Ustav Kirgistana

Ustav Kirgistana je vrhovni zakon Republike Kirgistan. Kirgistan je prvi put dobio ustav 1993. godine, godinu i po dana nakon što je zemlja stekla nezavisnost od Sovjetskog Saveza 1991. godine. Prošao je kroz nekoliko ustava, a poslednji je usvojen u aprilu 2021. godine.

Istorija

Ustav iz 1993.

Prvi ustav je usvojen 5. maja 1993. godine.

Ustav iz 1993. je menjan nekoliko puta: prvo 10. februara 1996., zatim 2. februara 2003. i konačno dva puta brzo uzastopno 9. novembra 2006. i 15. januara 2007. nakon Revolucije lala u martu 2005. Poslednja dva amandmana su usvojena pod pritiskom od dugotrajnih javnih protesta u glavnom gradu Biškeku, ali ih je u septembru 2007. poništio Ustavni sud, koji je vratio ustav iz 2003. i otvorio put za još jedan ustavni referendum u oktobru 2007.

Ustav iz 2021.

Aktuelni ustav Kirgistana usvojen je na referendumu 11. aprila 2021. koji je zamenio Ustav Kirgistana iz 2010. godine. Ponovo je uveo snažnog predsednika u zemlju, smanjujući moć zakonodavne vlasti. Vil Partlet opisuje novi ustav kao uvođenje strukturnih promena koje „pomeraju Kirgistan od sistema provere i ravnoteže polupredsedništva ka obliku predsedništva koji je blizak autoritarnom stilu 'krunskog predsedništva' u post-sovjetskom Evroazijski prostor“.

Ustav iz 2007. godine

Novi ustav Kirgistana usvojen je na referendumu 21. oktobra 2007. Zasnovan je na prvom postsovjetskom ustavu prvobitno usvojenom 5. maja 1993. godine.

Ustav iz 1993. je menjan nekoliko puta: prvo 10. februara 1996., zatim 2. februara 2003. i konačno dva puta brzo uzastopno 9. novembra 2006. i 15. januara 2007. nakon Revolucije lala u martu 2005. Poslednja dva amandmana su usvojena pod pritisak dugotrajnih javnih protesta u glavnom gradu Biškeku, ali ih je u septembru 2007. poništio Ustavni sud, koji je vratio [[ustav] iz 2003. i otvorio put za još jedan ustavni referendum u oktobru 2007. Opis koji sledi zasniva se na tekstu Ustav iz oktobra 2007.

Ovaj ustav je zamenjen Ustavom Kirgistana iz 2010. u junu 2010. godine.

Član 1

Republika Kirgistan (Kirgistan) je suverena, unitarna, demokratska, ustavna, sekularna, socijalna država. Građani Kirgiske Republike biraju predsednika, predstavnike u Vrhovnu skupštinu ( Jogorku Keneš) i predstavnike u lokalni keneši (veće). Izbori su slobodni i zasnivaju se na jednakom, opštem, direktnom i tajnom glasanju.

Član 4

Kirgistan priznaje privatnu, opštinsku, državnu i druge oblike svojine. Zemljište i druga prirodna dobra mogu biti i u privatnoj, opštinskoj, državnoj i drugim oblicima svojine.

Član 5

Državni jezik Kirgiske Republike je kirgiški jezik. Ruski jezik se koristi kao službeni jezik Kirgiske Republike. Republika Kirgistan garantuje svim nacionalnostima koje čine kirgiski narod pravo na očuvanje maternjeg jezika i stvaranje uslova za njegovo učenje i razvoj.

Član 8

Nijedna religija ne može biti priznata kao državna ili obavezna religija u Kirgiskoj Republici. Kirgistanska republika priznaje političku raznolikost. Zabranjeno je spajanje državnih i partijskih institucija. Zabranjeno je stvaranje partija na verskim principima. Verske organizacije i verske ličnosti ne smeju se mešati u poslove vlade.

Član 12

Ustav je vrhovni zakon Kirgiske Republike.

Ostala poglavlja

Poglavlje 2 (članovi 13-41) bavi se ljudskim pravima, individualnim slobodama i osnovnim dužnostima građana.

Poglavlje 3 (članovi 42-53) posvećeno je instituciji predsednika. Predsednik se bira na pet godina i isto lice ne može biti duže od dva uzastopna mandata (član 43). Predsednik imenuje premijera i članove vlade (član 46), što podrazumeva da je Kirgistan predsednička republika .

