Fransis Bejkon

Za istoimenog slikara, pogledajte članak Fransis Bejkon (slikar).

Fransis Bejkon
Fransis Bejkon
Lični podaci
Datum rođenja	(1561-01-22)22. januar 1561.
Mesto rođenja	London, Engleska
Datum smrti	9. april 1626.(1626-04-09) (65 god.)
Mesto smrti	London, Engleska
Obrazovanje	Triniti koledž
Potpis

Fransis Bejkon (poznat i kao Frensis Bekon, engl. Francis Bacon; London, 22. januar 1561 — London, 9. april 1626) bio je engleski filozof, državnik i esejista. Iako je političku karijeru završio neslavno, ostao je upamćen zahvaljujući svojim filozofskim delima, a posebno kao zagovornik naučnog metoda u vreme naučne revolucije.

Bejkona nazivaju ocem empirizma. Njegovi radovi zasnivaju i popularizuju induktivnu metodologiju u naučnom istraživanju, kasnije poznatu pod imenom „Bejkonov metod” ili samo naučni metod.

Biografija

Fransis Bejkon je rođen 22. januara 1561. u Kući Jork u Londonu kao najmlađi od petoro sinova oca Nikolasa Bejkona. Nikolas Bejkon je bio čuvar velikog pečata u prvih dvadeset godina vladavine Kraljice Elizabete. Bejkonova majka je bila ledi Ana Kuk, rođaka sera Viljema Sesila, lorda Berli, koji je bio kraljevski rizničar i jedan od najmoćnijih ljudi u Engleskoj. Njen otac je bio glavni učitelj kralja Edvarda VI, a ona je bila lingvista i teolog i bez ikakve teškoće se dopisivala s vladikama na grčkom jeziku. Ona sama je podučavala svoga sina.

U Bejkonovo vreme Engleska je doživela procvat i u ekonomskom i u kulturnom pogledu. Otkriće Amerike skrenulo je trgovinu sa Sredozemnog mora na Atlantski okean, što je atlantske zemlje (Španiju, Francusku, Holandiju i Englesku) dovelo do one trgovačke i finansijske nadmoćnosti koju je ranije uživala Italija. Engleska književnost je procvetala u Spenserovim pesmama i Sidnijevoj prozi; na engleskoj pozornici prikazivane su drame koje su pisali Vilijam Šekspir, Kristofer Marlou, Ben Džonson i stotina drugih velikih pesnika.

Kad je Bejkon navršio trinaest godina, poslali su ga zajedno sa njegovim starijim bratom Antonijem Bekonom na Koledž Sv. Trojice u Kembridžu. Tu je proveo tri godine kao marljiv student. Koledž je ostavio s jakom antipatijom prema njegovim udžbenicima i metodama, s utvrđenim neprijateljstvom prema kultu Aristotela. Rešio je da filozofiju vrati na plodniji put i da je iz sholastičkog raspravljanja okrene na osvetljavanje i umnožavanje ljudskih dobara. Sa samo šesnaest godina prihvatio je položaj u pratnji engleskog ambasadora u Francuskoj.

Ser Nikolas Bejkon je iznenada preminuo 1579. godine. Nameravao je da Fransisa snabde imanjem, ali je smrt poremetila njegove planove, pa je mladi diplomata ubrzo pozvan da se vrati u London, gde je ostao bez oca i bez sredstava. On se do tada već bio navikao na raskošan život svoga vremena i bilo mu je teško što mora da se prilagodi jednostavnom životu. Pošto je bio primoran da se bavi pravnim poslovima, mnogobrojnim molbama se obraćao svojoj uticajnoj rodbini da mu osiguraju državni položaj koji bi ga oslobodio ekonomskih briga, ali nije imao uspeha.

Postao je advokat, a kasnije i član parlamenta. Godine 1586. je uzeo učešće u egzekuciji Meri Stjuart. Sprijateljio se 1591. sa Robertom Deverom, vojvodom od Eseksa, od koga je primio mnogo značajnih poklona. Nakon što je Eseks krenuo u pobunu protiv kraljice, Bejkon je učestvovao u vođenju istrage koja je dovela do egzekucije vojvode 1601. godine.

Često je bio u problemima jer je trošio previše, a 1601. je uhapšen zbog dugova. Kada je Džejms I Stjuart postao kralj 1603. godine, Bejkonova pozicija se poboljšala. Godine 1603. je postao plemić. Bio je imenovan da napravi plan ujedinjenja Engleske i Škotske. Oženio je Alis Berhem 1606, a sledeće godine je postao Solisitor general.

