajn je evolucija radikalnog stila druge generacije sa dužim i zaobljenijim izgledom.[7]

Kao i u prethodnoj generaciji, Maruti je 2012. godine za Indiju razvio model sa četvora vrata, koji je kraći od prethodne generacije, dužine nešto ispod četiri metra.

Manje kozmetičke izmene su urađene 2013. godine.[8]

Četvrta generacija (2017−)

[uredi | uredi izvor]
Četvrta generacija

Četvrta generacija je predstavljena u Japanu 27. decembra 2016. godine. Hečbek je izgrađen na platformi Heartect koja je debitovala 2015. godine. Na istoj platformi su izgrađeni modeli baleno iz 2015. godine i druga generacija ignisa. Prodaja je počela sredinom 2017. godine.

Svift je zadržao generalne konture i proporcije karoserije. Prepusti preko točkova su minimalni, po receptu koji uspešno koristi i Mini, a koji dozvoljava maksimalno iskorišćenje kabinskog prostora. Zanimljive su dimenzije svifta. U odnosu na prethodnika kraći je 10 mm, niži 15 mm, ali i širi za 40 mm. Dug je samo 3,84 metra, što je dosta manje od fijeste, pola ili fabije koji bi mu trebali biti konkurenti. Kraći je čak i od Minija, pa se među konkurentima jedino može naći Fijat 500 sa manjom dužinom. Međutim, velikom širinom traga točkova svift čak i u najstandardnijoj verziji (bez Sport ili GTi oznaka) izgleda veoma snažno na putu. Najzanimljivije je što je novim materijalima i konstrukcijom olakšan za skoro 120 kilograma.[9] Na evropskim testovima sudara 2017. godine, dobio je tri od maksimalnih pet zvezdica.[10]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Suzuki Swift: A look back” (na jeziku: engleski). parkers.co.uk. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  2. ^ „Suzuki Swift grade catalogue” (na jeziku: japanski). Proto Corporation. Arhivirano iz originala 23. 6. 2011. g. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  3. ^ „Specification: Chevrolet Cruze (HR51S) E and X” (na jeziku: japanski). Suzuki. Arhivirano iz originala 5. 12. 2004. g. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  4. ^ „La nouvelle Suzuki Ignis 5 portes 2004.” (na jeziku: francuski). automag.be. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  5. ^ a b v „Suzuki Swift 5 Doors 2005 - 2009” (na jeziku: engleski). autoevolution.com. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  6. ^ „Suzuki Swift Hatchback (2005 − 2011) engines” (na jeziku: engleski). parkers.co.uk. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  7. ^ „Suzuki Swift 5 Doors 2010 - 2014” (na jeziku: engleski). autoevolution.com. Pristupljeno 4. 5. 2020. 
  8. ^ „Third-generation Suzuki Swift facelift officially shown” (na jeziku: engleski). paultan.org. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  9. ^ „Suzuki svift – ekonomičan i dohvatljiv” (na jeziku: srpski). dmotion.rs. Pristupljeno 3. 5. 2020. 
  10. ^ „Suzuki svift na evropskim testovima sudara” (na jeziku: engleski). euroncap.com. Pristupljeno 3. 5. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Suzuki svift na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сузуки_свифт&oldid=27019003”