Pređi na sadržaj

Formula 1 — sezona 2009

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Sezona 2009
← 2008
2010 →
Dženson Baton - prvak sezone 2009.
Sebastijan Fetel - dvadesetdvogodišnji Nemac je završio na drugom mestu za Red Bul, 9 bodova iza prvaka
Rubens Barikelo - treće mesto; zajedno sa prvakom, svojim timskim kolegom, dovodi Bron gran pri do naslova u takmičenju konstruktora

U 2009. godini bila je 63. sezona takmičenja najboljih vozača Formule 1. Sezona je počela 29. marta 2009. godine sa Velikom nagradom Australije, a planirani završena je 1. novembra sa novom trkom Velika nagrada Abu Dabija. U kategoriji vozača titulu branio je Luis Hamilton, a u kategoriji konstruktora Ferari. Ove sezone se koristio KERS sistem za povraćaj kinetičke energije sakupljene prilikom kočenja.

Timovi

[uredi | uredi izvor]

Sledeći timovi su sklopili ugovor o nastupanju u sezoni 2009. sa rukovodstvom Formule 1:

Tim Bron GP je nastao kupovinom Honda F1 tima, nakon što se kompanija Honda Motor povukla iz Formule 1.

Vozači

[uredi | uredi izvor]
Tim Konstruktor Šasija Motor Gume Broj Vozači Test-vozač(i)
Ujedinjeno Kraljevstvo Vodafon Maklaren Mercedes Maklaren MP4-24 Mercedes B 1 Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Španija Pedro da la Rosa
Ujedinjeno Kraljevstvo Geri Pafet
2 Finska Haiki Kovalainen
Italija Skuderija Ferari Malboro Ferari F2009 Ferari B 3 Brazil Felipe Masa
Italija Luka Bader
Italija Luka Bader
4 Finska Kimi Rejkenen
Njemačka BMV Zauber BMV Zauber F1.09 BMV B 5 Poljska Robert Kubica Austrija Kristijan Klin
6 Njemačka Nik Hajdfeld
Francuska ING Reno F1 tim Reno R29 Reno B 7 Španija Fernando Alonso - - -
8 Brazil Nelson Pike Junior
Francuska Roman Grožan
Japan Panasonik Tojota rejsing Tojota TF109 Tojota B 9 Italija Jarno Truli Austrija Aleksander Vurc
10 Njemačka Timo Glok
Italija Skuderija Toro Roso Toro Roso STR4 Ferari B 11 Francuska Sebastjen Burde
Španija Haime Algersuari
- - -
12 Švajcarska Sebastien Buemi
Austrija Red bul rejsing Red bul RB5 Reno B 14 Australija Mark Veber Ujedinjeno Kraljevstvo Dejvid Kultard
15 Njemačka Sebastijan Fetel
Ujedinjeno Kraljevstvo AT&T Vilijams F1 tim Vilijams FW31 Tojota B 16 Njemačka Niko Rozberg Njemačka Nikolas Hilkenberg
17 Japan Kazuki Nakađima
Indija Fors Indija F1 tim Fors Indija VJM02 Mercedes B 20 Njemačka Adrijan Zutil Italija Vitantonio Luici
21 Italija Đankarlo Fizikela
Ujedinjeno Kraljevstvo Bron GP Bron GP BGP 001 Mercedes B 22 Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Entoni Dejvidson
Austrija Aleksander Vurc
23 Brazil Rubens Barikelo

Rezultati trka

[uredi | uredi izvor]
R. br. velika nagrada staza grad datum pol pozicija najbrži krug pobednik vozač pobednik konstruktor
1 Australija VN Australije Albert park Melburn 29. mart Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Njemačka Niko Rozberg Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
2 Malezija VN Malezije Sepang internašonal Kuala Lumpur 5. april Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
3 Kina VN Kine Šangaj internašonal Šangaj 19. april Njemačka Sebastijan Fetel Brazil Rubens Barikelo Njemačka Sebastijan Fetel Austrija Red bul
4 Bahrein VN Bahreina Šakir Manama 26. april Italija Jarno Truli Italija Jarno Truli Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
5 Španija VN Španije Katalunja Barselona 10. maj Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Brazil} Rubens Barikelo Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
6 Monako VN Monaka gradska staza Monte Karlo 24. maj Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Brazil Felipe Masa Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
7 Turska VN Turske Istanbul park Istanbul 7. jun Njemačka Sebastijan Fetel Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
8 Ujedinjeno Kraljevstvo VN Britanije Silverston Silverston 21. jun Njemačka Sebastijan Fetel Njemačka Sebastijan Fetel Njemačka Sebastijan Fetel Austrija Red bul
9 Njemačka VN Nemačke Nirburgring Nirburg 12. jul Australija Mark Veber Španija Fernando Alonso Australija Mark Veber Austrija} Red bul
10 Mađarska VN Mađarske Hungaroring Budimpešta 26. jul Španija Fernando Alonso Australija Mark Veber Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Ujedinjeno Kraljevstvo Maklaren
11 Evropa VN Evrope ulična trka Valensija 23. avgust Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Njemačka Timo Glok Brazil Rubens Barikelo Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
12 Belgija VN Belgije Spa Frankošan Spa 30. avgust Italija Đankarlo Fizikela Njemačka Sebastijan Fetel Finska Kimi Rejkenen Italija Ferari
13 Italija VN Italije Nacionalni autodrom Monca 13. septembar Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Njemačka Adrijan Zutil Brazil Rubens Barikelo Ujedinjeno Kraljevstvo Bron
14 Singapur VN Singapura ulična trka Singapur 27. septembar Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Španija Fernando Alonso Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Ujedinjeno Kraljevstvo Maklaren
15 Japan VN Japana Suzuka Ojama 4. oktobar Njemačka Sebastijan Fetel Australija Mark Veber Njemačka Sebastijan Fetel Austrija Red bul
16 Brazil VN Brazila Autodrom Žoze Karlos Pake Interlagos, Sao Paulo 18. oktobar Brazil Rubens Barikelo Australija Mark Veber Australija Mark Veber Austrija Red bul
17 Ujedinjeni Arapski Emirati VN Abu Dabija Jas Ajland Abu Dabi 1. novembar Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton Njemačka Sebastijan Fetel Njemačka Sebastijan Fetel Austrija Red bul