Godine 1618. imenovan je za Barona Verulama (engl. Baron Verulam), a 1621. za Vikonta Sent Olbansa (engl. Viscount St Albans). S obzirom na to da nije imao dece, obe titule su se završile nakon njegove smrti.

Njegova karijera državnika se završila skandalom. Jedan razočarani tužilac ga je 1621. optužio da je njegovu tužbu odbio jer je primio mito. Kralj je popustio pod pritiskom trenutno ojačalog Parlamenta, pred kojim ga je Bejkon često branio, i naredio da Bejkona zatvore u Tauer. Posle samo dva dana Bejkon je oslobođen, a novčanu kaznu od 40.000 funti kralj mu je oprostio.

Poslednjih pet godina života Bejkon je proveo povučeno, u tišini svoga doma, mučeći se u neobičnom siromaštvu i tešeći se stvaralačkim radom na polju filozofije. U tih pet godina napisao je svoje najveće latinsko delo, De augmentis scientiarum, publikovao je prošireno izdanje Ogleda, jedan fragmenat s natpisom Sylva sylvarum i Istoriju Henrija VII. Kajao se što se ranije nije odrekao politike i sve svoje vreme posvetio književnosti i nauci.

Umro je aprila 1626. u 66 godini života od pneumonije.

Naučni rad

Bacon, Sylva sylvarum

Fransis Bejkon je jedan od osnivača moderne nauke i filozofije. U svom najznačajnijem delu Novi organon izložio je osnovne principe svoje filozofije. Po njemu, iako je filozofija svojevremeno uglavnom koristila deduktivne silogizme u tumačenju prirode po uzoru na Aristotelovu logiku izloženu u zbirci tekstova Organon, filozof bi umesto toga trebalo da sledi induktivni način zaključivanja na osnovu činjenica. Bejkon je smatrao da pre same indukcije treba očistiti razum od lažnih pojmova koji su tako čvrsto ukorenjeni da iskrivljuju istinu. Ove lažne pojmove Bejkon naziva „idolima” i navodi četiri tipa idola:

• Idoli plemena — ukorenjeni su u ljudskoj prirodi, jer su svi ljudi nesavršeni i prema tome skloni greškama.
• Idoli pećine — to su zablude pojedinca. One nastaju zbog toga što čovek sudi prema sebi, pa misli da kako on nešto doživljava isto tako doživljavaju i drugi, a zaboravlja da svaki čovek ima svoju zasebnu „pećinu”.
• Idoli trga — potiču iz upotrebe jezika, koji ne može uvek tačno da iskaže čovekove misli uobičajenim značenjem reči. One nastaju na ulicama i trgovima gde se reči razmenjuju.
• Idoli pozorišta — proizlaze iz činjenice da ljudi žive u određenom društvenom okruženju, u kojem postoje izvesna pravila ponašanja i uloge. Bejkon je smatrao da su ove predrasude najopasnije zbog toga što nastaju iz poštovanja autoriteta.

Metodom indukcije otkrivaju se forme, tj. ideje.

Prema Bejkonu, prirodna filozofija bi trebalo da se zasniva na iskustvu. Zato je postavio eksperiment kao najviši princip naučnog istraživanja.

Bejkon je težio temeljnom preobražaju nauka i života uopšte. Naslov njegovog glavnog, ali nedovršenog dela je Instauratio magna (Velika obnova).

Cilj nauke i filozofije jeste da opskrbi ljudski život novim pronalascima i dobrima, da čovek ovlada prirodom i poveća svoju moć nad njom. Poznata je njegova rečenica „znanje je moć”.

Godine 1662. u Engleskoj Bejkon je osnovao „Učeno društvo”.

Iako je zagovarao iskustvo i posmatranje pojava, Bejkonova misao je bila ukorenjena u hermetizmu, zbog čega neki njegovi stavovi održavaju agripininu misao i uticaj rozenkrojcerskog hermetizma.

