Tokugava Ijejasu

U japanskoj tradiciji prezime (Tokugava) prethodi imenu.

Tokugava Ijejasu
Ime po rođenju	徳川 家康
Datum rođenja	(1543-01-31)31. januar 1543.
Mesto rođenja	pokrajina Mikava, Japan
Datum smrti	1. jun 1616.(1616-06-01) (73 god.)
Mesto smrti	dvorac Sumpu, Japan

Tokugava Ijejasu (pokrajina Mikava, 31. januar 1543 — dvorac Sumpu, 1. jun 1616) je bio osnivač i prvi šogun dinastije Tokugava, koja je vladala Japanom od bitke kod Sekigahare (1600) do Meidži obnove (1868). Ijejasu je prigrabio vlast 1600, postao šogun 1603, povukao se s položaja 1605, ali je ostao na vlasti do smrti.

Ijejasu je jedan od tri čovjeka zaslužna za ujedinjenje srednjovekovnog Japana. Druga dvojica su bili njegovi savremenici i vojskovođe Oda Nobunaga i Tojotomi Hidejoši. Ijejasu se na početku vezao uz Nobunagu kako bi prebrodio opšti rat u Japanu tog doba i polako izgradio svoj posed. U 1580-im je postao važan daimjo, vladar plodnog i mnogoljudnog hana (poseda). building up his strength.

Kad je Nobunaga umro, Ijejasu je ponudio svoje usluge Hidejošiju, koji je širio vlast nad jugozapadnim Japanom. U međuvremenu je osnažio svoje vazalske snage i povećao ekonomsku moć svojih poseda. Kad je Hidejoši u 1590-ima pošao u katastrofalne pohode protiv Koreje, Ijejasu ga nije sledio, nego je osigurao položaj u zemlji.

Po Hidejošijevoj smrti, Ijejasu je imao najveću i najpouzdaniju vojsku, kao i najproduktivnije i najbolje ustrojene posede u Japanu. U bitkama je pobedio sve suparnike, kojima je zatim oduzeo zemlju i dao im nove posede daleko od japanskih središta, koja su uglavnom postala njegovo vlasništvo. Dobio je naslov šoguna i dve godine kasnije preneo ga na svog sina, pa je tako šogunat postao nasledna titula dinastije Tokugava.

Pozadina

Grb Tokugava klana

Tokom muromači perioda, klan Macudajra je kontrolisao je deo provincije Mikava (istočna polovina današnje prefekture Aiči). Ijejasuov otac, Macudajra Hirotada, bio je manji lokalni vojskovođa iz zamka Okazaki koji je kontrolisao deo Tokaidskog puta koji povezuje Kjoto sa istočnim provincijama. Njegova teritorija bila je između jačih i grabežljivih komšija, uključujući klan Imagava sa sedištem u provinciji Suruga na istoku i klan Oda na zapadu. Hirotadin glavni neprijatelj bio je Oda Nobuhide, otac Oda Nobunage.

Mladost (1542–1556)

Okazaki dvorac, rodno mesto Ijejasua

Tokugava Ijejasu je rođen u Okazaki dvorcu na 26. dan dvanaestog meseca jedanaeste godine Tenbuna, prema japanskom kalendaru. Prvobitno nazvan Macudajra Takečijo (松平 竹千代), on je bio je sin Macudaira Hirotada (松平 廣忠), daimijoa od Mikave iz klana Macudajra, i Odaj no Kata (於大の方, dame Odaj), kćerke susednog samurajskog gospodara, Mizuno Tadamasa (水野 忠政). Njegova majka i otac su bili polu-srodnici. Imali su samo 17, odnosno 15 godina kada se Takečijo rodio.

U godini kada se Takečijo rodio, klan Macudajra je podeljen. Godine 1543, Hirotadin ujak, Macudajra Nobutaka prešao je u klan Oda. Ovo je dalo Oda Nobuhideu samopouzdanje da napadne Okazakija. Ubrzo nakon toga, Hirotadin tast je umro, a njegov sin Mizuno Nobumoto oživeo je tradicionalno neprijateljstvo klana prema Macudajrama i proglasio se i za Oda Nobuhide. Kao rezultat toga, Hirotada se razvela od Odaj-no-kata i poslala je nazad svojoj porodici. Hirotada se kasnije ponovo ženio različitim ženama, a Takečijo je na kraju imao 11 polubraće i sestara.