Plasman vozača

[uredi | uredi izvor]
mesto vozač AUS
Australija
MAL
Malezija**
KIN
Kina
BAH
Bahrein
ŠPA
Španija
MON
Monako
TUR
Turska
VBR
Ujedinjeno Kraljevstvo
NEM
Njemačka
MAĐ
Mađarska
EVR
Evropska unija
BEL
Belgija
ITA
Italija
SIN
Singapur
JAP
Japan
BRA
Brazil
ABU
Ujedinjeni Arapski Emirati
bodovi
1 Ujedinjeno Kraljevstvo Dženson Baton 1 1 3 1 1 1 1 6 5 7 7 Odu 2 5 8 5 3 95
2 Njemačka Sebastijan Fetel 13* 15* 1 2 4 Odu 3 1 2 Odu Odu 3 8 4 1 4 1 84
3 Brazil Rubens Barikelo 2 5 4 5 2 2 Odu 3 6 10 1 7 1 6 7 8 4 77
4 Australija Mark Veber 12 6 2 11 3 5 2 2 1 3 9 9 Odu Odu 17 1 2 69.5
5 Ujedinjeno Kraljevstvo Luis Hamilton DSK 7 6 4 9 12 13 16 18 1 2 Odu 12* 1 3 3 Odu 49
6 Finska Kimi Rejkenen 15* 14 10 6 Odu 3 9 8 Odu 2 3 1 3 10 4 6 12 48
7 Njemačka Niko Rozberg 6 8 15 9 8 6 5 5 4 4 5 8 16 11 5 Odu 9 34.5
8 Italija Jarno Truli 3 4 Odu 3 Odu 13 4 7 17 8 13 Odu 14 12 2 Odu 7 32.5
9 Španija Fernando Alonso 5 11 9 8 5 7 10 14 7 Odu 6 Odu 5 3 10 Odu 14 26
10 Njemačka Timo Glok 4 3 7 7 10 10 8 9 9 6 14 10 11 2 NS 9 6 24
11 Brazil Felipe Massa Odu 9 Odu 14 6 4 6 4 3 NS 17 14 9 13 12 10 16 22
12 Finska Hejki Kovalajnen Odu Odu 5 12 Odu Odu 14 Odu 8 5 4 6 6 7 11 12 11 22
13 Njemačka Nik Hajdfeld 10 2 12 19 7 11 11 15 10 11 11 5 7 Odu 6 Odu 5 19
14 Poljska Robert Kubica 14* Odu 13 18 11 Odu 7 13 14 13 8 4 Odu 8 9 2 10 17
15 Italija Đankarlo Fizikela 11 18* 14 15 14 9 Odu 10 11 14 12 2 9 13 12 10 16 8
16 Švajcarska Sebastijan Buemi 7 16* 8 17 Odu Odu 15 18 16 16 Odu 12 13* Odu Odu 7 8 5
17 Njemačka Adrijan Zutil 9 17 17* 16 Odu 14 17 17 15 Odu 10 11 4 Odu 13 Odu 17 5
18 Japan Kamui Kobajaši NKL 9 6 3
19 Francuska Sebastjen Burde 8 10 11 13 Odu 8 18 Odu Odu 2
20 Japan Kazuki Nakađima Odu 12 Odu Odu 13 15* 12 11 12 9 18 13 10 9 15 Odu 13 0
21 Brazil Nelsinjo Pike Odu 13 16 10 12 Odu 16 12 13 12 0
22 Italija Vitantonio Lijuci Odu 14 14 11 15 0
23 Francuska Romen Grožan 15 Odu 15 Odu 16 13 18 0
24 Španija Haime Algersuari 15 16 Odu Odu Odu Odu 14 Odu 0
25 Italija Luka Bader 17 14 0
mesto vozač AUS
Australija
MAL
Malezija**
KIN
Kina
BAH
Bahrein
ŠPA
Španija
MON
Monako
TUR
Turska
VBR
Ujedinjeno Kraljevstvo
NEM
Njemačka
MAĐ
Mađarska
EVR
Evropska unija
BEL
Belgija
ITA
Italija
SIN
Singapur
JAP
Japan
BRA
Brazil
ABU
Ujedinjeni Arapski Emirati
bodovi
Boja Rezultat
Zlato Pobednik
Srebro 2. mesto
Bronza 3. mesto
Zelena Završio u bodovima
Plava Nije završio u bodovima
Nije klasifikovan (NKl)
Ljubičasta Odustao (Odu)
Crvena Nije se kvalifikovao (NKV)
Nije se pretkvalifikovao (NPK)
Crna Diskvalifikovan (DIS)
Bela Nije krenuo (NK)
Trka otkazana (TO)
Svetlo plava Završio samo trening (ZST)
Test vozač petkom (TVP)
- od 2003. na dalje
Bez boje Nije završio trening (NZT)
Izbačen (IZ)
Nije stigao (NS)
Povučen pre trke (PPT)
Anotacija Značenje
Superskripta
broj
Pozicija za bodovanje
u sprintu
N Najbrži krug


Podebljano – pol pozicija
Kurziv – najbrži krug

* Vozač nije završio trku ali se plasirao jer je odvezao više od 90% dužine trke.
** Zbog prekida Velike nagrade Malezije pre kompletiranja 75% trke, dodeljeno je samo pola bodova.