Literatura

• Bacon, Francis. The Essays and Counsels, Civil and Moral of Francis Bacon: all 3 volumes in a single file. B&R Samizdat Express, 2014.
• Andreae, Johann Valentin (1619). „Christianopolis”. Description of the Republic of Christianopolis. New York, Oxford university press, American branch; [etc., etc.] 
• Spedding, James; Ellis, Robert Leslie; Heath, Douglas Denon (1857—1874). The Works of Francis Bacon, Baron of Verulam, Viscount St Albans and Lord High Chancellor of England (15 volumes). London. 
•  Adamson, Robert (1878). „Francis Bacon”. Ur.: Baynes, T.S. Encyclopaedia Britannica. 3 (9th izd.). str. 200—218. 
• Crease, Robert P. (2019). „One: Francis Bacon's New Atlantis”. The Workshop and the World: What Ten Thinkers Can Teach Us About Science and Authority. New York: W. W. Norton & Company. ISBN 978-0-393-29244-2. 
•  Fowler, Thomas (1885). „Bacon, Francis (1561-1626)”. Ur.: Stephen, Leslie. Rečnik nacionalne biografije. 2. London: Smith, Elder & Co. str. 328—60. 
• Peltonen, Markku (2007) [2004]. „Bacon, Francis, Viscount St Alban (1561–1626)”. Oxford Dictionary of National Biography (online izd.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/990.  (Subscription or UK public library membership required.)
• Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Adamson, Robert; Mitchell, John Malcolm (1911), „Bacon, Francis”, Ur.: Chisholm, Hugh, Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski), 3 (11 izd.), Cambridge University Press, str. 135—152 
• Farrell, John (2006). „6: The Science of Suspicion”. Paranoia and Modernity: Cervantes to Rousseau. Cornell University Press. ISBN 978-0801474064. 
• Farrington, Benjamin (1964). The Philosophy of Francis Bacon. University of Chicago Press.  Contains English translations of
  • Temporis Partus Masculus
  • Cogitata et Visa
  • Redargutio Philosophiarum
• Heese, Mary (1968). „Francis Bacon's Philosophy of Science”. Ur.: Vickers, Brian. Essential Articles for the Study of Francis Bacon. Hamden, CT: Archon Books. str. 114–139. 
• Lewis, Rhodri (2014). „Francis Bacon and Ingenuity”. Renaissance Quarterly. 67 (1): 113—163. ISSN 0034-4338. JSTOR 10.1086/676154. doi:10.1086/676154. 
• Roselle, Daniel; Young, Anne P (1981). „5: The 'Scientific Revolution' and the 'Intellectual Revolution'”. Our Western Heritage. 
• Rossi, Paolo (1968). Francis Bacon: from Magic to Science. University of Chicago Press. 
• Serjeantson, Richard (decembar 2014). „Francis Bacon and the 'Interpretation of Nature' in the Late Renaissance,”. Isis. 105 (4): 681—705. CS1 održavanje: Format datuma (veza).

Dodatna literatura

• Montmorency, James E. G. (1913). „FRANCIS BACON”. Ur.: Macdonell, John; Manson, Edward William Donoghue. Great Jurists of the World. London: John Murray. str. 144—168. Pristupljeno 11. 3. 2019 — preko Internet Archive. 

Spoljašnje veze

• Knjige Fransisa Bejkona
• „Onlajn izdanja Bejkonovih radova”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. avgust 2011)
• Sir Francis Bacon’s New Advancement of Learning
• „Eseji o engleskoj renesansi”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. april 2005)
• „Rečnik istorije ideja: Bekonijanizam”. 
• „Rictor Norton, „Sir Francis Bacon””.  quotes excised passages of Sir Simonds D’Ewes
• „Fransis Bejkon — Knjiga citata”. 
• Stanford enciklopedija o Fransisu Bejkonu
• „Ser Fransis Bejkon — Tvikenham muzej”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. decembar 2005)
• „Henry Wotton employed by Bacon’s intelligence system”.  Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jul 2012)
• „Francis Bacon Research Trust — Studies of Bacon’s connections to the Rosicrucians, Freemasonry, Shakespeare”. 
• Klein, Juergen. „Francis Bacon”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. 
• „Francis Bacon”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 
• Fransis Bejkon na sajtu Projekat Gutenberg (jezik: engleski)
• Fransis Bejkon na sajtu Internet Archive (jezik: engleski)
• Fransis Bejkon na sajtu LibriVox (jezik: engleski)
• „Archival material relating to Fransis Bejkon”. UK National Archives. 
• Contains the New Organon, slightly modified for easier reading
• Lord Macaulay's essay Lord Bacon (Edinburgh Review, 1837) [1]
• Francis Bacon of Verulam. Realistic Philosophy and its Age by Kuno Fischer, translated from the German by John Oxenford London 1857
• Bacon by Thomas Fowler (1881) public domain at Internet Archive
• The Francis Bacon Society
• English translation of Hugo von Hofmannsthal's fictional The Lord Chandos Letter, addressed to Bacon
• The George Fabyan Collection at the Library of Congress is rich in the works of Francis Bacon.
• Francis Bacon Research Trust
• Letterbook and correspondence by Sir Francis Bacon at Columbia University. Rare Book & Manuscript Library.