Pređi na sadržaj

Traktor

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savremeni poljoprivredni traktor.
Samohodna parnjača - parna lokomobil - traktor sa parnim motorom.
Američki traktor "Fordson F" iz 1925. godine u Muzeju Žeravica, Novo Miloševo kod Novog Bečeja.[1] U ovom muzeju čuva se najstariji traktor na Balkanu američki "Hart-Par 30" iz 1920. godine sa 4-taktnim Oto motorom na benzin i petroleum.[2][3]
Američki traktor Mekormik 10-20 proizveden u Čikagu 1926. godine, danas se čuva u Poljoprivrednom muzeju u Kulpinu kod Bačkog Petrovca.
Prvi jugoslovenski traktor Zadrugar T-08 sa šestocilindričnim benzinskim motorom. Proizveden je u Industriji motora Rakovica u 2.528 primeraka od 1951. do 1954. godine. Jedini sačuvan primerak danas se čuva u Poljoprivrednom muzeju u Kulpinu.
Jednoosovinski traktor sa rukohvatima koji mogu da se pomeraju u horizontalnoj ravni.
Jednoosovinski traktor sa priključnim oruđima i metalnim rešetkastim točkovima.
Dvoosovinski traktor sa različitom veličinom prednjih i zadnjih točkova.
Dvoosovinski traktor sa istom veličinom prednjih i zadnjih točkova i upravljanjem zglobnom vezom.
Novi ruski traktor velike snage Rostelmaš RSM 2400.[4]
Asimetrični traktor sa visokim klirensom.
Traktori sa visokim klirensom A- sa dva i V- sa tri traga.
Traktor nosač oruđa.
Kompakt traktor.

Traktori (lat. trahere = vući) su pogonsko-vučne mašine i služe pri obavljanju različitih radnih operacija kao izvor energije u agregatu sa priključnim oruđima vukući, noseći i/ili dajući im pogon ili obezbeđujući energiju za stacionarne radne operacije.[5]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Prva primena mehaničkog pogona u poljoprivredi vezuju se za početak XIX veka, kada su upotrebljene parne mašine na točkovima za pokretanje mehaničkih poljoprivrednih oruđa pomoću fleksibilnog kaiša. Oko 1850. konstruisan je prvi vučni motor razvojem parne mašine na točkovima, i adaptiran za potrebe poljoprivrede. Prvi traktori su bili parne mašine za oranje, koje su radile u paru. Postavljane su sa obe strane zemljišta koje je trebalo obraditi, a plug se kretao između njih pomoću žičanog kabla. Ako je zemljište dozvoljavalo traktor sa parnim motorom vukao je plug direktno. Parni traktori ostali su u upotrebi i u XX veku dok nisu konstruisani pouzdani motori sa unutrašnjim sagorevanjem.[6]

Godine 1892. Džon Frolič (John Froelich) iz Ajove osmislio je i konstruisao prvi traktor sa benzinskim/dizel-motorom. Dobivši patent za njega otpočeo je sa komercijalizacijom svog izuma, ali se 1895. godine pokazalo da je to neuspešni biznis.[7][8][9] Hart (Charles W. Hart) i Par (Charles H. Parr) 1903. u istoj Saveznoj državi proizvode 15 „traktora“ kada se prvi put taj naziv i upotrebljava. Model broj 3 je prvi do danas očuvani američki traktor sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Snaga ovog dvocilindričnog motora bila je preko kaiša 22 kW, i 13 kW na poteznici.[10]

U Velikoj Britaniji prva prodaja traktora sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem zabeležena je 1897. godine (Hornsby-Ackroyd Patent Safety Oil Traction engine). Prvi komercijalno uspešni dizajn, međutim, pojavio se 1902. To je bio „Ivel tractor“ sa tri točka. Godine 1908. u Bedfordu počinje montaža četvorotočkaša u najvećoj fabrici, van SAD, toga vremena „Saunderson Tractor and Implement Co.“

Iako u početku nisu bile popularne ove mašine na benzinski pogon počinju da se sviđaju u drugoj dekadi 20. veka kada postaju manje i pristupačnije.[11] Henri Ford (Henry Ford) 1917. predstavlja svoj „Fordson“, prvi masovno proizvedeni traktor. Proizvođen je u SAD, Irskoj, Engleskoj i Rusiji, a 1923. Fordson je držao 77% američkog tržišta. Dvadesetih godina prošlog veka traktori sa benzinskim motorom postaju standard.