Poglavlje 4 (članovi 54-67) opisuje Jogorku Keneš, jednodomni parlament Kirgistana. Skupštinu čini 90 poslanika koji se biraju na pet godina proporcionalnim glasanjem po partijskim listama (član 54).

Poglavlje 5 (članovi 68-76) opisuje izvršnu vlast. Vlada je organizovana u ministarstva i državne komitete. Ako se sastoji od predsednika vlade, potpredsednika vlade, ministara i predsednika državnih odbora (član 68). Izvršnu vlast u pokrajinama i okruzima imaju organi lokalne državne uprave (čl. 75-76).

Poglavlja 6-7 (članovi 77-92) posvećena su sudskoj vlasti. Sudije su nezavisne i poštuju samo Ustav i zakone (član 83). Devetočlani Ustavni sud je vrhovni sudski organ kome je poverena zaštita Ustava (član 85).

Poglavlje 8 (članovi 93-97) bavi se lokalnom samoupravom u Kirgiskoj Republici. Lokalnu samoupravu sprovode mesne zajednice ili njihovi izabrani lokalni predstavnici (član 93). Sistem lokalne samouprave čine načelnici okruga, sela i opština i lokalni keneši – predstavničke skupštine koje se biraju na lokalnom nivou (član 94).

Poglavlje 9 utvrđuje referendumske procedure za promenu ustava.

Ovlašćenja

Nacrt

Prvi nacrt ustava stavio je Službu nacionalne bezbednosti i Glavno tužilaštvo pod kontrolu zakonodavne vlasti. Predsedniku će biti potrebno zakonodavno odobrenje da razreši čelove Centralne izborne komisije i Računovodstvene komore. Politička partija sa najviše poslanika u parlamentu bi imenovala premijera. Članstvo u parlamentu bi se povećalo sa 75 na 90 mesta. Opozicioni poslanik Azimbek Beknazarovje rekao: "Što se tiče formiranja vlade, ako stranka osvoji više od 50 odsto mesta u parlamentu, jedan od njenih predstavnika će automatski biti premijer. Ako nijedna stranka nema većinu, predsednik će poveriti stranku koji je dobio najviše glasova sa zadatkom da izabere premijera. Premijer će formirati vladu koju će odobriti predsednik“.

Kompromisni amandmani

Poslanici su se složili sa dva Bakijeva amandmana na nacrt ustava: njegovim potpisom kao jednim od koautora ustava i pravom predsednika da imenuje lokalne sudije. Opozicioni poslanik Temir Sarijev rekao je da ako vlada ne uspe da „usvoji novi ustav i pošalje ljude kući do večeras, onda možemo da se nađemo u teškoj situaciji. Predsednik je to morao da shvati. Postoje, u istoriji jedne države, neki važni momenti. Naš jedini zahtev je da Bakijev brzo sprovede reforme. Predsednik to mora da uradi, mora da se ponaša kao odgovoran političar." Bakijev će ostati predsednik, a Feliks Kulov premijer do 2010. jer je Bakijev potpisao Ustav.

Pre odobrenja

Protesti

The For Reforms! opoziciona koalicija objavila je 2006-11-01 da planira da ima 10.000 pristalica na ulicama Biškeka sledećeg dana, protestujući zbog uočenog nedostatka ustavne reforme koju je Bakijev obećao kada su ga birači izabrali u julu 2005. Dvadeset i pet opozicionih poslanika takođe je pozvalo Bakijeva da odobri novi ustav ili podnese ostavku i optužilo administraciju da se nije bavila korupcijom i rastućim kriminalom . Vlada Kirgistana je odgovorila izdavanjem saopštenja za javnost u kojem se navodi da „Kirgistan prolazi kroz jedan od najvažnijih trenutaka u svojoj istoriji... Vlada poziva na mudrost, dijalog i saradnju svih političkih snaga u cilju očuvanja mira i stabilnosti zarad buduće demokratije i civilizovanog razvoja Kirgistana.“

