Taragot
Drugi nazivi | Taragot, Töröksíp |
---|---|
Klasifikacija | |
Srodni instrumenti | |
Taragot (töröksíp, Turkish pipe; plural tárogatók ili, anglicized, tárogatós; rum. taragot ili torogoata) je mađarsko-rumunski drveni duvački muzički instrument koji se uglavnom koristi u mađarskoj i rumunskoj folk muzici. Savremeni tarogat je namenjen da bude rekreacija prvobitnog tarogata, ali se smatra da ova dva instrumenta nemaju ništa zajedničko.[1]
Istorija
[uredi | uredi izvor]Ranija upotreba
[uredi | uredi izvor]Spominjanje targota je pronađeno još u mađarskim spisima iz petnaestog veka. Još uvek nije jasno, ali se smatrada da su ga Mađari doveli u Evropu kada su se u devetom veku migrirali sa istoka. Sigurno je da je ovaj instrument nastao od bliskoistočne zurle. Takođe se smatra da su turci u srednjem veku uvezli targoto u istočnu evropu, sa svojim tadašnjim imenom töröksip (turska cev).[1] Moguće je da su instrumenti iz obe tradicije spojeni u jedan entitet. Targot ima tursko poreklo, a u Mađarskoj se pojavio tokom osmanskih ratova.[2] Do osamnaestog veka, targot je bio sličan šalmaju, sa dvostrukom trskom, konusnim rastojanjem i bez ključeva.
Kao veoma glasan i ohrabljujući instrument, targot se koristio kao signalizator u borbi (kao i gajde). Međutim, nasuprot tipu trske koja se koristi, targot stvara veoma suptilan zvuk, blag i dubok zvuk kada se reproduktuje opuštenim i stabilnim tempo.[1]
Zato što je targot bio ikoničan instrument ratova nezavisnosti (1703 – 1711), njegovu upotrebu u osamnaestom veku je potisnula Habzburška monarhija.[1][2] Instrument je na kraju bio odbačen, smatrajući se da je bio preglasan za koncertnu dvoranu.[2]
Moderna upotreba
[uredi | uredi izvor]Tokom 1980-ih, modernu verziju targota izmislio je Vensli Jozefus Šunda, proizvođač instrumenata iz budimpešte.[2] Koristio je jednostavnu trsku, sličnu onoj za klarinet i saksofon, i konusno je uvrteo, kao kod saksofona. Instrument je napravljen od drveta, uglavnog od crnog grenadila koji je sličan drvetu koji se koristi za pravljenje klarineta. Najčešća veličina modernog targota je B♭, što iznosi oko 29 in (74 cm), i ima žalostan zvuk, sličan onome iz engleskog roga i sopranskog saksofona. Druge večičine instrumenta mogu biti različite: jedan proizvođač, Janos Strovaser, napravio je grupu targota različitih veličina, od kojih je najveća bila u kontrabasu E♭.[1] Novi targot ima veoma malo sličnosti sa istorijskom verzijom.[1][3] Predloženo je da novi naziv bude schundaphone kako bi instrument bio preciznije opisan, ali je ime instrumenta ostalo targot, zbog sličnog izgleda sa originalnom verzijom.[4]
Instrument je bio simbol mađarske aristokratije, kao i omiljeni instrument guvernera Mikloša Hortija.[4]
Targot je u Mađarskoj posle Drugog svetskog rata prestao da se proizvodi, dok se u Rumuniji i još nekim drugiom oblastima, izrađivačka industrija još uvek bavila proizvodnjom ovog instrumenta. Tokom 1990-ih godina, Mađarska je ponovo počela da proizvodi targote.
Moderni targot se mogao čuti i u trećem delu opere Tristan i Izolda od Riharda Vagnera gde je postala poznata u mnogim operskim kućama (kao na primer the Royal Opera House, London) gde se koristila umesto engleskog roga za zadnji pasos (bars 999-1149), ali Vagner to nije znao, sugerišući „specijalno izgrađen, jednostavni i prirodni instrument”.
Tokom 1920-ih, Luta Lovita, koji je svirao instrument tokom Prvog svetskog rata, doneo ga je u Banat (Rumunija), gde je postao poznat kao targot.[5]
U 1928. godini, britanski muzički novinar Melodi Maker objavio je da oksfordski klarinetista Frank Dajer koristi targot sa svojim simfonijskim plesnim orkestrom. U svom časopisu je opisao da nema takvog instrumenta kao što je targot.[6]
Dumitru Farkas, rođen u Maramurešu, napravio je instrument poznat širom sveta i smatran je za najboljeg targot izvođača.[2][5]
Nenmački Saksofonista Piter Bronzan takođe je često koristio targot u slobodnom džezu i besplatnoj improvizaciji.
Američki džez muzičari Čarls Loid i Skot Robinson povremeno su koristili targot. Džoi Lovano je takođe pokazao interesovanje za ovaj instrument u epizodi SOLOS: The Jazz Sessions i u albumu Mostly Coltrane.
U 2015. godini, Irina Ros, rumunska pevačica, izdala je svoj singl „Taragot” koji karakteriše instrument u pop-dens pesmi.[7]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ a b v g d đ Fox, Stephen. „The Tárogató”. Pristupljeno 3. 10. 2006.
- ^ a b v g d A Brief history of the tarogato/taragot, Arhivirano iz originala 24. 5. 2008. g., Pristupljeno 4. 6. 2008
- ^ The Tárogató Page, Arhivirano iz originala 29. 01. 2008. g., Pristupljeno 4. 6. 2008
- ^ a b The Tárogató and Central Eastern Europe, Arhivirano iz originala 14. 2. 2008. g., Pristupljeno 4. 6. 2008
- ^ a b The taragot in Romanian folk music, Arhivirano iz originala 2. 4. 2008. g., Pristupljeno 4. 6. 2008
- ^ https://nationaljazzarchive.org.uk/explore/journals/the-dance-band-diaries/volume-3-1928/1266584
- ^ Irina Ross - Taragot (Official Video), Pristupljeno 30. 9. 2015
- ^ „Femi Temowo and the Engines Orchestra, Jazz Now - BBC Radio 3”. BBC. Pristupljeno 17. 4. 2018.