Dok je Oda Nobuhide nastavio da napada Okazakija, Hirotada se obratio za pomoć svom moćnom istočnom susedu, Imagavi Jošimotu. Jošimoto je pristao na savez pod uslovom da Hirotada pošalje svog mladog naslednika u Sunpu Domajna kao taoca. Oda Nobuhide je saznao za ovaj aranžman i Takečija je oteo i odveo u Sunpu. Takečijo je tada imao samo pet godina. Nobuhide je zapretio da će pogubiti Takečiija ako njegov otac ne prekine sve veze sa klanom Imagava. Međutim, Hirotada je to odbio, navodeći da bi žrtvovanje vlastitog sina pokazalo njegovu ozbiljnost u paktu sa Imagavom. Uprkos ovom odbijanju, Nobuhida je odlučio da ne ubije Takečija, već ga je držao kao taoca naredne tri godine u hramu Honšoji u Nagoji. Priča se da je Oda Nobunaga upoznao Takečija na ovom mestu, pošto je Takečijo imao 6 godina, a Nobunaga je tada imao 14 godina.

Godine 1549, kada je Takečijo imao 6 godina, njegovog oca Hirotadu ubili su njegovi vazali, koje je potkupio klan Oda. Otprilike u isto vreme, Oda Nobuhide je preminuo tokom epidemije. Nobuhideova smrt je nanela težak udarac klanu Oda.

Godine 1551, vojska pod komandom Imagave Sesaja opsedala je dvorac u kojem je živeo Oda Nobuhiro, najstariji sin Nobuhide. Nobuhiro je bio klopci klana Imagava, ali ga je putem pregovora spasio Oda Nobunaga, drugi Nobuhideov sin. Sesaj je sklopio sporazum sa Nobunagom da se Takečijo vrati u Imagavu, i on je pristao. Tako je Takečijo (sada sa devet godina) odveden kao talac Sunpua. Kod Sunpua je ostao talac, ali su ga tretirali prilično dobro kao potencijalno korisnog budućeg saveznika klana Imagava do 1556. godine, kada je imao 14 godina.