Kao što je opoziciona koalicija obećala, hiljade Za Reforme! demonstranti su postavili šatore i jurte na trgu Ala-Too u Biškeku. Demonstranti su nosili plakate, držali govore i puštali patriotsku muziku na trgu i ispred zgrade predsedničke kancelarije u blizini, dok je stotine policajaca pratilo situaciju. Policija u Biškeku procenjuje da je bilo 5.000 demonstranata, dok dopisnici BBC Nevsa procenjuju da ih je bilo najmanje 10.000. Mnogi vlasnici preduzeća su zatvorili i zatvorili svoje radnje, plašeći se ponavljanja pljačke koja se dogodila tokom Revolucije lala 2005. ukoliko Bakijev i opozicija ne uspeju da postignu kompromis. Premijer Feliks Kulov je 3. novembra optužio opoziciju za pokušaj državnog udara, na osnovu snimka službi bezbednosti o navodnim razgovorima između opozicionih lidera. Međutim, Bakijev je umanjio ovu pretnju, rekavši da „nema snaga da izvrše državni udar. Ali namere postoje“. Opozicioni lideri odbacili su optužbe.

Protesti su dostigli vrhunac 7. novembra kada su Za Reforme! demonstranti i probakijevski demonstranti su se žestoko sukobili na trgu ispred zgrade parlamenta. Nekoliko ljudi je povređeno u sukobu, a policija je upotrebila suzavac da rastera masu.

Napadi na medije

Marat Tokojev, šef nevladine organizacije Novinari, požalio se 8. novembra da su veb-sajtovi AKIpress i novinskih agencija 24.kg hakovani 2. novembra. Kao rezultat napada, obe veb-stranice su postale nedostupne izvan Kirgistana do 7. novembra. Zvaničnici za Tazar.kg, još jedan medij, rekli su da su hakeri uništili njihovu arhivu vesti, prinudivši privremeno zatvaranje njihove veb stranice. Nezavisne TV stanice NTS i Piramida takođe su imale probleme sa prenosom tokom protesta, koje su pripisali neidentifikovanim napadačima.

Odobrenje u parlamentu

2006-11-08, predsednik Vrhovnog saveta Kirgistana, Marat Sultanov, objavio je da je zakonodavna vlast usvojila novi ustav nakon što je dva puta pročitao dokument naglas. Nakon čitanja on je rekao: „Sada, drage kolege, predlažem da ovaj predlog -- izvinite, ovaj ustav -- izglasate u drugom čitanju. Molim vas, nastavite!... ustav se usvaja sa 65 'za' glasovi!" Poslanici su potom navijali. Od 71 člana Vrhovnog saveta, 68 je glasalo za novi ustav. Trojica nisu glasala dovoljno brzo da bi bila prebrojana kada je Sultanov to objavio. Pozdravi su usledili nakon izjave poslanika Akmatmeka Kedilbekova da je "nacija ta koja je pobedila. Pobedili su i predsednik i opozicija!"Celokupno zasedanje Skupštine trajalo je manje od sat vremena.

Državni sekretar Adakhan Madumarov rekao je poslanicima pre sednice da je Bakijev odobrio nacrt i potpisao amandmane koji omogućavaju parlamentu da donese ustav. Kada su novinari pitali Madumarova zašto je Bakijevu trebalo toliko vremena da potpiše amandmane, Madumarov je odgovorio: „Dugo? Znate koliko su te zakonodavne procedure teške. Svaku tačku, svaku tačku, svaki zarez moraju ispitati pravni stručnjaci i oni onda moraju dati svoje zaključke predsedniku. Ovo je norma za sve nacrte zakona, ne samo za ovaj. Ali budite uvereni da će ga predsednik potpisati danas."

Kontroverza o odobrenju objave

Iako je Bakijev potpisao novi ustav 9. novembra, njegov sadržaj je nastavio da se revidira tokom narednih meseci usred mnogo političkih previranja koja su kulminirala ostavkom kabineta, uključujući premijera Feliksa Kulova, 2006-12-19. Nakon ostavke, Bakijev se zalagao za usvajanje izmena novembarskog ustava kojima bi se vratio veći deo predsedničkih ovlašćenja koja su prethodnom verzijom ustupljena parlamentu. Posle mnogo političkih prepirki, novi ustav je doneo parlament 30.12.2006., a potpisao ga je Bakijev 15. januara 2007. Ova verzija je poništila mnoge promene novembarskog ustava, ovlašćujući predsednika da, između ostalog, imenuje premijera uz potvrdu zakonodavnog tela i da imenuje i razrešava regionalne guvernere i šefove bezbednosti bez odobrenja parlamenta. Opozicioni poslanik Azimbek Beknazarov je primetio: „Po novom izdanju ustava, predsednik Kurmanbek Bakijev ima više moći nego njegov prethodnik Askar Akaev“.

