Венепункција
Венепункција или венопунктура је медицинска процедура заснована на интравенозном приступу којим се добија: адекватно обележени узорк венске крви из вене пацијента у циљу дијагностике (која се назива и флеботомија) или метода интравенске терапије, у циљу убризгавања лекова, хране или хемотерапије и намерно испуштања крви из лакатне вене, у количини од 300-500 ml, која има за циљ да смањи волумен течности у циркулацији, што најчешће врло брзо побољшава стање болесника.
У здравству, ову процедуру спроводи особље из медицинске лабораторије, лекари, болничари, флеботомисти, техничари за дијализу и друго медицинско особље.[1] У ветерини процедуру обављају ветеринари и ветеринарски техничари.
Примена интравенске терапије је сложен процес који захтева стручно знање и вештину медицинске сестре/медицинског техничара. Предуслов за квалитетну венепункцију је правилно постављена игла или интравенска канила.
Венепункција је једна од најчешћих медицинско-технички поступак који се користи у болничком лечењу и нези пацијената. Према подацима из стручне литературе, преко 70% хоспитализованих пацијената има уграђену интравенску канилу.
Индикације[уреди | уреди извор]
Венепункција је једна од најчешће рутински извођених инвазивних процедура која се спроводи из следећих разлога:
- добијање крви у дијагностичке сврхе, као важан дијагностички алат који је доступан клиничарима у оквиру здравствене заштите,
- праћење нивоа крвних компоненти,[2]
- примена терапијских третмана укључујући лекове, исхрану или хемотерапију,
- уклањање крви због вишка нивоа гвожђа или еритроцита (црвених крвних зрнаца)
- прикупљање крви за каснију употребу, углавном за трансфузију било од даваоца или од друге особе.
Анализа крви је важан дијагностички алат који је доступан клиничарима у оквиру здравствене заштите.
Поступак[уреди | уреди извор]
Припрема[уреди | уреди извор]
Венепункција почиње приприпремом која има за циљ:
- потврдити идентитет пацијента
- прикзпљање три врсте информација (име и презиме, датум рођења, број собе)
- адекватну заштиту (заштитна одећа и наочаре) особе која онавља венепункцију и адекватна заштита пацијента ако је у изолацији ( маска и наочаре).
Венепункција[уреди | уреди извор]
Крв се најчешће добија из површинских вена горњег екстремитета.[1] Средња кубитална вена, која лежи у кубиталној јами испред лакта, и која је близу површине коже и без много је великих нерава у близини, најпогоодинји је избор. Друге вене које се могу користити у кубиталној јами за венепункцију укључују цефаличну, базиличну и средњу антебрахијалну вену.[3]
Мале количине крви могу се узети узорковањем из прстију и код новорођенчади узети убодом пете или из вена скалпа са крилатом инфузионом иглом.
Флеботомија (или рез у вену) уместо убодом иглом користи се у циљу лечење одређених болести као што су хемохроматоза и примарна и секундарна полицитемија.
При извођењу венепункциуе неопходно је пратити стандардну процедуру за узимање узорака крви како би се добили тачне лабораторијске резултате. Свака грешка у прикупљању крви или пуњењу епрувета може довести до погрешних лабораторијских резултата.[4]
Компликације[уреди | уреди извор]
Студија о даваоцима крви из 1996. године (након примене веће игле за давање крви него у рутинској венепункцији) открила је да је 1 од 6.300 давалаца задобио повреду нерва.[5]
Ризик и нежељени ефекти могу укључивати различите симтоме као што су: вртоглавица, знојење и пад броја откуцаја срца и крвног притиска.[1][5]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в Higgins, Dan (28. 9. 2004). „Venepuncture”. Nursing Times. 100 (39): 30—1. PMID 15500234. Архивирано из оригинала 2. 1. 2020. г.
- ^ Lavery, I; Ingram, P (август 2005). „Venepuncture: Best Practice.”. Nurs Stand. 19 (49): 55—65. PMID 16134421. doi:10.7748/ns2005.08.19.49.55.c3936.
- ^ Ialongo, Cristiano; Bernardini, Sergio (2016-02-15). „Phlebotomy, a bridge between laboratory and patient”. Biochemia Medica. 26 (1): 17—33. ISSN 1330-0962. PMC 4783087
. PMID 26981016. doi:10.11613/BM.2016.002.
- ^ Dg, Dayyal (22. 5. 2018). „Procedures for the collection of blood for hemotological investigations”. BioScience Pakistan. ISSN 2521-5760. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г.
- ^ Nelson, Angela. „What Is Phlebotomy?”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-01.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
