Ugo Čavez

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ugo Čavez
Ugo Rafael Čavez Frijas 2011.
Lični podaci
Datum rođenja(1954-07-28)28. jul 1954.
Mesto rođenjaSabaneta, Venecuela
Datum smrti5. mart 2013.(2013-03-05) (58 god.)
Mesto smrtiKarakas, Venecuela
DržavljanstvoVenecuela
Religijarimokatolik
UniverzitetVojni univerzitet Venecuela
ProfesijaOficir i političar
Porodica
SupružnikMarisabel Rodriez Čavez
DecaRosa, Marija i Ugo
Politička karijera
Politička
stranka		Ujedinjena socijalistička partija Venecuele (2007—2013)
Čin potpukovnik

glavnokomandujući, kao predsednik Venecuele
Predsednik Venecuele
2. februar 1999 — 5. mart 2013.
PrethodnikRafael Kaldera
NaslednikNikolas Maduro
Ministar spoljnih poslova Venecuele
5. mart 2011 — 22. novembar 2011.
Potpis

Ugo Rafael Čavez Frijas (šp. Hugo Rafael Chávez Frías; Sabanata, 28. jul 1954 — Karakas, 5. mart 2013) bio je venecuelanski političar i oficir. Bio je predsednik Venecuele od 1999. do 2013. Kao vođa Bolivarijanske revolucije, Čavez je promovisao svoje viđenje demokratskog socijalizma, latinoameričkih integracija, i antiimperijalizma.[1] Takođe je bio i vatreni kritičar neoliberalne globalizacije i spoljne politike SAD.[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Oficir po profesiji (padobranac), 4. februara 1992. godine predvodio je neuspeli vojni puč u Venecueli. Nekoliko stotina ljudi je poginulo, puč je propao, a Čavez je bio zatvoren. Posle 2 godine zatvora pomilovao ga je tadašnji predsednik Venecuele, Rafael Kaldera.

Po izlasku iz zatvora, osnovao je partiju Pokret za petu republiku. Na predsedničkim izborima 6. decembra 1998. godine dobio je 56,2% glasova i postao predsednik prvenstveno zahvaljujući glasovima siromašnih građana, kod kojih je imao jaku podršku. Njegovi politički neprijatelji su bili srednja i viša klasa, sindikati, kao i skoro svi privatni mediji u zemlji. Takva situacija je dovela do političke polarizacije u Venecueli, a kao rezultat toga 12. aprila 2002. godine je izvršen vojni udar na kome je opozicija preuzela vlast, ali samo nakratko. Zbog velike podrške među vojnicima, Čavez je vraćen na predsedničku funkciju dva dana kasnije, 14. aprila. U decembru iste godine počeo je veliki štrajk u naftnoj industriji koji je trajao dva meseca, izazvan Čavezovim pokušajima da promeni vođstvo u naftnim kompanijama i otpusti 18.000 radnika.

Na referendumu za opoziv koji je održan 15. avgusta 2004. godine, 59% onih koji su izašli glasalo je protiv Čavezovog opoziva.

Čavezovi odnosi sa SAD su bili vrlo loši, a više puta je pretio prestankom izvoza nafte u tu zemlju zbog mešanja u unutrašnja pitanja Venecuele. Nasuprot tome, bio je u vrlo dobrim odnosima sa Kubom i Fidelom Kastrom, a Venecuela i Kuba dobro sarađuju i razmenjuju usluge. Čavez je takođe bio u dobrim odnosima sa Iranom i Rusijom sa kojom je sklapao veće oružarske poslove (ruski borbeni avioni).

Stav o Kosovu i Metohiji[uredi | uredi izvor]

Čavez je izjavio da njegova zemlja neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, upozoravajući da bi odvajanje Kosmeta i Srbije moglo izazvati sukob u regionu.[3]

„SAD su inicirale nezavisnost Kosova da ne bi dopustile jačanje Rusije u svetu i da bi stvorile novo žarište napetosti“, izjavio je Čavez 24. marta 2008. godine. On je rekao da su SAD „za postizanje svojih ciljeva čak pribegle tome da na čelo Kosova postave teroristu, jer je politika Vašingtona usmerena u pravcu podele naroda i raspirivanja konflikata. Američki imperijalizam pokušava da, po primeru Kosova, postigne odvajanje naftom najbogatije države Sulija od Venecuele, ali mu to nikada neće poći za rukom“.[4]

Bolest i smrt[uredi | uredi izvor]

Predsednik Venecuele Ugo Čavez umro je u utorak 5. marta 2013. godine u 58. godini života u Karakasu, posle dvogodišnje borbe sa rakom.