Presuda Ustavnog suda

Ustavni sud Kirgistana je 14. septembra 2007. godine odlučio da su oba paketa amandmana nezakonita i naveo da je ustav iz 2003. pravno na snazi. Kao odgovor, predsednik Bakijev je raspisao ustavni referendum za 21. oktobar 2007.

Ustav iz 2010. godine

Referendum je prošao sa 90% glasova i 70% izlaznosti birača, uprkos tome što je 400.000 ljudi, uglavnom etničkih Uzbekistanaca, pobeglo od etničkog nasilja na jugu zemlje, a koji se još uvek nisu vratili. Time je zamenjen stariji ustav .

Ustav je zamenio stari odmah po objavljivanju rezultata glasanja, iako prema dokumentu, ograničeni delovi stupaju na snagu tek kasnije.

Uprkos strahovima od nelegitimnosti zbog nedavnog nasilja, nije bilo većih izveštaja o nasilju ili prevari tokom izbora. Međunarodne posmatračke organizacije kao što je Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju odobrile su glasanje. Pre dana glasanja vlada je bacila letke nad Biškekom, pozivajući građane da ostanu mirni i da imaju na umu budućnost svoje zemlje.

Podrška ustavu bila je snažna u celoj zemlji i među svim glavnim etničkim grupama, uprkos relativno malom odzivu birača na jugu zemlje i nekim strahovima da će parlamentarni sistem biti slabiji od jednog jakog predsednika.

Prije izrade dokumenta dobijen je doprinos Venecijanske komisije, koja je kasnije rekla da je zadovoljna rezultatom.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izrazio je zabrinutost da bi to dovelo do nestabilnosti i nestabilnosti, što bi dovelo do ekstremizma .

Uticaj

Ustav je doneo zakonski pomak u politici zemlje od predsedničkog sistema ka parlamentarnom sistemu, smanjujući moć predsednika. Poslednja dva predsednika Kirgistana pod starim sistemom, Askar Akajev i Kurmanbek Bakijev, zbačeni su u revolucijama.

Prema novom ustavu, predsednik služi samo jedan šestogodišnji mandat i ne može biti ponovo biran. Iako je predsednik slabiji u novom sistemu nego ranije, predsedništvo nije figura kao u mnogim parlamentarnim sistemima. Predsednik ima pravo veta i mogućnost da imenuje šefove državnih organa.

Ustav ograničava bilo koju političku partiju na 65 od 120 mesta u parlamentu, što je neobičan način da se ograniči koncentracija moći. Pored toga, političke stranke se ne mogu osnivati na nacionalnoj ili verskoj osnovi, a pripadnicima policije, oružanih snaga i pravosuđa zabranjeno je učlanjivanje u stranke.

U dokumentu se značajno pominju ljudska prava u Kirgistanu, posebno odeljak dva. On proglašava muškarce i žene jednakima i zabranjuje diskriminaciju u članu 16. Prava zatvorenika su navedena u članu 20, uključujući zabranu smrtne kazne i mučenja.

Lokacija

Tokom 2016. godine, dok se razmatralo usvajanje nekoliko amandmana na ustav, vladini zvaničnici nisu mogli da pronađu originalni dokument. Kancelarija predsednika Almazbeka Atambajeva tvrdila je da Ministarstvo pravde poseduje ustav, dok je Ministarstvo saopštilo da je dokument u rukama Predsedničke administracije. Predsednički kabinet je na kraju tvrdio da originalna kopija dokumenta nikada nije postojala, već je jednostavno ponovo štampana u novinama kada je usvojena 2010. .

Dijelovi ustava

Ustav je podeljen na devet delova koji se sastoje od 114 zasebnih članova. Delovi, koji su strukturisani slično starom ustavu su:

1. Osnove ustavnog poretka

2. Prava i slobode čoveka i građanina

3. predsednik Kirgistana

4. Zakonodavna vlast Kirgiske Republike

5. Izvršna ovlašćenja Kirgiske Republike

6. Sudska ovlašćenja Republike Kirgizije

7. Druge vladine agencije

8. Lokalna samouprava

9. Kako izvršiti promene u ovom ustavu

Pored toga, postoji poslednji odeljak koji detaljno opisuje sprovođenje ustava, uključujući datum stupanja na snagu, poništavanje prethodnog ustava i stvaranje privremene vlade.

Vidi još

• Kirgistan
• Rusija