Pređi na sadržaj

Uzbeg-kan

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Uzbeg-kan
Mihail Tverski i Uzbeg-kan
Lični podaci
Datum rođenjaoko 1282.
Mesto rođenjaZlatna horda,
Datum smrti1341.
Mesto smrtiSaraj (tvrđava),
Porodica
SupružnikTaidula
PotomstvoTini Beg, Jani Beg, Abdullah Khan
DinastijaDinastija Boridžigin
Kan Zlatne Horde
Period1312. - 1341.
PrethodnikToktaj
NaslednikTini Beg

Uzbeg-kan, poznat je i pod imenom Uzbek-kan, je bio gospodar kan Zlatne horde od 1312. godine sve do svoje smrti 1341. godine. Vladao je iz grada Saraja [1] [2] na donjoj Volgi [1], tj. na reci Athuba [2].

Bio je unuk Mungletemura.

Uzbeg-kanove teritorije[uredi | uredi izvor]

Stara mapa Crnog mora

Uzbek-kan je kao kan Zlatne horde vladao:

Odnosi sa Rusijom[uredi | uredi izvor]

Način upravljanja Rusijom[uredi | uredi izvor]

Uzbeg udara namet na osvojene ruske zemlje i postavlja tamo upravljače, baskake, sa manjim odredima vojnika koji imaju dužnost da nadgledaju stanovništvo, koje je preostalo posle Tatarske najezde. Tatarski činovnici su prebrojavali stanovništvo da bi mu nametnuli porez. Jedino su sveštena lica bila oslobođena poreza, i: uopšte uzev, Tatari ostavljaju pravoslavnoj ruskoj crkvi sve njene povlastice i ne progone je.

Osim skupljanja danka, oni se ne mešaju u poslove osvojenih oblasti, koje ostavljaju ruskim kneževima, ali zadržavaju pravo da ih potvrđuju u tome zvanju; zato ruski kneževi moraju da odlaze u Hordu [2], u Saraj [1] i traže od Uzbega [2] jarlik (povelju) [2] na kneževinu [1] koji im daje kneževsku vlast [2] [1].

Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. On nije imao svoje vlasti u Rusiji, ali su kneževi zastupali svoj narod neposredno pred Uzbegovim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Kako je tekla njegova vladavina sve je slabija bila njegova vlast u Rusiji [1]. Tatari od tad nisu dirali u političku organizaciju Rusije, već su jednim jarlikom podarili jednome od ruskih kneževa titulu velikoga kneza obavezujući ga da prikuplja i predaje Hordi danak svih ostalih kneževa. Preostali kneževi pokoravaju se takođe; ponekad oni čak obuzdavaju pokušaje pobune stanovništva, koje gubi strpljenje zbog globljenja i nasilja što ga vrše skupljači poreza [2].

Posledice[uredi | uredi izvor]

Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to, da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Zatim, on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Pozajmila je Rusija, upravo Moskva, možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti, finansija, statistike, ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom, koje su zla vremena nesumnjivo donela [1].

Ruske zemlje[uredi | uredi izvor]

Za vreme njegove vladavine Rusijom je vladala velika kneževina Vladimir i bila je podeljena na:

Moskovska kneževina[uredi | uredi izvor]

Zastava Moskovske kneževine

Moskovska kneževina, zahvaljujući svome geografskom položaju i izvesnim ekonomskim posebnostima, privlači veliki broj stanovnika, te ta činjenica mnogo olakšava moskovskim kneževima njihovu ulogu „ujedinitelja”. Veoma šumovita, zaštićena od spoljnih napada susednim kneževinama, ona pruža protivu mogućnih najezdi Tatara i Litvanaca mnogo bolje uslove bezbednosti nego što ih imaju ostali delovi Severoistočne Rusije. Osim toga, rečni putevi koji olakšavaju živu trgovinu ukrštaju se tu i privlače naseljenike, kojima godi mogućnost da zaradi od trgovine dodaju još i dobit od poljoprivrede. Ovaj priliv novih stanovnika, uvećavajući materijalno bogatstvo moskovskih kneževa, pojačava istovremeno i njihovu političku ulogu i priprema im uspeh, koji oni sebi obezbeđuju stavljajući se u službu Uzbega [2].

U bogatoj kneževini prirodno je, da su i kneževi bili bogati; zato su oni mogli voditi politiku, osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi, nego njihovi susedi. Oni su uspeli:

  • Da na se uzmu plaćanje harača Tatarima, oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu, a sebi veću vlast, ugled i prihode;
  • Da dobiju finansijsku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti, na prvom mestu svakojakih nekretnina, i da bolje nagrađuju svoje službenike.

Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se, izgleda, i zdrava politika socijalna i administrativna; vodila se briga o seoskom stanovništvu, pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. Unutrašnje socijalne snage, na čelu sa crkvom, radile su u prilog jačanja Moskve. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326) i tim je dao Moskvi naročit značaj, jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji, dok je velikih kneževa bilo više. Crkva je, blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću, svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći, mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. Svi su mitropoliti, bez obzira na narodnost, Grci, Rusi i Srbi radili u istom pravcu. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. Uz to i moskovska buržoazija, koja je bila prilično jaka, pa izgleda i masa prostog puka, aktivno su učestvovali u istom poslu. Moskovski knezovi oslanjali su se, dakle, na velike opštenarodne simpatije.

Ta Kneževina je bila omiljena Uzbegu, u njegovom haremu i kod njihove vlade. On je, pomažući Moskovskoj kneževini, visoko dizao njen autoritet i moć i tako je sam, do duše nesvesno, potkopavao temelje svoje vlastite moći. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Uzbegu i u njihovim kaznenim ekspedicijama. Međutim je sama Moskovska kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda [1].

Borba za titulu velikog kneza[uredi | uredi izvor]

Prva borba[uredi | uredi izvor]

Jurij Danilovič (knez u Moskvi: 1303—1325) prvi je moskovski knez, koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo, prema ondašnjem običaju, od Uzbeg-kana, kome je bio zet [1]. On se dugo borio sa tverskim kneževima za Vladimirsku veliku kneževinu [2]. On je znatno proširio svoju državicu, naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima, suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske [1]. Jurij i Mihail, tverski knez, odlaze u Zlatnu Hordu da se otimaju o jarlik koji bi im dao titulu velikoga kneza. Jurij podmićuje tatarske činovnike bogatim poklonima i pobeđuje. Mihaila ubijaju mučki u Hordi [2]. Njegov sin Dmitrij ubija Jurija, ali i sam gine posle toga [1], zato što mu Uzbeg nije to zapovedio [2]; pa ipak, on ostavlja svome bratu Aleksandru Mihailoviču jarlik velikoga kneza [1].

Druga borba[uredi | uredi izvor]

Jurija je nasledio [2] [1] brat [2] Ivan Kaljita [1] ili Kalita (vreća novca) [2] (knez moskovski od god. 1325, veliki knez vladimirski od god. 1328, umro je god. 1341) uspeo je da se još bolje udvori Uzbegu [1].

Ivan je odlučio najpre da Tveru oduzme titulu velikoga kneza [2]. Kada je 1328. [1] u Tveru, Novgorodu i Rjazanju stanovništvo odbilo da plati danak tatarskim činovnicima, Uzbeg pošalje na pobunjenike jednu vojsku, i Ivan se primi da je predvodi. Kao nagradu on dobija jarlik velikoga kneza, koji otada ostaje u rukama moskovskih kneževa. Aleksandar, knez tverski, koji je najpre pobegao u Pskov a potom u Litvaniju, vrati se posle nekoliko godina u svoj grad i uspe da stekne naklonost Uzbega; ali Ivan Kalita odmah dođe u Hordu, izradi da se Aleksandar pogubi, i dobi potvrdu svoga položaja [2].

Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima, velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj [1].

Moskva postaje crkveni centar[uredi | uredi izvor]

Politička važnost Moskve raste istovremeno i zbog toga što je ona postala verska prestonica Rusije [2]. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu, koji se desio 1326. bio je događaj kapitalne važnosti. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve, koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države [1]. Ruski mitropolit Petar, koji se nalazio u Vladimiru na Kljazmi potpomagao je odlučno moskovske kneževe protiv Tvera. On je dugo živeo u Moskvi i sagradio u tamošnjem Kremlju glavnu sabornu crkvu te varoši, hram Bogorodičinog Uspeća, u kojoj je sahranjen pošto je pretskazao Moskvi slavnu političku budućnost. Za Teognosta, koji ga je zamenio, Moskva konačno postaje mitropolitsko sedište [2].

Širenje Moskve[uredi | uredi izvor]

Za čitave svoje vladavine Ivan neprestano vreba prilike da proširi svoju oblast; ali, da bi postigao to uvećavanje, on više voli da se posluži novcem nego oružjem. On kupuje veliki broj bogatih sela u Novgorodskoj, Vladimirskoj, Rostovskoj i drugim kneževinama; zadobija tri varoši, Galič, Bjeloozero i Uglič [2].

Smrt[uredi | uredi izvor]

Umro je 1341. godine, a nasledio ga je Tini Beg.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p Jelačić 1929.
  2. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Miljukov 1939.
  3. ^ Milion putovanja Marka Pola 2012, str. 390.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Milion putovanja Marka Pola, 2012. Beograd
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Pavela Miljukova, koja je u javnom vlasništvu.
  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige „Istorija Rusije“ Alekseja Jelačića, koja je u javnom vlasništvu.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Узбег-кан&oldid=25918320”