Priključno vratilo, važan deo traktora koji ga čini pogonskom mašinom, prvi put se pojavilo 1878. na pojedinim ručno izrađenim traktorima, ali prvo priključno vratilo na fabrički izrađenom modelu bilo je ono ugrađeno u model 8-16 kompanije IHC (International Harvester Company) 1918. godine.[12] Džonston (Edward A. Johnston) inženjer ove kompanije bio je impresioniran vratilom koje je video deceniju ranije, a koje je za sopstvene potrebe napravio francuski farmer i mehaničar Gougis.[12] Posle toga osmišljen je niz upotreba kako bi se dokazala prednost vratila. Da bi definitivno sa modelom 15-30, 1920. godine priključno vratilo postalo standardni deo traktora. Od 1927. godine usvojen je standard kojim je propisana brzina i smer rotiranja vratila 536 ± 10 obrtaja u minuti u smeru kazaljke na satu. Kasnije je brzina izmenjena na 540.[13]

Firma Cockshutt Farm Equipment Ltd iz Ontarija (Kanada) 1945. godine počinje da proizvodi traktor „Cockshutt Model 30“ koji ima priključno vratilo čija rotacija je nezavisna od kretanja traktora, što je velika prednost pri obavljanju stacionarnih operacija. Na današnjim modelima kontrola priključnog vratila obavlja se pomoću prekidača, što povećava bezbednost vozača.[14]

Spajanje priključnog oruđa sa traktorom u tri tačke umesto u dve, osnovu savremenog bezbednog hidrauličnog podizača oruđa, izumeo je Britanac Hari Ferguson (Harry Ferguson) 1928. i primenio na svom modelu Crni traktor (Black Tractor) 1933. godine. Time je usmerio razvoj oruđa od vučenih ka nošenim. Prototip podizača imao je dve tačke spoja gore a jednu dole, da bi sam Ferguson došao do zaključka da ga traba obrnuti tako da dve tačke budu dole.[15]

Standardni poljoprivredni traktori[uredi | uredi izvor]

Od standardnih traktora koriste se jednoosovinski ili dvoosovinski točkaši (ili guseničari) sa dvo- ili četvorotaktnim dizel ili benzinskim motorom, koji može da ima 1-4 cilindra.

Jednoosovinski traktori imaju prednost za manje površine i za zemljišta lakšeg mehaničkog sastava. Vučna snaga im je do 10 kW. Obično imaju dva točka (ređe samo jedan), poluge sa rukohvatima uz pomoć kojih se upravlja, benzinski ili dizel-motor, ram za priključke i kontrategove sa prednje strane (kod jednoosovinskih traktora veće snage) zbog povećanja učinka vučne sile traktora pri težim radnim operacijama (duboko oranje). Masa traktora može se povećati i dodavanjem tegova na točkove, a vučna sila povećava se i zamenom točkova sa pneumaticima metalnim kandžastim ili rešetkastim.

Poluge sa rukohvatima mogu da se pomeraju u vertikalnoj i horizontalnoj ravni. Vertikalnim pomeranjem poluge (gore-dole) traktor se prilagođava priključnoj mašini i visini radnika, horizontalno pomeranje omogućava da se radnik-rukovalac kreće sa strane od obrađene površine. Okretanjem poluga za 180° u horizontalnoj ravni moguće je priključivanje oruđa ispred točkova.

Dvoosovinski traktori mogu biti sa pogonom na zadnjim točkovima ili na sva četiri točka uz mogućnost blokiranja diferencijala. Zglobna konstrukcija omogućava manevrisanje na manjim površinama. Vučna snaga im je obično od 10-50 kW (ali i do 480 kW) što je dovoljno za većinu radnih operacija.

Menjač traktora ima veći broj stepena prenosa 6-16 za hod napred i 3-16 za hod unazad. Ovo omogućava spore hodove (obično nekoliko stotina metara do 2.3 km/h u prvoj brzini, 2.5-4.1 km/h u drugoj itd.) koji su neophodni za mnoge radne operacije. Dok najviši stepen prenosa omogućava hod od 50 km/h, a kod nekih modela i do 80 km/h.

Na zadnjem delu nalaze se hidraulični podizač oruđa, poteznica za koju se kači oruđe i priključno vratilo koje prenosi pogon priključnim oruđima rotirajući standardnom brzinom od 540 obrtaja u minutu, i/ili ređe 720, odnosno 1000 obrtaja u minutu. Postoje tri tipa veza između motora i vratila: pre spojnice, između spojnice i menjača i iza menjača.

Hidraulični podizač oruđa radi na principu hidrostatičkog pritiska. Prenošenje pritiska vrši ulje potisnuto hidrauličnom pumpom. Klip pumpe stvara potisnu silu koja, zavisno od modela vrši sve ili samo neke od radnji:

  • Podizanje i održavanje u podignutom stanju nošenih i polunošenih oruđa;
  • aktivno spuštanje oruđa;
  • konstantno održavanje položaja radnih delova iznad ili u zemljištu;
  • održavanje vučne sile, odnosno opterećenja traktora kod oruđa čiji se radni delovi nalaze u zemljištu;
  • povećanje vučne sile traktora većim opterećenjem zadnjih točkova.

