Pređi na sadržaj

Terapijska flebotomija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Terapijska flebotomija ili ispuštanje krvi u cilju lečenja koja se danas ređe koristi je minimalno invazivna terapijska metoda koja se primenjuje u lečenju nekoliko bolesti.[1] Ova relativno bezbedna i efikasna metoda u iscrpljivanju zaliha gvožđa u telu; efikasna je za lečenje pacijenata sa hemohromatozom, policitemijom i srodnim stanjima.Spada u najjeftiniji i najefikasniji metod za uklanjanje viška gvožđa kod pacijenata bez anemije.

Ispuštanje krvi u cilju lečenja primenjuju za to posebno obučeni praktičari (flebotomisti) u bolnicama, koristeći savremene tehnike venepunkcije. U Sjedinjenim Državama, prema akademskom članku objavljenom u časopisu Journal of Infusion Nursing u kome se navode podacima iz 2010. godine, primarna upotreba flebotomije odnosila se uglavnom na uzimanje krvi koja bi se jednog dana ponovo vratila u telo iste osobe.[2]

U većini slučajeva, flebotomija se danas primenjuje za uzimanje male količine krvi u dijagnostičke svrhe, a kada je u pitanju hemohromatoze, puštanje krvi iz vene (punkcijom vene) postala je glavna opcija lečenja.[3][4]

Fiziološki mehanizmi terapijske flebotomije

[uredi | uredi izvor]

Kao odgovor na flebotomiju, matične ćelije koštane srži se stimulišu da stvore nova crvena krvna zrnca. Za proizvodnju novih eritrocita, gvožđe se transportuje u obliku feritina iz telesnih zaliha da bi se stvorilo više hemoglobina. Shodno tome, ukupni nivo gvožđa kod pacijenata se smanjuje.[5]

Režim lečenja

[uredi | uredi izvor]

Generalno, faktore pacijenta treba uzeti u obzir kada se propisuje režim flebotomije. Ovi faktori uključuju starost, pol, težinu, komorbiditete, ukupno zdravstveno stanje . Kriterijumi za započinjanje terapijske flebotomije navedeni u donjoj tabeli​.

Kriterijumi za primenu terapijske flebotomije[5]
Pacijenti Feritin u serumu (ng/ml)
Pacijenti mlađi od 18 godina bez obzira na pol >200
Žene
Referentni uzrast, nije trudna >500
Referentni uzrast, trudna >200
Muškarci
Mlađi od 18 godina >300

Pola jedinice krvi (250 ml) može se ukloniti odjednom kod pacijenata sa malom telesnom masom, anemijom ili srčanim ili plućnim poremećajima. Generalno, svaka jedinica krvi (500 ml) koja se ukloni predstavlja oko 200 do 250 mg gvožđa, u zavisnosti od kvaliteta hemoglobina.[5]

Neke od indikacija i režim flebotomije

[uredi | uredi izvor]
  • Nasledna hemohromatoza: flebootomija se izvodi nedeljno do uspostavljanja blage hipoferitinemije (feritin = 50-100 ng/ml), hemoglobin < 11 mg/dl.[6][7]
  • Stečeno preopterećenje gvožđem: režim flebotomije varira u zavisnosti od etiologije.[5]
  • Policitemija vera: preporučuje se flebotomija jednom nedeljno do jednom mesečno dok se ne potroše zalihe gvožđa. Predlaže se da se nivo hematokrita održava na < 50%.[8][9]

Praćenje pacijenata

[uredi | uredi izvor]

Pravilna klinička procena i pažljivo praćenje su od suštinskog značaja za lečenje pacijenata sa terapijskom flebotomijom.[5]

Serumski feritin je najpouzdaniji metod praćenja pacijenata kod kojij se pprimenjuje terapijska flebotomija. Pacijenti sa značajno visokim početnim nivoima feritina koji je veći od 1000 ng/ml i ili sa češćim flebotomijama treba da imaju kontrolu feritina u serumu svaka 2 do 3 meseca.[5]

