Farmakokinetičke interakcije

Istovremenom primenom više lekova može doći do njihova interakcije, promene dejstva jednog leka drugom.

Farmakokinetičke interakcije su interakcije između istovremeno primenjenih lekova, koje se odigravaju na svim farmakokinetičkim parametrima (resorpcija, distribucija, metabolisanja i izlučivanje). Dva leka istovremeno primenjena mogu promeniti dejstvo jedan drugom (tako npr. lek „A“ menja koncentraciju leka „B“ koji stiže na mesto delovanja).

Epidemiologija

Od 2008. godine, među odraslim osobama u Sjedinjenim Američkim Državama starijim od 56 godina, 4% je uzimalo lekove i/ili suplemente koji su ih doveli u opasnost od velike interakcije sa lekovima. Potencijalne interakcije lek-lek su se vremenom povećale i češće su kod manje obrazovanih starijih čak i nakon kontrole starosti, pola, mesta stanovanja i komorbiditeta.

Interakcija na nivou resorpcije

Sok od grejpfruta može delovati kao inhibitor enzima, utičući na metabolizam lekova.

Na nivou resorpcije interakcija lekova može biti:

Usporena resorpcija

Nastaje istovremenom primenom lekova koji inhibišu pražnjenje želuca (npr. atropin ili opijati). Takođe dodavanje adrenalina lokalnim anestetičkim sredstvima usporava njihovu resorpciju sa mesta ubrizgavanja, usled vazokonstrikcije krvnih sudova.

Ubrzana resorpcija

Nastaje nakon primene nekih lekova, kao što su npr. metoklopramidi.

Smanjena resorpcija

Smanjena resorpcija može biti posledica hemijskih reakcija, kao što je reakcija između kalcijuma i tetraciklina. Takođe, npr hlestiramin može stupiti u interakciju sa verfarinom i digoksinom i na taj način smanjiti njihovu resorpciju.

Interakcija na nivou distribucije

Jedan lek može da promeni distribuciju drugog, istovremeno primenjenog leka. Tako npr. povećanje slobodne frakcije jednog leka u plazmi (zbog njegovog istiskivanja iz veze sa belančevinama plazme) najčešće se reguliše povećanom eliminacijom. Na taj način uspostavlja se ista ukupna koncentracija leka kao i pre primene „istiskivača“ iz veze sa belančevinama plazme. Ove interakcije su retko od kliničkog značaja.

Promena distribucije može imati i klinički značaj u sledećim slučajevima;

• Pojava toksičnosti izazvana prolaznim (tranzitornim) povećanjem koncentracije slobodne frakcije leka, do uspostavljanja novog - engl. „steady state“.
• Ako se doza leka određuje prema koncentraciji leka u plazmi, pre pojave interakcije (pre primene „istiskivača“).
• Ako istovremeno primenjeni lek usporava eliminaciju prvog leka, tako da se koncentracija prvog leka u plazmi povećava u toku dužeg vremena i dovodi do toksičnosti.

Interakcije na nivou metabolisanja

Preko 200 lekova indukuje mikrozomne enzime u jetri i na taj način smanjuje koncentraciju i efikasnost istovremeno primenjenih lekova. Ovom indukcijom može da se razvije (sporo) tolerancija na supstrate odgovarajućih enzima.

Interakcija na nivou izlučivanja

Na nivou izlučivanja lekova najznačajniji mehanizmi su;

Promena protoka mokraće i/ili promena pH

Promena pH mokraće se koristi u cilju povećanja izlučivanja slabo kiselih materija, kao mera u lečenju trovanja ovim materijama (npr trovanja aspirinom ili barbituratima)

Inhibicija tubularne sekrecije

Neki lekovi inhibišu tubularnu sekreciju (npr probenicid, inhibiše sekreciju penicilina) što produžava njihovo dejstvo.

Promena vezivanja za albumine plazme

Ova pizmena, u vezivanju za albumine plazme, dovodi do promena vrednosti filtracije)

Spoljašnje veze

• Interakcije lekova
• Citohrom P450 tabela Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. oktobar 2007)

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).