Sunčanica (gljiva)

Za druge upotrebe, pogledajte stranicu Sunčanica (višeznačna odrednica).

Sunčanica
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Fungi
Tip:	Basidiomycota
Klasa:	Agaricomycetes
Red:	Agaricales
Porodica:	Agaricaceae
Rod:	Macrolepiota
Vrsta:	M. procera
Binomno ime
Macrolepiota procera (Scop. ex Fr.) Sing.
Sinonimi
Agaricus procerus Scop. (1772) Lepiota procera (Scop.) Gray (1821) Amanita procera (Scop.) Fr. (1836) Mastocephalus procerus (Scop.) Pat. (1900) Leucocoprinus procerus (Scop.) Pat. (1900) Lepiotophyllum procerum (Scop.) Locq. (1942)

Sunčanica (lat. Macrolepiota procera), poznata još i kao kozarka, prstenka i srndać, jestiva je gljiva, raste u svim šumama, a naročito u mešovitim i bagremovim, ali i na livadama, a ima je i u voćnjacima. Veoma je česta, a raste na raznim nadmorskim visinama. Vreme rasta u kasno leto i u jesen (od septembra do novembra). Jede se samo šešir (koji se često u kulinarstvu pohuje) i smatra se jednom od najukusnijih poslastica.

Izgled i raspoznavanje

• Šešir: prečnika 10-30 sm, okrugao ili jajolik, stariji otvoren sa ispupčenim temenom, osnovna boja sivosmeđa sa tamnijim ljuspama, ispupčenje tamnosmeđe.
• Listići: beli, gusti, mekani.
• Drška: visoka 20-40 sm, tanka, valjkasta, šuplja, išarana tamnosmeđim ljuskama, dno gomoljasto zadebljano, nosi trajni pokretni prsten.
• Meso belo, mekano, prijatnog ukusa i mirisa i često ima primese ružičaste boje.

Dvojnice

Rod koji je sličan rodu Macrolepiota je Chlorophyllum. Iako izgledaju vrlo slično, postoji nekoliko ključnih karakteristika po kojima se razlikuju a to su: boja spora, drška, izgled šešira i prisustvo prstena. Spore roda Macrolepiota su bele boje dok su kod Chlorophyllum-a zelene. Prsten kod sunčanica je u ranijim stadijumima razvića pričvršćen za dršku dok kasnije postaje pokretan a kod Chlorophylluma je drška glatka i bez ostataka sa potpuno nepokretnim dvostrukim prstenom.

Upotreba u ishrani

Salata od sunčanica

Za ovo jelo odaberemo mlade sunčanice koje se još nisu otvorile. Oljuštimo im kožicu i iseckamo ih na kriškice. Potom pripremamo preliv od ulja, limunov sok, so i biber i dodamo ga u gljive. Ostavimo to da odstoji 15 minuta, prebacimo u posudu za serviranje salate i narendamo preko svega parmezan. Potrebno: 600 gr.sunčanice;1 dl. ulje;sok od pola limuna;so i biber po ukusu i parmezan 300 grama.

Pohovana sunčanica

Upotrebljavamo sasvim sveže sunčanice kojima su listovi još sasvim beli. Šešir sunčanice očistimo temeljno vlažnom maramicom bez pranja vodom. Klobuk sunčanica posolimo sa obe strane, uvaljamo u brašno,jaja i na kraju u prezlu. Pržimo ih u ulju sa obe strane dok ne dobiju zlatno-smeđu boju. Tako upržene sunčanice vadimo iz tiganja i stavljamo na papirni ubris koji upija sav višak ulja. Pobiberimo vruć klobuk sunčanice i serviramo za jelo. Potrebno: 4 klobuka sunčanice;so i biber po ukusu;200 gr brašna;2 jaja;50 gr.prezle i 0,5 deci ulja.

Galerija

• 
  Macrolepiota procera
• 
  Macrolepiota procera
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

Srodne vrste

• Sunčanica sa ljušturom (Macrolepiota rhacodes)
• Sisata sunčanica (Macrolepiota gracilenta)
• Oguljena sunčanica (Macrolepiota excoriata)

Literatura

• Romano, Božac (1983). KUHARICA sakupljača gljiva. Zagreb: Mladost. 
• Martić, M. (2003). Naše gljive. Čačak: Legenda. ISBN 978-86-7784-049-5. 

Spoljašnje veze

• Udruženje gljivara Mrkonjić grada

Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, ili do smrti onog koji ih je pojeo. Ako želite da skupljate gljive, ne preporučuje se korišćenje opisa iz ovog članka za prepoznavanje, već da se obavestite o izgledu i načinu prepoznavanja kod nekog stručnjaka za gljive.