Plasman konstruktora

[uredi | uredi izvor]
mesto konstruktor broj AUS
Australija
MAL
Malezija**
KIN
Kina
BAH
Bahrein
ŠPA
Španija
MON
Monako
TUR
Turska
VBR
Ujedinjeno Kraljevstvo
NEM
Njemačka
MAĐ
Mađarska
EVR
Evropska unija
BEL
Belgija
ITA
Italija
SIN
Singapur
JAP
Japan
BRA
Brazil
ABU
Ujedinjeni Arapski Emirati
bodovi
1 Ujedinjeno Kraljevstvo Bron Mercedes 22 1 1 3 1 1 1 1 6 5 7 7 Odu 2 5 8 5 3 172
23 2 5 4 5 2 2 Odu 3 6 10 1 7 1 6 7 8 4
2 Austrija Red bul Reno 14 12 6 2 11 3 5 2 2 1 3 9 9 Odu Odu 17 1 2 153.5
15 13* 15* 1 2 4 Odu 3 1 2 Odu Odu 3 8 4 1 4 1
3 Ujedinjeno Kraljevstvo Maklaren Mercedes 1 DSK 7 6 4 9 12 13 16 18 1 2 Odu 12* 1 3 3 Odu 71
2 Odu Odu 5 12 Odu Odu 14 Odu 8 5 4 6 6 7 11 12 11
4 Italija Ferari 3 Odu 9 Odu 14 6 4 6 4 3 NS 17 14 9 13 12 10 16 70
4 15* 14 10 6 Odu 3 9 8 Odu 2 3 1 3 10 4 6 12
5 Japan Tojota 9 3 4 Odu 3 Odu 13 4 7 17 8 13 Odu 14 12 2 Odu 7 59.5
10 4 3 7 7 10 10 8 9 9 6 14 10 11 2 NS 9 6
6 Švajcarska BMV Zauber 5 14* Odu 13 18 11 Odu 7 13 14 13 8 4 Odu 8 9 2 10 36
6 10 2 12 19 7 11 11 15 10 11 11 5 7 Odu 6 Odu 5
7 Ujedinjeno Kraljevstvo Viliijams Tojota 16 6 8 15 9 8 6 5 5 4 4 5 8 16 11 5 Odu 9 34.5
17 Odu 12 Odu Odu 13 15* 12 11 12 9 18 13 10 9 15 Odu 13
8 Francuska Reno 7 5 11 9 8 5 7 10 14 7 Odu 6 Odu 5 3 10 Odu 14 26
8 Odu 13 16 10 12 Odu 16 12 13 12 15 Odu 15 Odu 16 13 18
9 Indija Fors Indija Mercedes 20 9 17 17* 16 Odu 14 17 17 15 Odu 10 11 4 Odu 13 ROdu 17 13
21 11 18* 14 15 14 9 Odu 10 11 14 12 2 Odu 14 14 11 15
10 Italija Toro Roso Ferari 11 8 10 11 13 Odu 8 18 Odu Odu 15 16 Odu Odu Odu Odu 14 Odu 8
12 7 16* 8 17 Odu Odu 15 18 16 16 Odu 12 13* Odu Odu 7 8
mesto konstruktor broj AUS
Australija
MAL
Malezija**
KIN
Kina
BAH
Bahrein
ŠPA
Španija
MON
Monako
TUR
Turska
VBR
Ujedinjeno Kraljevstvo
NEM
Njemačka
MAĐ
Mađarska
EVR
Evropska unija
BEL
Belgija
ITA
Italija
SIN
Singapur
JAP
Japan
BRA
Brazil
ABU
Ujedinjeni Arapski Emirati
bodovi
Boja Rezultat
Zlato Pobednik
Srebro 2. mesto
Bronza 3. mesto
Zelena Završio u bodovima
Plava Nije završio u bodovima
Nije klasifikovan (NKl)
Ljubičasta Odustao (Odu)
Crvena Nije se kvalifikovao (NKV)
Nije se pretkvalifikovao (NPK)
Crna Diskvalifikovan (DIS)
Bela Nije krenuo (NK)
Trka otkazana (TO)
Svetlo plava Završio samo trening (ZST)
Test vozač petkom (TVP)
- od 2003. na dalje
Bez boje Nije završio trening (NZT)
Izbačen (IZ)
Nije stigao (NS)
Povučen pre trke (PPT)
Anotacija Značenje
Superskripta
broj
Pozicija za bodovanje
u sprintu
N Najbrži krug


* ozač nije završio trku ali se plasirao jer je odvezao više od 90% dužine trke.
** Zbog prekida Velike nagrade Malezije pre kompletiranja 75% trke, dodeljeno je samo pola bodova.

Promene

[uredi | uredi izvor]
glatke gume

Vozači

[uredi | uredi izvor]

Timovi

[uredi | uredi izvor]

Pravila

[uredi | uredi izvor]
  • U sezoni 2009. će se posle zabrane od 10 godina ponovo voziti na glatkim gumama, koje će obezbeđivati Bridžston

Početak sezone

[uredi | uredi izvor]