Kult ličnosti[uredi | uredi izvor]

U Venecueli, kult ličnosti je stvoren oko pokojnog predsednika Ugo Čavez, gde ga njegove pristalice poštuju.[5] Čavez je uglavnom pridobio podršku zbog svoje harizme i zbog trošenja Venecuelanskih fondova nafte na siromašne.[6] Koristeći populistički pristup, Čavez je delegitimizovao venecuelanske institucije i reprezentativnu demokratiju, umesto podsticanja stavova pobunjenika i njegovog kultnog statusa.[7]

Od njegove smrti, sledbenici poznati kao Čavistas odnose se prema njegovoj smrti kao prelasku u besmrtno, nazivajući Čaveza da je večni komandant.[8][9] Među njegovim sledbenicima, Čavez je upoređivan sa svetim figurama, pogotovo od strane njegovog naslednika Nikolas Maduro.[10][11][12][13][14]

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Personalistička vlada je postojala u Venecueli u prošlosti.[.] [...] Ali niko nije imao toliko novca kao ova vlada. Čavezova sposobnost da prodre u masovne medije takođe je bez presedana.

—Tomas Straka, istoričar[15]

Prema Tomasu Straka sa Andres Belo Univerziteta, Čavezov kult ličnosti je počeo pratiti pokušaj Venecuelanskog državnog udara 1992. koji je predvodio Čavez, sa Strakovim objašnjenjem da neki Venecuelanci "nisu videli rešenje za njihove najosnovnije probleme i da su u Čavezu videli spasitelja, ili osvetnika za one grupe koje nemaju nade".[15] Od početka Čavezovog mandata 1999. godine, Venecuelanska vlada je manipulisala Venecuelanskom javnošću sa socijalnim problemima prikazujući njega kao velikog vođu ljudi. Borbe koje je Čavez izdržao tokom svog predsedavanja, kao što je pokušaj Venecuelanskog državnog udara 2002., takođe je izvukao saosećanje od svojih sledbenika što je pojačalo njegovu podršku.[15]

U vreme Čavezove smrti, spekulacije o potencijalnim reakcijama Čavista na njegovu smrt upoređene su sa tugom koju osećaju oni u Severnoj Koreji koji žale smrt Kim Džong Ila,[15] sa jednim studentom iz Južne Amerike sa Univerziteta Kalifornije (Santa Barbara), Huan Pablo Lupi, navodeći da je stvaranje Čavezovog kulta ličnosti "veoma dobro organizovano, sav taj proces stvaranja mitova i da je privlačan osećanjima i religijski sentimentalan za ljude. Ovo je nešto što je kvazi-religiozno". Lupijevo objašnjenje Čavezovog kulta ličnosti je slično kao Huan Karlos Bartoreli, kreativni direktor marketing kompanije u Karakasu i Lari Birns, direktor Veća za hemisferične poslove.[6] Karlos Bartoreli je izjavio da je Bolivarijanska vlada stvorila kult ličnosti koji okružuje Čaveza da bi "održalo prisustvo koje ih legitimiše"[5] dok Birns izjavljuje da "Za mnoge u pokretu, Čavez, ili kretanje Čavista prema religijskom stavu, manje je stvar vere nego što je stvar strategije".[6]

Religijska slika[uredi | uredi izvor]

A mural of Chávez saying "Death can not touch you, you are above time"