Literatura

• Sadler, A. L. (1937). The Maker of Modern Japan. 
• McClain, James (1991). The Cambridge History of Japan. . Volume 4. Cambridge: Cambridge University Press.
• McLynn, Frank (2008). The Greatest Shogun. . BBC History Magazine, Vol. 9, No. 1, pp. 52–53.
• あおもりの文化財 徳川家康自筆日課念仏 – 青森県庁ホームページ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2020)
• Sansom, George (1961). A History of Japan, 1334–1615. Stanford University Press. str. 276. ISBN 0804705259. 
• Totman, Conrad D (1967). Politics in the Tokugawa Bakufu, 1600–1843. Cambridge: Harvard University Press. OCLC 279623. 
• Nussbaum, Louis-Frédéric and Käthe Roth. Japan Encyclopedia. Harvard University Press. 2002. ISBN 978-0-674-01753-5. OCLC 48943301.  . Cambridge
• Bolitho, Harold (1974). Treasures Among Men: The Fudai Daimyo in Tokugawa Japan. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-01655-0. OCLC 185685588. 
• Haga, Tōru (2021). Pax Tokugawana: The Cultural Flowering of Japan, 1603-1853. Prevod: Juliet Winters Carpenter. Tokyo: Japan Publishing Industry Foundation for Culture. ISBN 978-4-86658-148-4. 
• Totman, Conrad. The Collapse of the Tokugawa Bakufu, 1862–1868. Honolulu: University of Hawai'i Press, 1980.
• Totman, Conrad. (1967). Politics in the Tokugawa Bakufu, 1600–1843. Cambridge: Harvard University Press. 
• Waswo, Ann Modern Japanese Society 1868–1994
• The Center for East Asian Cultural Studies. Meiji Japan Through Contemporary Sources, Volume Two 1844–1882. 
• „Japan § Introduction”. The World Factbook. Central Intelligence Agency. Pristupljeno 9. 3. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Shogunate”. britannica.com. Encyclopædia Britannica, Inc. Pristupljeno 21. 10. 2020. „The shogunate was the hereditary military dictatorship of Japan (1192–1867).” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „Tokugawa period”. britannica.com. Encyclopædia Britannica, Inc. Pristupljeno 3. 6. 2020. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• „The Story of the Battle of Sekigahara”. Pristupljeno 2021-05-28. 
• „meiji-restoration Tokugawa Period and Meiji Restoration”. Pristupljeno 2021-05-28. 
• Tokitsu, Kenji (1998). Miyamoto Musashi: 17th century Japanese saber master: man and work, myth and reality ; Miyamoto Musashi : maître de sabre japonais du XVIIe siècle : l'homme et l'œuvre, mythe et réalité. Editions désiris. str. 289, 290. ISBN 9782907653541. OCLC 41259596. 
• Hall (Editor), John Whitney (1988). The Cambridge history of Japan Vol. 4: Early Modern Japan. James L. McClain. Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. CS1 održavanje: Tekst viška: spisak autora (veza)
• Paik, Christopher; Steele, Abbey; Tanaka, Seiki (2017). „Constraining the Samurai: Rebellion and Taxation in Early Modern Japan” (PDF). International Studies Quarterly. 61 (2): 352—370. doi:10.1093/isq/sqx008. 
• Perez, Louis G. (2009). The history of Japan (2nd izd.). Westport, Conn.: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-36442-6. OCLC 277040931. 
• Hane, Mikiso (2014). Premodern Japan : a historical survey. Perez, Louis G. (Second izd.). Boulder, CO. ISBN 978-0-8133-4970-1. OCLC 895428280. 
• Lillehoj, Elizabeth (2011). Art and palace politics in early modern Japan, 1580s-1680s. Leiden: Brill. str. 88. ISBN 978-90-04-21126-1. OCLC 833766152. 
• Perez, Louis G. (2019-09-19). Tokyo: Geography, History, and Culture (na jeziku: engleski). ABC-CLIO. str. 23. ISBN 978-1-4408-6495-7. 
• Turnbull, Stephen (1998). The Samurai Sourcebook. Cassell & Co. ISBN 1854095234. 
• Turnbull, Stephen R. (1977). The Samurai: A Military History. New York: MacMillan Publishing Co. str. 144. ISBN 9780026205405. 
• Lange, William De (20. 3. 2020). Samurai Battles: The Long Road to Unification. Toyp Press. ISBN 978-949-2722-232.  CS1 održavanje: Datum i godina (veza)CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Paterson, Les (2008). The Battle of Okehazama. Jetlag Press. ISBN 978-0979039744. ure
• Grant, R.G. 1001 Battles That Changed the Course of History. 2017. ISBN 0785835539. . Chartwell Bookk
• 徳川家康展 (na jeziku: japanski). Aichi Prefectural Library. Arhivirano iz originala 2005-04-19. g. Pristupljeno 2008-12-28. 
• 十四松平の城・寺・墓を訪ねて (na jeziku: japanski). Okazaki. 2000. Arhivirano iz originala 2009-01-14. g. Pristupljeno 2008-12-27. 
• Ravina, Mark (2017-10-13). To Stand with the Nations of the World: Japan's Meiji Restoration in World History. Oxford University Press. ISBN 978-0195327717. 
• „叙任”. 官報. 18840708. 1884-07-08. str. 2. Pristupljeno 2018-07-24. 
• Satō, Tomoyasu (1987). 門閥―旧華族階層の復権. Rippu Shobo Publishing Co., Ltd. str. 100, 105. ISBN 978-4651700328. 

Spoljašnje veze

• The Christian Century in Japan, by Charles Boxer. 14. 12. 2014. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• kato. „Imagawa Yoshimoto”. Samurai World. Arhivirano iz originala 09. 05. 2021. g. Pristupljeno 2021-02-07. 
• „Toyoake City”. Arhivirano iz originala 2011-09-10. g. Pristupljeno 2012-12-03. 
• „桶狭間古戦場伝説地” (na jeziku: japanski). Agency for Cultural Affairs.