Prvi dio sezone 2009. godine u Formuli 1, protekao je u dominaciji Džensona Batona i njegovog Bron-GP-a. Naime, Baton je slavio u prvih 6 od 7 trka, i to je kasnije će se ispostaviti bilo sve od britanskog veterana. Ipak, bilo je dovoljno za titulu. Prva trka vožena je u Melburnu, na stazi „Albert park“, za VN Australije. Na zvaničnom treningu je bio iznenađujuće dobar debitant „Bron-GP“, naslednik ugašene Honde. Vozači Dženson Baton i Rubens Barikelo su ostvarili prvu i drugu startnu poziciju. Osim njih zapažene rezultate ostvarili su i drugi vozači koji ranijih sezona nisu mogli sanjati o većim uspjesima. Odmah se vidjelo da će to biti sjajna sezona. U kvalifikacijama trke u Melburnu, vozači koji su ranijih sezona bili dominantni nisu zablistali Vozači Ferarija Kimi Rejkenen i Felipe Masa su bili 6. i 7., a šampion iz 2008. Luis Hamilton u Maklarenu je bio tek 15., ali je nakon promjene mjenjača krenuo 18. U trci ista slika kao u kvalifikacijama. Baton je vodio, Fetel, Kubica, Hajdfeld i Rosberg bili su uz njega. Rubens Barikelo je zbog problema sa bolidom pao na dno. Vozači Ferarija nisu pokazali ništa značajno, a tokom trke obojica su odustala. Luis Hamilton se dobro probijao i stigao u zonu bodova. Bilo je mnogo incidenata, a najveći se desio 4 kruga prije kraja. Naime, u borbi za drugo mjesto našli su se Sebastijan Fetel i Robert Kubica. Kubica je jurio i uspio da pređe više od pola bolida Fetela. Tada Nijemac više nije imao pravo da ga zaustavlja. I onda došlo je do sudara kakav se rijetko viđa. Na stazu je morao Sejfti-kar koji se zadržao do kraja trke. Ovim incidentom više vozača je profitiralo, a najviše Rubens Barikelo koji je ponovo dospio na drugo mjesto. Treći je stigao Truli, ali su mu bodovi oduzeti zbog obilaženja za vrijeme sigurnosnog automobila. Tako je na treće mjesto stigao Luis Hamilton ali su bodovi i njemu oduzeti.

Poneseni uspjehom iz Australije tim Bron-GP-a je nastavio sa dominacijom. U drugoj trci u Maleziji prvi je startovao Dženson Baton i na toj poziciji ostao je do kraja. Trka je bila praćena kišom, pa je bilo puno prevrata. Od boljih vozača Masa je završio deveti, Rejkenen poslednji četrnaesti, a Luis Hamilton 7. Zbog jake kiše trka je prekinuta 23 kruga prije kraja. Međutim, sat posle prekida odlučeno je da se trka ne nastavlja. Zbog toga što nije bilo odvezeno 2/3 trke vozači iz zone bodova dobili su polovinu osvojenih bodova (Baton 5, Hajdfeld 4, Glok 3,.. Hamilton 1 i Rosberg 0,5 bodova).

Treća trka je vožena u Šangaju za VN Kine. Protekla je u zanaku Red Bula i njegovih vozača Sebastijana Fetela i Marka Vebera. Pol-poziciju je ostvario upravo Nijemac i po kišnoj trci je uspio zadržati do kraja. Za njim je krenuo Dženson Baton, a treći na startu je bio Mark Veber. Vozači Ferarija i Maklarena su ispali i drugoj sesiji kvalifikacija. Trku je nekoliko prvih krugova vodio sejfti-kar, a nakon njegovog izlaska vozači iz začelja su počeli da se probijaju. Najviše je napredovao Felipe Masa, koji je pred odlazak u boks stigao do trećeg mjesta. Rejkenen i Hamilton su bili odmah iza. Međutim, zbog udesa sejfti-kar je ponovo izašao na stazu. Tada je zbog problema sa motorom Masa odustao, a Rejkenen i Hamilton odradili servise. Nakon povratka iz boksa Rejkenen je ispao iz zone bodova, a Hamilton i drugi vozač Maklarena Heiki Kovalainen su zadržali pozicije i osvojili bodove. U međuvremenu Mark Veber je obišao Batona i donio Red Bulu duplu pobjedu.

Bahrein - Turska

[uredi | uredi izvor]

Period od trke u Bahreinu do trke u Turskoj protekao je u apsolutnoj dominaciji Džensona Batona i Bron-GP-a. U trci u Manami(Bahrein), prvi red je bio rezervisan za Tojotu, Jarna Trulija i Tima Gloka. Treći je bio Baton. Tokom trke Baton je posle oba zaustavljanja obišao po jednog vozača Tojote. Na toj trci Masa je odustao, a Rejkenen šestim mjestom donio prve bodove Ferariju.

Naredna, peta trka sezone vožena je u Barseloni, na stazi Katalunja, za VN Španije. U toj trci na startu prvi se našao Baton, a odmah za njim i Barikelo. Njih dvojica su vodili do druge serije odlazaka u boks. Barikelo je prije svih posjetio pit-lein, tako da je do kraja trke morao i treći put ići na servis. Felipe Masa se sa loše startne pozicije probio do drugog mjesta ispred Marka Vebera, a iza Džensona Batona. Iz kruga u krug zaostatak Mase za Batonom bivao je sve manji, pa je pred odlazak u boks Masa kasnio svega 3 sekunde. Međutim, kada su svi odradili servise Masa je bio tek četvrti. Naime, došlo je do greške mehaničara Ferarija pa se Masa duže zadržao u boksu ali je izašao sa manje goriva nego ostali. Baton je vodio, za njim bio Barikelo, treći Veber, četvrti Masa, peti Fetel, a šesti Fernando Alonso. Iako su iz boksa savjetovali Masu da svrati u boks po još goriva, Brazilac se nije obazirao. Zbog manjka goriva, Masa je bio sporiji od ostalih, pa su gado kraja trke obišli i Fetel i Alonso. Na kraju je jedva završio trku na šestom mjestu i osvojio prva 3 boda. Poredak: Baton, Veber, Barikelo, Fetel, Alonso, Masa.. Rejkenen je odustao, a Hamilton nije bio u zoni bodova.