Prema Asošijeted Pres, "Čavezovo nasleđe je poprimilo verski sjaj u Venecueli" i te "ukrašene krunice sa Čavezovim likom, oltar i slike prikazujući ga sa Hrišćanskim krstom su postali uobičajeni".[16] U 2014. godini, oni koji su uključeni u obrazovanje i opozicije u vladi optužili su Venecuelanski novi obrazovni nastavni plan i program da Čavez se pojavljuje kao "mesijanac", kao "oslobodilac Venecuele", i kao "novi Bog".[17][18][18][18] Dok se govorilo da je opozicija slavila sušu s kojom se Venecuela suočila na početku 2014. godine, predsednik Maduro je rekao da je sezona kiša nastala zbog "Čaveza i Boga" navodeći da je Čavez sa Bogom oduvao oblake.[11][13]

"Naš Čavez" molitvena kontroverza[uredi | uredi izvor]

U radionici o organizovanju obuke o socijalističkom dizajnu sistema koju je održao PSUV 1. septembra 2014. godine, učesnici su recitovali izmenjenu verziju Božije molitve.

Izmenjena verzija, recitovana od strane Marie Uribe, član komiteta za komunikaciju i propagandu PSUV-a, čitala je:[19]

Naš Čavez, koji si na nebesima, na zemlji, u moru i nama predstavnicima, nek se sveti ime tvoje, došlo je tvoje nasleđe, tako da ga možemo dovesti u gradove ovde i tamo, dan nam danas svoje svetlo da nas vodi svaki dan, ne uvedi nas u iskušenje kapitalizma, ali izbavi nas od zla oligarhije, i od krijumčarenja, zato što je majka zemlja naša, kao i mir i život. Za vek i vekova Amin. Živio dugo Čavez![20][21]

CNN izveštava da su hrišćani u Venecueli bili uvređeni, govoreći da "reči molitve pronađene o Mateji i Luki u Bibliji ne trebaju biti izmenjene zbog političke propagande ili neke druge svrhe".[22] Druga domaća reakcija je došla od Venecuelanskih novina La Verdad (novine) koji upoređuju čin sa nečim "iz uma Jozefa Gebelsa, oca nacističke propagande".[23] Katolička Crkva u Venecueli kritikovala je izmenjenu verziju u izjavi potpisanoj od strane glavne figure organizacije, govoreći da je Božija molitva "nedodirljiva", da ko god recituje izmenjenu verziju je počinio greh idolopoklonstva.[20] Baltazar Poras, bišop Meride, kaže da ovaj tip akcije nije "ništa novo" u dugogodišnjem praćenju Bolivarijske Revolucije i da Venecuelanska vlada želi da "prevari principe i vrednosti koje revolucija želi da nametne, tip svetovne religije".[24]

Marija Uribe, članica komiteta za komunikaciju i propagandu koja je recitovala molitvu odgovorila je na kritike da se molitva delegata odnosila na shvatanje šta znači biti Čavez što je po njoj primer humanosti, iskrenosti, solidarnosti, ljubavi i predanosti.[19] Predsednik Maduro odbacio je od odgovor katoličke crkve tvrdeći da su pokušali da uvedu jedan vid "Nove inkvizicije”.[25] Takođe građani su ohrabrivani od strane predsednika da recituju nešto što je on nazvao poema da bi pratili vrednosti Čaveza.[21] Predsednik Skupštine Diosdafo Cebeljo je takođe kritikovao crkvu tvrdeći da treba da brinu o bitnijim stvarima.[26]

Šef odseka za Latinsku Ameriku za Dojče Vele, Uta Tofern odgovorila je na akciju govoreći da bolivarijski pokret prestaje da bude politički i počinje da biva fanatičan a kako je ona Nemica, ona se plaši da bolivarijski lideri namerno koriste religijske simbole zloupotrebljavajući verovanja ljudi na način na koji je to rađeno u nemačkim diktaturama.[27] Enio Kardozo politički analitičar sa Centralnog univerziteta u Venecueli smatra da dela/zakoni/akcije kao što je Nas Čavez je vladin pokušaj da održi njegovo nasleđe/uspomenu na njega.[28]

Analiza[uredi | uredi izvor]

Latino-Američki student književnosti na UCSB, vidi paralele između Čavezovog poštovanja prema Eviti Peron iz Argentine.[5] U izveštaju o Čavezovoj sahrani Spiegel Onlajn je napisao "Njegova poslednja povorka je takođe i TV maraton, predstavljen u tonu propovedi, tokom kojih je Čavez, borca za slobodu Simon Bolivara i Isusa Hrista spojio u jednu osobu".[29]