Nivo hemoglobina treba proveriti tokom svake posete flebotomiste. Pacijenti sa koncentracijom hemoglobina pre flebotomije manjom od 11 g/dl češće imaju simptome hipovolemije i anemije. Terapijska flebotomija, kada su nivoi hemoglobina manji od 11 gm/dl,, manje je efikasna u iscrpljivanju zaliha gvožđa u telu. Pored toga, pacijenti sa hroničnom hemolitičkom anemijom i preopterećenjem gvožđem možda neće dobro tolerisati flebotomiju.[5]

Važno je podsticati pacijente da piju tečnost pre i posle svakog tretmana. Takođe je korisno obavestiti pacijente da izbegavaju naporne fizičke aktivnosti 24 sata nakon svakog tretmana.[5]

Procedura flebotomije

[uredi | uredi izvor]

Terapeutska flebotomija se izvodi pod medicinskim nadzorom, obično u centru za davaoce krvi, jedinici za aferezu, ordinaciji lekara ili jako retko kod kuće, od strane dobro obučenog flebotomista.[10]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Tuttle, Kelly (2012). „Let it bleed”. Science History Magazine. 30 (2): 17. Pristupljeno 20. 8. 2018. 
  2. ^ Cook, Lynda S. (2010). „Therapeutic Phlebotomy”. Journal of Infusion Nursing. 33 (2): 81—88. PMID 20228645. doi:10.1097/nan.0b013e3181d00010. 
  3. ^ Merryweather-Clarke, Alison T.; Worwood, Mark; Parkinson, Lisa; Mattock, Chris; Pointon, Jennifer J.; Shearman, Jeremy D.; Robson, Kathryn J. H. (maj 1998). „The effect of HFE mutations on serum ferritin and transferrin saturation in the Jersey population”. British Journal of Haematology. 101 (2): 369—73. PMID 9609537. S2CID 19683918. doi:10.1046/j.1365-2141.1998.00736.x. 
  4. ^ Powell, Lawrie W; Seckington, Rebecca C; Deugnier, Yves (2016). „Haemochromatosis”. The Lancet. 388 (10045): 706—16. PMID 26975792. S2CID 208791894. doi:10.1016/s0140-6736(15)01315-x. 
  5. ^ a b v g d đ e ž Zubair, Abba (2014). „Therapeutic phlebotomy: Therapeutic Phlebotomy”. Clinical Liver Disease (na jeziku: engleski). 4 (5): 102—106. doi:10.1002/cld.408. 
  6. ^ Niederau C, Fischer R, Sonnenberg A, Stremmel W, Trampisch HJ, Strohmeyer G (1985). „Survival and causes of death in cirrhotic and in noncirrhotic patients with primary hemochromatosis”. New England Journal of Medicine. 313: 1256—1262. doi:10.1056/nejm198511143.132004. 
  7. ^ Yang, H. S.; Joe SG; Kim, J. G.; Park, S. H.; Ko, H. S. (2013). „Delayed choroidal and retinal blood flow in polycythaemia vera patients with transient ocular blindness: a preliminary study with fluorescein angiography”. British Journal of Haematology. 161: 745—747. doi:10.1111/bjh.12290. 
  8. ^ Pearson TC, Wetherley‐Mein G (1978). „Vascular occlusive episodes and venous haematocrit in primary proliferative polycythaemia”. Lancet. 2: 1219—1222. doi:10.1111/bjh.12290. 
  9. ^ Ram Kakaiya CAAaJJ. Whole blood collection and component processing at blood collection centers In: Roback J, ed. Technical Manual. Bethesda, MD: AABB; 2011:189.
  10. ^ Tan, L.; Khan, M.K.; Hawk, J.C. (1999). „Use of blood therapeutically drawn from hemochromatosis patients”. Transfusion. 39 (9): 1018—1026. ISSN 0041-1132. doi:10.1046/j.1537-2995.1999.39091018.x. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).