Uslijedila je VN Monaka na uličnoj stazi u Montekarlu. U kvalifikacija su konačno zasijali zozači Ferarija, ali je Baton osvojio pol-poziciju. Rejkenen je na startu bio drugi, Barikelo treći, Fetel četvrti, Masa peti, Rosberg šesti... Odmah na startu trke Barikelo je obišao Rejkenena, a nakon prve serije zaustavljanja u boksu, Masa je obišao Fetela, ali i Rosberg njih obojicu. Ubrzo je Masa uspio preteći Rosberga. Bio je za petama Rejkenenu, ali nije mogao bolje od petog mjesta. Na ovoj trci nije bilo posebno zanimljivih duela, jer staza ulična i gotova ne omogućava preticanje. Tako je vozačima Bron-GP-a bilo lako da ostvare duplu pobjedu. To je bila prva trka da oba vozača Ferarija osvoje bodove, a šampion Hamilton drugu trku za redom nije osvojio ni bod.

Četvrta i poslednja trka apsolutne dominacije Bron-GP-a bila je VN Turske, koja je vožena u Istanbulu na stazi Istanbul-park. U kvalifikacijama je slavio Sebastijan Fetel, a Baton je bio drugi. U trkama za VN Italije 2008. godine i Kine 2009. Fetel je ostvarivao pol-pozicije i uspijevao da na kraju slavi. Inače, to su do tada bile jedine pol-pozicije i pobjede Sebastijana Fetela. Takav rezultat se mogao očekivati i u Turskoj. Međutim, na startu je bilo više incidenata među kojim je izletio sa staze i Fetel, pa ga je Baton lako obišao. Fetel je tada jedva očuvao drugu poziciju, a Baton je ostao prvi do kraja. Žestoku su borbu vodili vozači Red Bula, Veber i Fetel za drugu poziciju, a na kraju je posle drugog zaustavljanja u boksu drugo mjesto osvojio Veber. Ovom trkom prekinuta je kratka tradicija da u Istanbulu pobjeđuje vozač Ferarija, Brazilac Felipe Masa koji je pobjeđivao u periodu 2006—2008.

VN Velike Britanije i Njemačke

[uredi | uredi izvor]

Na trci za VN Velike Britanije prekinuta je sjajna serija Batona od četiri pobjede za redom. I zvanični trening i trka bili su puni preokreta. Na slobodnim treninzima dominirali su vozači Red Bula. Zvanični trening je takođe protekao u njihovoj dominaciji. Na stazi Silverston-park očekivalo se dosta od Maklarena i Ferarija, i pogotovo od Luisa Hamiltona, kojemu je ovo domaća staza, a 2008. godine je ubjedljivo slavio. Nakon što se u prvoj sesiji kvalikafikacija gotovo svaki pilot izmijenjao u vojstvu, 24 sekunde prije kraja ovog dijela treninga desio se jedan udes. Naime, u brzom krugu bio je Adrijan Zutil, ali je izletio i to je izazvalo pojavu crvenih zastavica. U tom trenutku u brzom krugu bila je i većina drugih vozača, među kojima i Hamilton, koji je prije udesa bio tek 19. Za 24 sekunde se ništa nije moglo učiniti, pa su iz kvalifikacija tada ispali: Buemi, Burde, Fizikela, Hamilton i Zutil. Na kraju kvalifikacija pol-poziciju osvojio je Fetel, drugo mjesto Veber, treće Barikelo, Baton je bio tek šesti, Rejkenen osmi, a Masa deseti. Na trci posebno dobar start imali su vozači Ferarija i oba su ušla u zonu bodova. Baton je pao na osmo mjesto i vodio je žestoku borbu sa Kazukijem Nakađimom, a prva trojica su zadržali pozicije. Hamilton je do kraja trke ostao pri dnu. Nakon prve serije odlazaka u boks, Masa se probio do pete pozicije, Rejkenen pao na osmu, Baton stigao do sedme. Rosberg je bio četvrti. Posle druge serije pit-zaustavljanja, Masa je obišao Rosberga i bio za petama Barikelu, a Baton je uspio obići Nakađimu. Do kraja trke Baton je zaostatak za Rosbergom sveo na minimum, ali se poredak nije promijenio. Na kraju slavio je Fetel, drugi bio njegov timski kolega Mark Veber, treći Barikelo. Četvrti je kroz cilj prošao Masa, peti Rosberg, šesti Baton. Sedmi je završio Nakađima, a poslednji bod pripao je Rejkenenu. Razlika između trećeplasiranog i šestoplasiranog bila je svega nekoliko sekundi.

Deveta trka sezone bila je VN Njemačke, vožena u Nirburgu. Očekivala se još jedna dobra partija Sebastijana Fetela, kojemu je ovo bila domaća staza. U kvalifikacijama briljirali su vozači Red Bula, Fetel i Veber, mada je Brazilac Barikelo bio prvi. Vozači Ferarija, Maklaren-Mercedesa i Dženson Baton su imali lošije startne pozicije. Na startu trke bilo je dosta incidenata, među kojima i kontakt Barilela i Vebera, da bi Ausstralijanac bio kažnjen sa 10 sokundi. Nakon prvog zaustavljanja u boksu počeli su problemi Rubensa Barikela. Veber se fantastičnom vožnjom uspio vratiti na sam vrh i tu ostati do kraja. Felipe Masa je stigao do trećeg mjesta, što mu je i bio najveći uspjeh u sezoni, dok je drugi vozač Ferarija Finac Kimi Rejkenen odustao. Do kraja trke žestoku borbu za peto mjesto vodili su Vozači Bron-GP-a, Baton i Barikelo, da bi na kraju bio bolji Britanac. Pobjedom u ovoj trci Mark Veber je stigao do prve pobjede u karijeri od ukupno 132, do tada odvezene trke.

