Hans fon Ojler-Helpin

Hans fon Ojler-Helpin
Hans fon Ojler-Helpin
Lični podaci
Datum rođenja	(1873-02-15)15. februar 1873.
Mesto rođenja	Augsburg, Nemačko carstvo
Datum smrti	6. novembar 1964.(1964-11-06) (91 god.)
Mesto smrti	Stokholm, Švedska
Obrazovanje	Univerzitet u Berlinu
Naučni rad
Polje	hemija
Institucija	Univerzitet u Stokholmu
Poznat po	fermentacija šećera, enzimi
Nagrade	Nobelova nagrada za hemiju (1929)

Hans Karl August Simon fon Ojler-Helpin (15. februar 1873 – 7. novembar 1964) bio je švedski biohemičar rođen u Nemačkoj. Dobio je Nobelovu nagradu za hemiju 1929. godine sa Arturom Hardenom za njihova istraživanja o fermentaciji šećera i enzimima. Bio je profesor opšte i organske hemije na Univerzitetu u Stokholmu (1906–1941) i direktor Instituta za organsko-hemijska istraživanja (1938–1948). Ojler-Helpin je oženio Astrid Kleve, ćerku hemičara Pera Teodora Klevea iz Upsale i bio je u dalekoj vezi sa Leonardom Ojlerom. 1970. godine, njegov sin Ulf fon Ojler, dobio je Nobelovu nagradu za fiziologiju ili medicinu.

Lični život

Ojler-Helpin je rođen 15. februara 1873. u Augsburgu, Nemačka. Njegov otac je bio kapetan u Kraljevskom bavarskom puku, koji je ubrzo prebačen u Minhen. Tokom detinjstva provodio je većinu vremena sa bakom u gradu Vaserburg na Inu. Išao je u Kraljevsku gimnaziju u Augsburgu (prethodnik Holbajn gimnazije), takođe u Vircburgu i Ulmu. Nakon što je služio kao jednogodišnji dobrovoljac u prvom bavarskom artiljerijskom puku, zainteresovao se za teoriju boja i započeo studije umetnosti na Minhenskoj slikarskoj akademiji (1891-1893). Predavali su mu Šmid-Rojte i Lenbah, nemačkim slikar realističkog stila. Zbog toga je otišao na Berlinski univerzitet da studira hemiju kod Emila Fišera i A. Rozenhajma, i fiziku kod E. Varburga i Maksa Planka; gde je 1895. doktorirao.

1899. Ojler-Helpin je imenovan da predaje kao Privatdozent, u Kraljevskom univerzitetu u Stokholmu, gde je počeo da posećuje laboratoriju van 't Hofa, koji je bio jedan od mnogih koji je uticao na interesovanje Ojler-Helpina za nauku zajedno sa Nernstom.

1902. godine uzeo je švedsko državljanstvo. Ipak, tokom Prvog svetskog rata Ojler-Helpin je učestvovao u dobrovoljnom služenju u nemačkom vazduhoplovstvu. Tokom Drugog svetskog rata, profesor je radio u diplomatskoj misiji na nemačkoj strani.

1906. imenovan je za profesora opšte i organske hemije na Kraljevskom univerzitetu u Stokholmu. Godine 1929. fondacija Knuta i Alise Valenberg i Međunarodni odbor za obrazovanje Rokfeler fondacije osnovali su u Stokholmu Institut za vitamine i Institut za biohemiju, a Ojler-Helpin je imenovan za direktora. 1941. povukao se iz nastave, ali nastavio je sa istraživanjima.

Hans fon Ojler-Helpin se ženio dva puta. Njegova prva supruga bila je Astrid Kleve, koja je bila prva Šveđanka koja je stekla zvanje doktora nauke. 1913. godine ponovo se venčao sa svojom drugom suprugom, Elisabet Barones af Uglas (1887-1973). Njegov sin, Ulf fon Ojler (1905 - 1983), bio je poznati fiziolog i 1970. godine dobio je Nobelovu nagradu za istraživanje hemijske prirode noradrenalina u sinapsama. 1931. njegova ćerka Karin fon Ojler-Helpin udala se za pisca Svena Stolpea.

Tokom svog života Ojler-Helpin je izradio niz monografija poput Biohemije tumora, napisanih u saradnji sa Boleslavom Skarzinskim, koja je objavljena 1942. i druge pod naslovom Hemoterapija i profilaksa raka, objavljenih 1962. godine.

Ojler-Helpin umro je u Stokholmu 6. novembra 1964. u 91. godini.

Nobelova nagrada

1929. godine Ojler-Helpin i Artur Harden dobili su Nobelovu nagradu za hemiju za istraživanje alkoholne fermentacije ugljenih hidrata i ulogu enzima. Artur Harden se od 1903. godine bavio samo hemijskim efektima bakterija sa alkoholnom fermentacijom. Harden je otkrio da enzim zimaza, koji je otkrio Eduard Buhner, proizvodi fermentaciju samo u interakciji sa koenzimom kozimazom. Ojler-Helpin je, pak, ubedljivo opisao šta se dešava u fermentaciji šećera i dejstvu fermentacionih enzima koristeći fizičku hemiju. Ovo objašnjenje dovelo je do razumevanja važnih procesa koji se odvijaju u mišićima za snabdevanje energijom.

Spoljašnje veze

• Hans von Euler Chelpin on Nobelprize.org
• www.sfn.org/Curt von Euler - Society for Neuroscience
• http://www.chem.msu.su/rus/elibrary/nobel/1929-Euler-Chelpin.html