Prema izveštaju iz 2014. godine pod naslovom Lica i tragovi vođe. Ugo Čavez: Sećanje na narod od strane Nacionalnog centra za istoriju venecuelanske vlade, jedan posao propagande, Čavezove oči, treba da predstave "pažljiv i zaštitnički pogled" i predstavljaju osećaj providnosti ili poverenja povezano sa frazom "Gledaj me u oči kada govorim".[30] Takođe je primetno da od kad više Čavez nije prisutan fizički u Venecueli, Čavezove oči sledbenicima Bolivarijske vlade predstavlja "sveprisutnog" Čaveza, podsećajući glasače na njihovu "ideološku posvećenost".[30] Neki koji su to iskusili kažu da se oseća prisustvo Čaveza, osećaj da te on "uvek gleda" koji porede sa Orvelian figurom, Velikim bratom.[31][32][33][34]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Hju Ošonesi: „Predsednik Venecuele osvaja srca i umove u Londonu“ (Obzerver)”. 22. maja 2006. Pristupljeno 28. 12. 2006.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć) (Hugh O'Shaughnessy: „Venezuela's President Chavez wins hearts and minds in London“, The Observer), dostupno preko Tajpeji Tajmsa(jezik: engleski)
  2. ^ Ellner, Steve (2002). „The "Radical" Thesis on Globalization and the Case of Venezuela's Hugo Chávez”. Latin American Perspectives. 29 (6): 88—93. 
  3. ^ Asošijejted pres: Venecuelin Čavez neće priznati nezavisno Kosovo (International Herald Tribune; iht.com - The Associated Press: Venezuela's Chavez won't recognize independent Kosovo), 21. februara 2008. godine (jezik: engleski)
  4. ^ U češkoj vladi razdor zbog Kosova, Vesti B92 na b92.net, 25. marta 2008. godine
  5. ^ a b v James, Ian (24. 1. 2013). „Hugo Chavez Personality Cult Flourishes In Venezuela”. Huffington Post. Associated Press. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  6. ^ a b v Strange, Hannah (4. 9. 2014). „Saintly Hugo Chavez Replaces God in Socialist Lord's Prayer”. Vice News. Pristupljeno 12. 12. 2015. 
  7. ^ López Maya, Margarita (2016). El ocaso del chavismo: Venezuela 2005-2015. Editorial Alfa. str. 346—348. ISBN 9788417014254. 
  8. ^ Rueda, Manuel (14. 10. 2013). „The Cult Following of Venezuela's Hugo Chávez”. Fusion. Arhivirano iz originala 8. 9. 2014. g. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
    Taylor, Guy (25. 3. 2014). „Pro-Chavista 'paramilitary' active in Venezuela, jailed opposition leader says”. Washington Times. Pristupljeno 25. 3. 2014. „Mr. Maduro continues to enjoy widespread support from Chavez followers—known as “Chavistas”—who’ve countered the recent opposition rallies in Caracas with massive pro-government demonstrations of their own.” 
  9. ^ Gray, Kevin (7. 3. 2015). „Hugo Chávez still rockin' the cult of personality, 2 years after his 'transition to immortality'”. Fusion. Arhivirano iz originala 30. 12. 2015. g. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  10. ^ „Annual Report of the Inter-American Commission on Human Rights 2013” (PDF). Report. Inter-American Commission on Human Rights. avgust 2009. Pristupljeno 2. 5. 2014. 
  11. ^ a b „Chávez y Dios soplaron para eliminar la sequía en Venezuela, afirma Maduro”. Espacio 360. 10. 5. 2014. Arhivirano iz originala 12. 5. 2014. g. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  12. ^ „Maduro compares Chavez to Christ on 5-month anniversary of his death”. Fox News Latino. 5. 8. 2013. Arhivirano iz originala 30. 4. 2014. g. Pristupljeno 29. 4. 2014. 
  13. ^ a b „Maduro: Diosito y Chávez soplaron las nubes y llegó la lluvia (Video)”. La Patilla. Pristupljeno 11. 5. 2014. 