Hidraulični uređaj čine:

  • rezervoar za ulje,
  • pumpa za ulje,
  • distributer ulja,
  • hidraulični cilindar sa klipom i
  • mehanizam za prenošenje komandi.

Ulaskom ulja u cilindar klip se pomera napred čime se postiže podizanje oruđa, dok se spuštanje oruđa obezbeđuje uticajem sopstvene mase, kada distributer omogući vraćanje ulja nazad u rezervoar. Tada je spušteno oruđe slobodno, pa se to naziva još i plivajući položaj.

Točkovi mogu biti iste veličine, ili su zadnji veći. Traktori sa zadnjim pogonskim točkovima (4х2 ili 2WD) obično imaju prednje manje točkove, dok kod traktora sa 4 pogonska točka (4х4 ili 4WD) postoje dva tipa. Sa manjim prednjim točkovima (kada oni služe za upravljanje) i sa točkovima istih dimenzija (upravljanje zglobnom vezom). Zbog potrebe podešavanja razmaka točkova prema širini leje ili rastojanjima redova, postoje različiti sistemi vezivanja točkova:

  • stepenastim pomeranjem i učvršćivanjem na fiksna mesta na poluosovinama;
  • pomoću različitog vezivanja diska točka i glavčine ili diska i naplatka;
  • pomoću krutih produžetaka;
  • kontinualnim pomeranjem glavčine duž poluosovine.

Razmaci točkova neposredno zavise od veličine traktora. Tako, na primer, poljoprivredni traktori dužine 2.5 m (i mase od 1 t) imaju obično promenljivi raspon točkova od 85-100 cm; kod traktora dužine 4 m (i mase 3.3 t) promenljivi raspon varira od 150-200 cm.[5][16]

Najveći poljoprivredni traktor[uredi | uredi izvor]

Rekorder je Big Bud 747, ili 16-V 747, traktor proizveden u Montani (SAD) 1977. godine. Dimenzije: dužina 8.2 m, širina 6.1 m, visina 4.3 m; snaga 661.95 kW. Koštao je 300.000 $, a napravljen je za firmu iz Kalifornije koja proizvodi pamuk za operaciju dubokog podrivanja, gde je korišćen 11 godina. Posle toga korišćen je na Floridi za iste operacije, da bi ga 1997. kupila dva brata farmera iz Montane čiji posed je svega 97 km udaljen od mesta gde je traktor proizveden. Tu je korišćen da vuče kultivator širine 24 m koji obrađuje 24 ha/h krećući se 13 km/h. Danas je izložen u Ajovi (Heartland Acres Agribition Center, Independence).[17]

Specijalni rasadnički traktori[uredi | uredi izvor]

Traktori sa visokim klirensom[uredi | uredi izvor]

Traktori sa visokim klirensom mogu biti različitih konstrukcionih rešenja ali se u suštini mogu podeliti na simetrične i asimetrične. Kod simetričnih komandna tabla i sedište za vozača su u srednjem delu, dok je kod asimetričnih verzija komandna tabla na osi između prednjeg i zadnjeg levog točka. Prema rasporedu točkova mogu biti sa dva ili tri traga.

Primer asimetričnog traktora sa visokim klirensom je "Highlander V 70" austrijske firme "Rath". Klirens ovog traktora je 3 m, a trag točkova kreće se od 1.5 do 2.5 m tako da po potrebi jednim hodom obuhvata jedan ili dva reda biljaka. Za ovaj traktor postoje sledeći osnovni priključci:

  • vibracioni plug,
  • uređaj za setvu,
  • kultivator sa oprugama,
  • rotaciona sitnilica,
  • uređaj za prskanje,
  • rasturač đubriva,
  • uređaj za oduvavanje čestica zemlje sa stabala,
  • uređaj za presađivanje,
  • uređaj za zagrtanje sadnica zemljom između redova,
  • uređaj za vađenje sadnica,
  • „Tango“ kultivator za obradu između sadnica u redu,
  • kultivator za okopavanje sabijenog zemljišta iza traga točkova,
  • zvezdaste motičice za zagrtanje i plevljenje,
  • rotirajuće četke za uništavanje korova oko sadnice...[5][18]

Traktori nosači oruđa[uredi | uredi izvor]

Traktori nosači oruđa koriste se kao osnovno pogonsko, vučno i transportno vozilo u rasadniku. U odnosu na poljoprivredni traktor glavna prednost im je veliki dnevni učinak i manja masa, pa ne sabijaju zemljište.

