Pređi na sadržaj

Feniks-Mikl Typ A

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Feniks-Mikl Typ A

Hidroavion Feniks-Mikl Typ A
Opšte
Namena izviđački/lovački hidroavion
Posada 1 član
Zemlja porekla  Austrougarska
Proizvođač Phönix Flugzeug-Werke AG Wien
Prvi let 1917.
Početak proizvodnje 1917−18.
Uveden u upotrebu 1918.
Status neaktivan
Prvi korisnik Austrougarska mornarica
Broj primeraka 17
Dimenzije
Dužina 8,15 m
Razmah krila 11,80 / 10,10 m
Visina 3,50 m
Površina krila 29,30 m²
Masa
Prazan 870 kg
Normalna poletna 1.140 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 x 230 Hiero
Snaga 1 x 169 kW
Performanse
Brzina krstarenja 125 km/h
Maks. brzina na H=0 220 km/h
Plafon leta 1.400 m

Feniks-Mikl Typ A (nem. Phönix-Mickl Typ A) je jednomotorni, dvokrilni hidroavion lovac koga je u toku Prvog svetskog rata projektovao inženjer Josip Mikl a proizvodila austrougarska firma Phönix Flugzeug-Werke AG Wien za potrebe Ausrougarske ratne mornarice.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Na osnovu hidroaviona Hanza Brandenburg W.18 na prelazu iz 1917/18. godine inž. Josip Mikl u zajednici sa Fabrikom aviona Feniks iz Beča su projektovali i napravili prototip aviona Feniks-Mikl Typ A koji je isporučen fbruara meseca 1918. godine Austrougarskoj ratnoj mornarici. To je bio hidroavion lovac naoružan jednim nepokretnim mitraljezom u pramcu. U odnosu na svog uzora ovaj avion je imao snažniji motor i poboljšano krilo[1].

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup aviona je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom. Dno čamca je bilo kaskadno izvedeno što omogućava avionu da se lakše (sa manje otpora) odvoji od vodene površine pri poletanju. Trup aviona je bio potpuno zatvoren to je onemogućavalo prodor vode u unutrašnjost trupa kao i smanjeni aerodinamički otpor u toku leta aviona. Kokpit pilota je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila a posada je bila zaštićena od vazdušnih struja vetrobranskim staklom. Avion je bio naoružan sa dva fiksna mitraljeza Švarcloze (nem. Schwarzlose) kalibra 7,92 mm.

Pogonska grupa: U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski linijski vodom hlađen motor Hiero 169 kW/230KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka.

Krila su drvene konstrukcije presvučena platnom, četvrtastog oblika sa zaobljenim krajevima, imao je sa svake strane krila po par upornica a zatezanje krila se obavljalo pomoću ukrštenih čeličnih užadi. Ovakav oblik upornica je imao manji aerodinamički otpor u odnosu na upornice sistema „pauk“ ili „zvezda“. Donja krila kod ovog aviona su bila uža i kraća od gornjih a poravnjavanje je izvedeno prema izlaznim ivicama krila. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima.

Varijante[uredi | uredi izvor]

  • Feniks-Mikl Typ A 132 - Modifikovani prototip u odnosu na serijsku proizvodnju aviona Feniks-Mikl Typ A, ovaj protorip je imao nešto izmenjeno krilo a hladnjak za rashladnu tečnost motora se nalazio iznad gornjeg krila. Ovo je bio poslednji lovac hidroavion koji je isporučen mornarici, serijski se nije proizvodio[2].

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Ukupno je napravljeno 17 aviona Feniks-Mikl Typ A. Nakon isporučenog prvog prototipa u februaru 1918. godine koji je dobio oznaku A 105, već u martu iste godine je isporučen drugi avion koji je dobio oznaku A 119 a serija aviona oznaka A 120 do A 131 su isporučeni u avgustu mesecu. Ovi avioni su služili svojoj nameni, štitili su Jadranski akvatorijum od italijanskih i savezničkih aviona. U službi su bili do potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu[2][3].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. str. 352. ISBN 978-3-925505-78-2. 
  2. ^ a b Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 412. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  3. ^ Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 160. ISBN 978-3-900310-46-2. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 412. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich / Enzyklopädie: Von den Anfängen bis zur Gegenwart (na jeziku: (jezik: nemački)). Oberhaching: AVIATIC VERLAG GmbH. str. 352. ISBN 978-3-925505-78-2. 
  • Hauke, Erwin; Schroeder, Walter; Toetschinger, Bernhard (1988). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 160. ISBN 978-3-900310-46-2. 
  • Schupita, Peter (1983). Die k. u. k. Seeflieger : Chronik und Dokumentation der österreichisch-ungarischen Marineluftwaffe 1911-1918 (na jeziku: German). Koblenz: Bernard & Graefe. ISBN 9783763754267. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Феникс-Микл_Typ_A&oldid=27888541”