VN Mađarske

[uredi | uredi izvor]

VN mađarske, vožena je 25.-26. jula u Budimpešti. Bila je puna prevrata, a konačno su zablistali i vozači Ferarija i Maklarena. Ipak, ova trka neće ostati u sjenci toga, već teškog udesa koji je tokom kvalifikacija doživio Felipe Masa. Prvi krug kvalifikacija prošao je bez većih uzbuđenja. I u drugom je bila slična slika do pred sam kraj. Naime, dok je većina vozača bila u brzom krugu, sa bolida Rubensa Barikela odletio je amortizer i pogodio Felipe Masu, pravo u glavu. Brazilac je izgubio kontrolu nad vozilom, a nakon jakog udara u gumeni zid, i svijest. Iako je bio obezbijedio plasman među prvih 10, to je bila poslednja zvanična vožnja za Brazilca te sezone. Brzom intervencijom sekjuriti-tima, Masa je izvađen iz bolida, i brzo prebačen u lokalnu bolnicu. Tu je operisan, i nakon sedmicu dana provedenih u Budimpešti, vratio se u Brazil. Inače, Masa je imao dobru seriju trka, jer je ostvarivao bolji uspjeh iz trke u trku. Prije trke u Mađarkoj, bio je stigao do pete pozicije u plasmanu vozača.

U poslednjem, trećem dijelu zvaničnog treninga, nastupilo je devet vozača. Stvari su se odvijale uobičajno do pred sam kraj. Tada se pokvario elektronski sistem za mjerenje vremena, pa se nije znalo ko je pobjednik. Nakon pola sata odlučeno je da prvi krene vozač Renoa, Španac Fernando Alonso, koji je u trenutku kvara bio vodeći. Drugi je krenuo Mark Veber, a treći Rosberg. Na samom startu trke vozači Maklarena i Ferarija, Hamilton i Rejkenen su se probili do treće i četvrte pozicije, dok su Alonso i Veber ostali prvi i drugi. Nekoliko krugova kasnije Hamilton je obišao Vebera, pa se sa tim poredkom otišlo na prvu seriju pit-stop servisa. U boksu je nakon manjeg incidenta, Rejkenen obišao Vebera. Ovaj incident je uzet na uviđanje, pa je posle trke, Rejkenen kažnjen novčano. Nakon izlaska iz boksa, Alonso je imao problema sa prednjom desnom gumom, koja je ubrzo otpala sa njegovog bolida. To su vodeći vozači iskoristili i obišli ga, a Alonso je krug kasnije odustao. Poredak Hamilton, Rejkenen, Veber se zadržao do kraja. Ni kod niže plasiranih vozača nije bilo previše promjena, pa je trka mirno privedena kraju. To je bila prva trka sezone, u kojoj je pobijedio tada aktuelni šampion Luis Hamiton. Na ovoj trci učestvovao je jedan novajlija, Španac Haime Algersuari, koji je u timu Toro Rosa, zamijenio Sebastjena Burdea, koji je ostvarivao loše rezultate. Algersuari je trku završio na 16. mjestu.

Dešavanja u Ferariju; VN Evrope i Belgije

[uredi | uredi izvor]

Nakon VN Mađarske i teškog udesa Felipea Mase, u Ferariju je nastala pometnja ko će zamijeniti povrijeđenog Brazilca. Mada, imali su dosta vremena, jer je od trke u Mađarskoj do naredne u Valensiji bile su pune četiri sedmice. Dan posle trke u Mađarskoj, odlučeno je da prva opcija bude Nijemac Mihael Šumaher, koji se bio povukao 2006. godine kao vozač Ferarija. Iako se Masa brzo oporaljao, Šumaher se dao u pune pripreme. Mnogo se radovao povratku u bolid. Iako je on tražio 3,5 miliona evra po trci, bilo mu je obećano 3,2. Posle brojnih testova na stazi i nakon ljekarckih ispita, Šumaher je dobio crveno svijetlo. Problem je predstavljao njegov povrijeđeni vrat. Nakon Šumahera, javljale su se nove opcije. Prva je bio italijanski veteran, vozač Ferarija do 1999. godine, Luka Badoer. Iako Italijan, i dok je vozio, nije ostvarivao posebne rezultate, za Ferari nije bilo izlaza. Pred samu trku u Valensiji za VN Evrope, odlučeno je da Badoer zamijeni Masu.

Na zvaničnom treningu u Valensiji, dominirao je Maklaren. Hamilton je stalno bio prvi i osvojio pol-poziciju, a Kovalainen se u poslednjim trenucima probio do druge pozicije. Treći je startovao vozač Bron-GP-a, Rubens Barikelo. Prvi vozač Ferarija, Kimi Rejkenen je zauzeo četvrtu startnu poziciju, a novajlija Luka Badoer bio je poslednji. Još jednom vozaču ovo je bila debitantska trka. U pitnju je bio Francuz Roman Grožan, koji je u timu Reno zamijenio Brazilca Nelson Pike Juniora koji je otpušten. Na uličnoj trci, nije bilo mnogo iznenađenja. Najbolje je startovao Luka Badoer, koji je sa dvadesete stigao na 14. poziciju. Međutim, u drugoj krivini ga je udario Mark Veber, pa je sve otišlo nazad. Kod vodećih, stvari se nisu mijenjale kod prvih nekoliko vozača. Nakon prve serije pit-stop zaustavljanja, Barikelo je stigao do druge pozicije potisnuvši Kovalainena na treće mjesto. Ništa se bitnije nije dešavalo do druge serije pit-servisa. Mehaničari Maklarena su tada napravili kobnu grešku pri servisu Luisa Hamiltona, pa je vojstvo preuzeo Barikelo. Do greške je došlo i kod servisa Finca Heikija Kovalainena, pa je treće mjesto preuzeo njegov sunarodnik Rejkenen. Barikelo je tako stigao do prve pobjede u sezoni, i prve uopšte od VN Japana 2005. godine. Rejkenen je drugim uzastopnim podijumom potvrdio dobru formu, a njegov timski kolega Badoer je završio poslednji 17.