  14. ^ „A Year After His Death, Proof Hugo Chavez Is A God (According To Maduro)”. Fox News Latino. 5. 3. 2014. Arhivirano iz originala 09. 03. 2014. g. Pristupljeno 30. 4. 2014. 
  15. ^ a b v g Rueda, Manuela (11. 1. 2013). „The Cult Following of Venezuela's Hugo Chávez”. ABC News. Pristupljeno 11. 12. 2015. 
  16. ^ „Controversy in Venezuela Over Chavez Prayer”. Associated Press. 5. 9. 2014. Arhivirano iz originala 7. 9. 2014. g. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  17. ^ Mendez, Gustavo (14. 4. 2014). „Las escuelas bolivarianas y la resolución 058 ft (18 m)acasaron”. El Universal. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  18. ^ a b v Valderrama, Judith (28. 4. 2014). „Se vende la imagen de Chávez como mesiánica y de Libertador”. El Diario de Los Andes. Arhivirano iz originala 2. 5. 2014. g. Pristupljeno 1. 5. 2014. 
  19. ^ a b „La nueva inquisición arremete contra el "Chávez Nuestro" (+Audio)”. Radio Nacional de Venezuela. 5. 9. 2014. Arhivirano iz originala 10. 9. 2014. g. Pristupljeno 10. 9. 2014. 
  20. ^ a b „Obispos condenan versión chavista del Padre Nuestro (Comunicado)”. La Patilla. 3. 9. 2014. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  21. ^ a b Roper, Matt (3. 9. 2014). „Let us pray... to Hugo Chavez! Venezuela's Socialist party creates own version of the Lord's Prayer invoking the deceased leader”. Daily Mail. Pristupljeno 9. 9. 2014. 
  22. ^ Romo, Rafael (3. 9. 2014). „In Venezuela, a 'sacrilegious' Lord's Prayer”. CNN. Arhivirano iz originala 29. 12. 2018. g. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  23. ^ Villalobos, Cristina (4. 9. 2014). „El Chávez nuestro es una blasfemia”. La Verdad. Arhivirano iz originala 08. 09. 2014. g. Pristupljeno 9. 9. 2014. 
  24. ^ Villalobos, Cristina (6. 9. 2014). „El Chávez nuestro es una burla”. La Verdad. Arhivirano iz originala 07. 09. 2014. g. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  25. ^ „Maduro defiende el "Chávez Nuestro" y llama "nueva inquisición" a quienes criticaron”. La Patilla. 4. 9. 2014. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  26. ^ „Diosdado arremete contra Urosa Savino por repudiar el "Chávez Nuestro"”. La Patilla. 5. 9. 2014. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  27. ^ Thofern, Uta (6. 9. 2014). „Comment: "Our Chávez" rather than an unfortunate metaphor”. Deutsche Welle. Pristupljeno 8. 9. 2014. 
  28. ^ Rueda, Manuel (2. 9. 2014). „"Our Chávez, who art in heaven": Venezuelan leader now has his own prayer”. Fusion TV. Arhivirano iz originala 08. 09. 2014. g. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  29. ^ Gluesing, Jens; von Rohr, Mathieu (11. 3. 2013). „The Eternal Comandante: Hugo Chávez's Complicated Legacy”. Spiegel Online. Pristupljeno 7. 9. 2014. 
  30. ^ a b González, Alexander (5. 3. 2015). „¿Chávez vive?”. Diario de Los Andes. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 7. 3. 2015. 
  31. ^ „In Venezuela, the eyes have it”. Agence France-Presse. 6. 3. 2014. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  32. ^ Metz, Marie (8. 4. 2013). „On Venezuela's Campaign Trail, Chavez Is Watching You”. The Atlantic. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  33. ^ Hodgson, Fergus (23. 12. 2014). „10 Reasons Why I Am a Chavista”. PanAm Post. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 1. 2. 2015. 
  34. ^ „Hugo Chavez a potent symbol in Venezuela as cult of personality flourishes during long absence”. Fox News. 24. 1. 2013. Pristupljeno 1. 2. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Уго_Чавез&oldid=27812400”