Pređi na sadržaj

Frederik Marijat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Frederik Marijat
Lični podaci
Datum rođenja(1792-07-10)10. jul 1792.
Mesto rođenjaVestminster, London, Kraljevstvo Velika Britanija
Datum smrti9. avgust 1848.(1848-08-09) (56 god.)
Mesto smrtiLengam, Norfok, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Irske
Književni rad
Najvažnija delaPomorski kadet Džek Izi
Deca nove šume

Frederik Marijat ili Merijet (10. juli 1792. – 9. avgust 1848) bio je oficir britanske Kraljevske mornarice i pisac. Danas je poznat kao jedan od pionira nautičke proze, posebno po svom polu-autobiografskom romanu „Pomorski kadet Džek Izi“, kao i po razvijanju jednog od sistema pomorskih signalnih zastavica („Marijatov kôd“).[1]

Pomorska karijera

[uredi | uredi izvor]

Marijat je rođen u Vestminsteru, kao sin bankara i trgovca Džozefa Marijata (1757–1824), hugenotskog porekla, i Amerikanke Šarlote fon Gejer (oko 1770–1854). Kao mladić pokušao je nekoliko puta da pobegne na brod, sve dok 1806. nije dobio dopuštenje da stupi u Kraljevsku mornaricu kao kadet na fregati Oholi (HMS Imperieuse) pod zapovedništvom lorda Tomasa Kokrejna. Prilikom službovanja pod lordom Kokrejnom, učestvovao je u bitkama kod Žironde, spasavanju kadeta koji je pao preko palube, osvajanju više brodova na obali Španije, kao i osvajanju zamka Montgat. Prilikom službovanja na Kentauru (HMS Centaur) takođe je pokazao hrabrost spasavanjem jednog mornara koji je pao u more.[2]

Prilikom službovanja na fregati Eolus (HMS Aeolus), predvodio je napore da se obori glavno jedro broda da bi preživeli oluju, takođe i tom prilikom spasavajući jednog mornara koji je pao u more. U decembru 1812. godine unapređen je u poručnika. U ratu između Engleske i Sjedinjenih Država predvodio je fregatu Njukasl (HMS Newcastle) u napadu na Orlins, 1814. godine, u poslednjoj bici koja je vođena na teritoriji Nove Engleske. Na samom kraju rata, unapređen je u komandira.[2]

Posle rata, Marijat se posvetio nauci. Izumeo je čamac za spasavanje, za koji je dobio zlatnu medalju od Londonskog humanitarnog društva. Na osnovu svog iskustva u Napoleonovim ratovima, razvio je sistem pomorskih signalnih zastavica, koji je po njemu nazvan Marijatov kôd. Bavio se i biologijom, i prvi je opisao vrstu morskih puževa Cyclostrema cancellatum. 1820. godine komandovao je brodom Rozario (HMS Rosario) koji je doneo u Englesku vest o Napoleonovoj smrti na Svetoj Heleni.[2]

Porodica

[uredi | uredi izvor]

Sa Katarinom Šarp, Marijat je imao četiri sina i sedmoro kćeri, uključujući Fransisa Samjuela (1826–1855), Ogastu (1828–1899), Florens (1833–1899) i Emiliju (1835–1875), koji su se svi bavili književnošću.[1]

Marijatova sinovica Ogasta Sofija Marijat bila je udata za Henrija Janga, guvernera Južne Australije i Tasmanije, i po njoj su nazvani grad Port Ogasta i Marijatvil, jedno od predgrađa Adelejda.[3]

Književni rad

[uredi | uredi izvor]

Prvi roman, „Pomorski oficir – scene iz života i dogodovština Frenka Mildmeja“, objavio je 1829. godine, a najveću slavu postigao je s „Pomorskim kadetom Džekom Izijem“ 1836. godine. Od 1832. do 1835. godine Marijat je uređivao časopis Metropoliten. Članke iz časopisa, uključujući zabeleške i opservacije o kulturi svog vremena, objavio je u zborniku tekstova Olla podrida (1840).[4]

Nakon putovanja po Sjedinjenim Američkim Državama, objavio je „Američki dnevnik“ (1839) u kom je kritikovao američko društvo i kulturu. Nezadovoljstvo „Dnevnikom“ izazvalo je talase nasilja, uključujući spaljivanje knjige i Marijatovog kipa.[4]

Pored romana iz pomorskog života, pisao je i knjige za decu, od kojih je najpoznatiji roman „Deca nove šume“. U gotičkom romanu „Fantomski brod“ (1839) obradio je legendu o Letećem Holanđaninu, a u jednoj od pripovedaka u tom romanu opisao je i prvog ženskog vukodlaka u književnosti.[4]

Na srpskom jeziku

[uredi | uredi izvor]
  • Moreplovac Lajhtfus: avanture i putovanja, Savić i komp., Beograd 1906. COBISS.SR 40388359
  • Koralno ostrvo, pomorska pripovetka, Geca Kon, Beograd 1931. (prev. Vladimir Žedrinski) COBISS.SR 183153671
  • Brodolom Pacifika, Novo Pokolenje, Beograd 1951. (prev. M. Đorđević, A. Hecl, M. Arsić) COBISS.SR 124898823
  • Koralno ostrvo, UNS „Sedma sila“, Beograd 1954. (prev. Živojin Vukadinović) COBISS.SR 126277639
  • Piter Simpl, Dečja knjiga, Beograd 1954 (prev. S. Nikolić, B. Pavić, B. Petrović) COBISS.SR 125041415
  • Pomorski kadet Džek Izi, Sportska knjiga, Beograd 1957. (prev. Svetozar Dinčić) COBISS.SR 127114247
  • Pomorski kadet Džek Izi, Rad, Beograd 1985. (prev. Svetozar Dinčić) COBISS.SR 26216199
  • Kako napisati pomodni roman; kako napisati lažni putopis, NoRules, Beograd 2020. (prev. Vladimir Živanović) COBISS.SR 18611465

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Frederik Marijat, Enciklopedija Britanika, pristupljeno 1. januara 2022.
  2. ^ a b v Frederik Marijat, Oxford Reference, pristupljeno 1. januara 2022.
  3. ^ Ogasta Sofija (Marijat) Jang, Vikitri, pristupljeno 1. januara 2022.
  4. ^ a b v Dela Frederika Marijata na sajtu Gutenberg.org, pristupljeno 1. januara 2022.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Vikizvornik ima izvorni tekst povezan sa člankom Frederick Marryat.
Frederik Marijat na Vikimedijinoj ostavi.

Dela Frederika Marijata na sajtu projekta Gutenberg

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фредерик_Маријат&oldid=28803674”