Hakaru Hašimoto
| Hakaru Hašimoto | |
|---|---|
 Hakaru Hašimoto | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 5. maj 1881. |
| Mesto rođenja | Prefektura Mie, Japan |
| Datum smrti | 9. januar 1934. (52 god.) |
| Mesto smrti | Prefektura Mie, Japan |
| Uzrok smrti | tifus |
| Obrazovanje | Medicinski fakultet u Fukuoki |
| Naučni rad | |
| Poznat po | Hašimotov tireoiditis |
Hakaru Hašimoto (jap. 橋本 策; Prefektura Mie, 5. maj 1881. — Prefektura Mie, 9. januar 1934) bio je japanski lekar i medicinski naučnik.[1] Najpoznatiji je po objavljivanju prvog opisa bolesti koja će kasnije biti nazvana Hašimotov tireoiditis.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Hakaru Hašimoto rođen je 5. maja 1881. u selu Midau u prefekturi Mie kao treći sin lekara Kenosuke Hašimotoa. Potiče iz porodice koja je medicinu praktikovala vekovima. Veliki uticaj na Hakarua prilikom izbora profesije izvršio je njegov deda, najpoznatiji lekar u prefekturi u svoje vreme, koji je studirao holandsku medicinu.[2]
Godine 1903, upisao je Medicinski fakultet u Fukuoki, koji je bio ogranak novoosnovanog Kjušu univerziteta. Završio ga je 1907. godine i bio je jedan od prvih diplomaca ovog fakulteta. Odmah nakon završetka studija započeo je stažiranje na Hirurškoj klinici u Fukuoki. Između 1908. i 1912. godine, za vreme doktorskih studija, Hašimoto se interesovao za tkivo štitaste žlezde.[2] Tokom tog perioda on je izvadio uzorke tkiva štitnjače od četiri pacijenta i otkrio nove patološke karakteristike. Profesor Haiari Miyake, prvi japanski neurohirurg, šef odeljenja, obučio je Hašimotoa tehnici pravljenja mikroskopskih preparata štitaste žlezde.[3]
Nakon dobijanja doktorata, 1912. godine, Hašimoto je svoje nalaze prijavio kao nezavisnu novu bolest u nemačkom časopisu za kliničku hirurgiju Arhiv za kliničku hirurgiju. Svoju monografiju je naslovio Izvještaj o limfomatoznim promenama štitaste žlezde. Imala je trideset strana i pet ilustracija.[3] Ubrzo nakon objavljivanja monografije, Hašimoto je otišao u Nemačku da bi nastavio svoje istraživanje. Studirao je patologiju kod profesora Kaufmana na Univerzitetu u Getingenu i naredne tri godine proveo je u Berlinu, Getingenu i Londonu. Kada je počeo Prvi svetski rat bio je primoran da se vrati u Japan. Pridružio se porodičnoj praksi i postao uspešan hirurg.[2]
Godine 1920, oženio se Jošiko Miake i imali su tri sina (Kenići, Haruo, Kazuo) i jednu kćer (Hanako).
Razboleo se u decembru 1933. godine od trbušnog tifusa. Umro je 9. januara 1934. godine u svojoj kući.[4] Nije doživeo svetsko priznanje za otkriće nove autoimune bolesti.
Priznavanje Hašimotovog tireoiditisa
[uredi | uredi izvor]Nakon objavljivanja Hašimotove monografije, nemački lekari i hirurzi su smatrali da je bolest koja je kasnije nazvana po Hašimotou u stvari rana faza Ridelovog tireoiditisa. Tek je početkom 30-ih godina 20. veka ovo mišljenje počelo da se menja. Alen Graham, hirurg iz Klivlenda u Ohaju, je 1931. godine ponovio Hašimotovu teoriju da limfomatska struma nije Ridelov tiroiditis, da je to posebna bolest i insistirao je na tome da se limfomatozna struma nazove po njenom pronalazaču, Hašimotova limfomatozna struma. I ostali lekari su počeli da se slažu sa ovom izjavom i da u svojim radovima navode da je Hašimoto prvi tačno opisao ovu vrstu oboljenja.[2]
Godine 1956, Rose i Vitebski su pokazali da imunizacija zečeva ekstraktom zečije tireoideje izaziva histološke promene u štitastoj žlezdi, koje liče na one kod Hašimotovog tireoiditisa. Nešto kasnije su Debora Doniah i Ivan Roit iz Londona izolovali tireoglobulinska antitela iz seruma obolelih od Hašimotovog tireoiditisa, i zaključili su da je Hašimotova limfomatozna struma autoimuna bolest štitnjače. Bila je to prva opisana autoimuna bolest.
Tako je Hašimotov tireoiditis, od njegovog prvog opisa 1912, prošao nekoliko faza u poznavanju i tumačenju. Opisan je kao posebna vrsta strume od strane Hakarua Hašimotoa. Insistiranjem Alena Grahama 1934. nazvana je po svom pronalazaču. Radovima Vutebskog, Debore Doniah i Ivana Roita svrstana je u autoimunu tireoidnu bolest, Danas se smatra da je Hašimotov tireoiditis najčešća autoimuna tireoidna bolest na svetu.[3]
Hašimotova ulica
[uredi | uredi izvor]
Univerzitet Kjušu je u svom kampusu jednu od ulica imenovao "Hašimotova ulica".
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Hakaru Hashimoto”. whonamedit.com. Pristupljeno 17. 4. 2019.
- ^ a b v g „Hakaru Hashimoto: 1881-1934”. healio.com. Pristupljeno 17. 4. 2019.
- ^ a b v „Život i delo dr Hakaru Hashimota”. tmg.org.rs. Pristupljeno 17. 4. 2019.
- ^ „Hakaru Hashimoto” (PDF). cigota.rs. Pristupljeno 17. 4. 2019.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