Sledeća trka bila je VN Belgije. Kvalifikacije su bile uobičajene. Na kraju je, za iznenađenje pol-poziciju osvojio vozač Fors Indije, Đankarlo Fizikela. Na samom startu trke, Fizikela je ostao prvi, a Rejkenen se se šestog probio na drugo mjesto. Barikelo je doživio katastrofalan pad na devetnaesto, a drugi vozač Ferarija Luka Badoer je stigao na 18. mjesto. Desila su se i dva incidenta: Baton i Grožan, Hamilton i Algersuari. Sva četvorica su odustali. Nakon trke niko nije kažnjen, jer je staza bila klizava, pa je sve okarakterisano kao običan sudar. Ipak, Baton je za sudar okrivio Grožana, rekavši da je oštro ušao u krivinu i nesmotreno ga izgurao. Posle ova dva sudara je izašao sigurnosni automobil, koji je na stazi ostao 4 kruga. Kad je sejfti-kar napustio stazu, Rejkenen je napao i obišao Fizikelu. Barikelo se tada nalazio na 15. mjestu i odmah je obišao Badoera. Tokom cijele trke razlika Rejkenena i Fizikele iznosila je najviše 2 sekunde. U stop ih je pratio i Fetel, ali ih nije uspio ugroziti. Do sredine trke među prvima je bio i Alonso, ali je zbog problema sa gumama morao odustati. Do kraja trke Barikelo je stigao na sedmo mjesto i jurio Rozberga, jer je htio da iskoristi odsustvo Batona i smanji zaostatak. Ipak, pred kraj trke mu je prokuvao motor, pa je jedva završio... Pobjedom na trci za VN Belgije, Kimi Rejkenen je pobijedio prvi put posle VN Španije 2008. Luka Badoer je završio 14., pa je otpušten iz Ferarija.

VN Italije i Singapura

[uredi | uredi izvor]

U kvalifikacijama je na legendarnoj Monci pobijedio Luis Hamilton i pokazao koliku toliku konkurentnost Maklaren Mercedesa. Drugo mjesto je pripalo vozaču BMV-a Niku Hajdfeldu, a treće Kimiju Rejkenenu. Vozač Bron-GP-a, Rubens Barikelo bio je četvrti, a Baton 5. Prvi put za Ferari je vozio Đankarlo Fizikela koji je prešao iz Fors Indije. Na kvalifikacijama je jedva prošao u drugu rundu. Za azijsku ekipu je vozio još jedan Italijan Vitantonio Liuci, povratnik u Formulu 1. Na samom startu trke Rejkenen je obišao Hajdfelda i krenuo u potjeru za Hamiltonom. U prvih pet nije bilo više promjena sve do drugih odlazake u boks. Svi su se bili odlučili na dva zaustavljanja, osim vozača Brona. Nakon što su vodeći odradili servise Barikelo je bio prvi, a Baton drugi. Hamilton se borio i do kraja trke uspio da zaostatak za Batonom svede na minimum. Ipak, nije mu se dalo. U zadnjem krugu jednostavno je sletio sa staze i udario u zid. Tako je Kimi Rejkenen stigao do trećeg mjesta, i Ferariju donio šesti podijum u sezoni. Fizikela nije stigao do bodova ni i Italiji niti i u naredne četiri trke do kraja. Ovom duplom pobjedom bozači Brona su stigli na korak od titule u obje konkurencije.

U Singapuru je vožena jedina noćna trka u sezoni. Tamo se nije dešavalo ništa posebno. Čitav vikend je protekao u dominaciji Luisa Hamiltona, koji je preko pol-pozicije stigao do druge pobjede u sezoni. Drugi na startu je bio Sebastijan Fetel u Red Bulu, a treći Niko Rozberg. Na samom startu Rozberg je pretekao Fetela, Alonso se probio na četvrto mjesto, ali je izletio pa su ga pretekli Veber i Timo Glok iz Tojote. Drugi pilot Maklarena, Heiki Kovalainen, borio se za manji broj bodova, a glavni i praktično jedini adut Ferarija, Kimi Rejkenen, stigao je do bezvrijedne 12. pozicije. U sedamnaestom krugu počela je serija odlazaka u boks. Posle odlazaka na servis i dalje je vodio Hamilton. Rozberg je presjekao bijelu liniju pa je kažnjen prolaskomm kroz boks. U 21. krugu došlo je do sudara imeđu Zutila i Hajdfelda, pa je na stazu morao sigurnosni automobil. Nakon odrađene kazne Rozberg je ispao iz zone bodova. U 46. krugu Veberu su otkazale kočnice i izletio je, pa je „sejfti-kar“ morao na stazu drugi put. Tada su odrađena i druga zaustavljanja u boksu. Najviše je izgubio Sebastijan Fetel koji je sa drugog pao na četvrto mjesto, pa je do podijuma stigao Fernando Alonso koji je tako potvrdio da mu odgovaraju noćne trke u Singapuru. Pobijedio je Hamilton, a drugi je bio Glok. Konkerenti za titulu završili su jedan za drugim: Fetel 4., Baton 5. a Barikelo 6.