Nosač oruđa firme "Rath" (Austrija), koji se proizvodi sa određenim brojem dodatnih uređaja i čini sistem koji obavlja sve radne operacije, ima sledeće tehničke karakteristike:

  • jednocilindrični četvorotaktni motor jačine 10.4 kW koji je postavljen desno na zadnjem delu pravougaonog rama za koji se pričvršćuju dodatni uređaji:
  • sedište i upravljački mehanizam su pozadi, levo od motora, tako da vozač nadzire radnu operaciju;
  • četiri brzine (max 14 kg/h) sa diferencijalom, blokadom i redukcijom broja obrtaja točkova;
  • trag točkova 1500 mm ili prema želji;
  • masa 500 kg;
  • dimenzije: dužina 2380 mm, širina 1600 mm.

Za ovaj traktor postoje sledeći dodatni uređaji:

  • uređaj za setvu,
  • uređaj za okopavanje,
  • rasturač đubriva u redove
  • uređaj za prskanje u redove i po čitavoj površini i
  • prikolica za prevoz sadnica i materijala.[5][18]

Traktori nosači oruđa sa visokim klirensom[uredi | uredi izvor]

"Rath" proizvodi traktor koji sjedinjuje dobre osobine nosača oruđa i traktora sa visokim klirensom. Model "Mastertrac" ima veoma dobro izbalansiran odnos mase i snage motora, klirens 80-120 m centralno kačenje oruđa (između prednjih i zadnjih točkova). U traktor se ugrađuje motor od 20-60 kW, zavisno od toga masa se kreće 1300-2800 kg (Traktor sa visokim klirensom "Highlander V 70" iste firme sa motorom od 60 kW dostiže masu od 3000 kg). Hidrostatički prenos brzina, omogućuje fino podešavanje brzine od 0-25 km/h. Mogućnost dizanja oruđa na zadnjoj strani (do 1500 kg), u sredini (do 800 kg) i napred (do 600 kg).[5][18]

Kompakt traktori[uredi | uredi izvor]

Kompakt traktori su traktori malih gabarita, a po izgledu su slični poljoprivrednim sa volanom. Niži su od njih i odlikuju se maksimalnom stabilnošću zbog niskog težišta. Samohodne kosilice mogu da budu veoma slične ovom tipu kompakt traktora, ali nemaju priključno vratilo.

Ferguson traktor TE20 iz 1949. u muzeju Ajvalik u Turskoj

Drugi tip ima sedište i upravljački mehanizam u centralnom delu, a motor je iza ili ispod sedišta. Upravlja se pomoću dve palice slično kao kod guseničara blokadom levih ili desnih točkova. Često se, zbog ravnomernijeg rasporeda mase, na točkove navlače gusenice, čime se sprečava sabijanje zemljišta.[5][19]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Traktor Fordson F - Muzej Žeravica
  2. ^ Traktor Hart-Par 30 - Muzej Žeravica
  3. ^ Najstariji traktor u Srbiji, u muzeju čeka da opet uzore brazdu (RTS, 26. novembar 2020)
  4. ^ Novi traktorski zavod Rostelmaš - Zvanični jutjub kanal
  5. ^ a b v g d đ Grbić, M. : Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. . Београд. 2010. ISBN 978-86-7299-174-1. 
  6. ^ „Tractors in the 1930s”. Arhivirano iz originala 22. 02. 2021. g. Pristupljeno 05. 03. 2012. 
  7. ^ „Gasoline Tractor”. Iowa Pathways. 
  8. ^ „From Steam to Gasoline…”. Inspired Media. Arhivirano iz originala 24. 2. 2012. g. Pristupljeno 5. 3. 2012. 
  9. ^ Miller 2003
  10. ^ „Smithsonian Museum of American History”. Hart Parr #3. 7. 2. 2012. Pristupljeno 29. 11. 2010. 
  11. ^ Rumely 1910
  12. ^ a b Pripps & Morland 1993, str. 37–39
  13. ^ „Arhivirana kopija” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 22. 7. 2011. g. Pristupljeno 5. 3. 2012. 
  14. ^ „cockshutt.com”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  15. ^ „Ferguson Family Museum, Freshwater, Isle of Wight”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  16. ^ Mićić, J. & Milinković, I. (1991): Poljoprivredne mašine. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
  17. ^ http://www.williamsbigbud.com/ Big Bud Website
  18. ^ a b v „Welcome to Rath Maschinen - Rath Maschinen englisch”. Arhivirano iz originala 17. 11. 2012. g. Pristupljeno 25. 4. 2013. 
  19. ^ „Why Compact Tractors? - Bobcat Company”. Pristupljeno 25. 4. 2013. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Traktor na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трактор&oldid=27871974”