Hemijska galaksija

Hemijska galaksija II

Longmanova verzija

Hemijska galaksija (engl. Chemical Galaxy) novi je način predstavljanja periodnog sistema elemenata, koji je osmislio Filip Stjuart. Galaksija je zasnovana na cikličnoj prirodi hemijskih elemenata (koja zavisi pre svega od valentnih elektrona). Čak i pre nego što je Dmitrij Mendeljejev napravio prvi zadovoljavajući sistem, hemičari su pravili spiralne reprezentacije periodnog sistema, a to se od tada nastavilo sve do danas (samo što su tadašnje verzije imale kružnu konturu).

Džon Druri Klark je bio prva osoba koja je predstavila spiralni sistem sa ovalnom konturom. Njegov dizajn se koristio kao živo obojena ilustracija na dve stranice naučnog časopisa Lajf (engl. Life), u izdanju od 16. maja 1949. godine. Edgar Longman — umetnik (ne hemičar) — naslikao je 1951. godine veliki mural, prilagođavajući sliku iz magazina Lajf tako što je oblik pretvorio u elipsu i iskrivio ga da bi se postigao dinamički efekat. Ovo je nadahnulo Stjuarta, tada dvanaestogodišnjaka zaljubljenog u hemiju. Nakon što je pročitao knjigu Freda Hojla po imenu Priroda univerzuma (engl. The Nature of the Universe), došao je na ideju da bi Longmanov dizajn mogao da predstavlja odnosno da isti liči na spiralnu galaksiju. Vratio se ideji koju je gotovo zaboravio pre mnogo godina, te je novembra 2004. godine objavio prvu verziju svoje „galaksije”. Njegov dizajn nastoji da izrazi vezu između apsolutnog minutnog sveta atoma i prostranstva zvezda, u unutrašnjosti od koje su elementi oformljeni, što je Hojl prvi demonstrirao do sitnih detalja.

Hemijska galaksija je prvenstveno namenjena pobuđivanju interesovanja za hemiju kod nehemičara, pogotovo mladih ljudi, ali je potpuno naučno tačna u pogledu informacija koje prenosi o vezama između elemenata i ima prednost u odnosu na obični periodni sistem po tome što ne prekida kontinuirani niz elemenata. Revidirana verzija — Hemijska galaksija II (engl. Chemical Galaxy II) — predstavlja novu šemu nadahnutu radom Majkla Lenga, koji je predložio da se lantanoidi i aktinoidi oboje kako bi se povukle određene paralele sa prelaznim metalima. Dizajn je preveden u digitalni format zaslugom Karla Venčeka iz kompanije Born Digital Ltd.

Literatura

• Clark, John D. (novembar 1933). „A new periodic chart”. Journal of Chemical Education. 10 (11): 675—677. Bibcode:1933JChEd..10..675C. doi:10.1021/ed010p675. 
• Scerri, Eric (januar—februar 2008). „The past and future of the periodic table”. American Scientist. 96 (1): 52—58. doi:10.1511/2008.69.52. 
• Stewart, Philip J. (novembar 2004). „A new image of the periodic table”. Education in Chemistry. 41 (6): 156—158. 
• Stewart, Philip J. (oktobar 2007). „A century on from Dmitrii Mendeleev: tables and spirals, noble gases and Nobel prizes”. Foundations of Chemistry. 9 (3): 235—245. doi:10.1007/s10698-007-9038-x. 

Spoljašnje veze

• Zvanični veb-sajt