Rasplet sezone

[uredi | uredi izvor]

Naredna trka vožena je u Japanu, na stazi Suzuka. Drama je počela još na slobodnim treninzima. Veber je slupao bolid, pa nije učestvovao na kvalifikacijama i krenuo je iz boksa. Tokom kvalifikacija bilo je još incidenata, pa je više puta bila izbacivana crvena zastavica. Najteži udes desio se na početku treće sesije kvalifikacija, kada je Timo Glok izletio i slomio nogu. Nije usestvovao sjutrdan na trci, niti na preostale dvije do kraja sezone. Pol-poziciju osvojio je Fetel, drugi je bio Hamilton, treći Truli, četvrti Hajdfeld, peti Rejkenen. Na samom startu, Fetel je sačuvao prvu poziciju, kao i ostali iz prve petorke. Na začelju je problema imao Mark Veber koji je već u drugom krugu morao u boks i tada se već znalo da će završiti poslednji. Do kraja je postavio najbrži krug. Prvo odustajanje desilo se u 12. krugu, kada je trku završio Sebastijan Buemi iz Toro Rosa. Posle prve serije zaustavljanja u boksu nije bilo promjena u vrhu. Tokom druge serije odlazaka u boks, najbolje je prošao Jarno Truli i vratio se ispred Hamiltona. Profitirali su još i Rejkenen (4. mjesto) i Rozberg (5. mjesto). Poslednje uzbuđenje dogodilo se 9 krugova prije kraja. Haime Algersuari je udario u zid, pa je na stazu morao sigurnosni automobil. Do kraja se nije desilo ništa bitno, pa je Fetel stigao do treće pobjede u sezoni, Truli do drugog mjesta, Hamilton do trećeg. Baton je završio osmi i osvojio, zlata vrijedan bod.

Iako je nije bio kraj sezone, u Brazilu je sve riješeno. Nakon kvalifikacija postojala je sasvim suprotna slika onoj nakon trke. Posle kvalifikacija koje su trajale gotovo tri sata, zbog kiše i čestih prekida, prvi je bio domaći vozač Rubens Barikelo. Drugu poziciju na startu obezbijedio je Mark Veber, treći je bio Zutil, četvrti Truli, a peti Rejkenen. Od konkurenata za titulu, Baton je bio 14. a Fetel 16. Na startu je Barikelo ostao u vojstvu, a Rejkenen se probio na treće mjesto i krenuo na Vebera, ali je došlo do kontkta pa je Rejkenen morao boks. Zatim je došlo do sudara između Zutila, Trulija i Alonsa i to je bio kraj za svu trojicu. Nakon odlaska sigurnosnog auta, Baton je krenuo u finalni napad na titulu. Barikelo je bio dobar, ali kada su svi posjetili boks, poredak je bio: Veber, Kubica, Barikelo, Hamilton, Rejkenen, Baton, Fetel, Buemi... Nakon druge serije pit-stopova, postavljen je i konačan raspored: Veber, Kubica, Hamilton, Fetel, Baton, Rejkenen, Buemi, Barikelo... Na trci je učestvovao i debitant Kamui Kobajaši, koji je u Tojoti zamijenio povrijeđenog Tima Gloka, a završio je na 9. mjestu. Petim mjestom i lošim plasmanom konkurenata, Dženson Baton je stigao do prve titule šampiona svijeta. Ujedno je i Bron-GP osigurao titulu u konkurenciji timova.

Za sam kraj, ostala je debitantska trka u Abu Dabiju. Trka nije imala rezultatski značaj, jer je šampionat već bio riješen u obje konkurencije. Hamilton je dominrao u kvalifikacijama i zauzeo pol-poziciju ispred Fetela, Vebera, Barikela, Batona... Na samoj trci jedino je bila bitna borba Rejkenena i Hamiltona za 5. mjesto u šampionatu vozača i Ferarija i Maklarena za 3. mjesto u konkurenciji konsktruktora. Na trci nije bilo previše uzbuđenja, a najprijatnije iznenađenje je priredio Kamui Kobajaši u Tojoti, koji je krenuo 12. a završio 6. obišavši u direktnom duelu na startu i bivšeg svjetskog šampiona Kimija Rejkenena. Zbog problema sa kočnicama, Hamilton je zbog problema sa kočnicama odustao i prepustio prvo mjesto Fetelu. Rejkenen nije iskoristio odsustvo Hamiltona da popravi svoju poziciju i poziciju Ferarija u generalnom plasmanu, i završio je tek na 12. mjestu. Fetel je pobijedio četvrti put u sezoni, a Veber je kompletirao duplu pobjedu Red Bula. Treći je bio novi šampion Baton, a četvrti njegov timski kolega, Barikelo. Posle ove trke, Kimi Rejkenen se povukao iz Formule 1 i započeo karijeru u svjetskom reli šampionatu.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „RBR signs Vettel for 2009”. ITV-F1. 17. 7. 2008. Arhivirano iz originala 19. 7. 2008. g. Pristupljeno 8. 1. 2009. 
  2. ^ „Coulthard confirms retirement decision”. ITV-F1. 3. 7. 2008. Arhivirano iz originala 1. 12. 2008. g. Pristupljeno 7. 1. 2009. 
  3. ^ „Honda confirm immediate F1 pull out”. Autosport.com. 5. 12. 2008. Pristupljeno 5. 12. 2008. 
  4. ^ „Honda will help out buyer in '09”. 11. 12. 2008. Arhivirano iz originala 7. 2. 2009. g. Pristupljeno 8. 1. 2009. 
  5. ^ „Peugeot/Citroën pode comprar a Honda F1” (na jeziku: Brazilian Portuguese). Revista Racing. 15. 12. 2008. [mrtva veza]
  6. ^ „Slim one of four speaking to Honda”. autosport.com. 28. 12. 2008. Arhivirano iz originala 31. 12. 2008. g. Pristupljeno 08. 01. 2009. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]