Pređi na sadržaj

Himiko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Himiko (jap. 卑弥呼, vladala 183-248[1] ), prva japanska vladarka čije se ime spominje u kineskim izvorima. Ova kraljica-sveštenica vladala je plemenskim savezom Jamataj, jednom od prvih država naroda Jajoi, predaka današnjih Japanaca. Lokacija njene države predmet je spora među japanskim istoričarima.[2][3][4]

Sačuvani podaci

[uredi | uredi izvor]

Vei zapisi, koji su najdetaljniji i najpouzdaniji od ranih kineskih obaveštenja o Japanu, sastavljeni su (pre sačuvanih hronika dinastije Han) najkasnije do 292, godine i daju skoro savremeni prikaz uslova u zapadnom Japanu u trećem veku. Tokom perioda procvata dinastije Vei, koja je bila najvažnija u severnoj Kini od 220. do 265. godine, ambasade su poslate iz Japana kineskom guverneru u Koreju, koji je živeo u blizini današnjeg Seula. To je bilo između 238. i 247, a uzvratne posete su obavljali Kinezi. To su zapažanja kineskih posetilaca koja su oličena u izveštaju o Veiju, i iako putnici iz Veija verovatno nisu putovali daleko kopnom u Kjušu, izgleda da su se potrudili da saznaju šta se dešava i na osnovu internih dokaza njihovi opisi mogu biti uzeti kao izuzetno pouzdani.[2]

Oni govore o "trideset zemalja" u Japanu koje su bile u nekoj vrsti tributskog odnosa prema Kini. Ove "zemlje" su očigledno bile teritorije plemenskih poglavica, a opisane su kao pod vlašću kraljice. U stvari, Japan je opisan kao Zemlja kraljice, a dat je i spisak zemalja koje čine grupu kojom je ona predsedavala. Identifikacija ove kraljice i lokacija nekoliko „zemalja“ su godinama sporne među japanskim naučnicima, a problem je i dalje daje povoda za razmišljanje i argumente istoričarima. U izveštaju o Veiju se za Zemlju kraljice kaže da se nalazi u okrugu zvanom Jamato (Jamataj), a Jamato je uobičajeno ime mesta koje je kasnije korišćeno za region u centralnom Japanu gde se carska porodica Japana naselila u petom veku. Neki autoriteti smatraju da su ovaj Jamato i Jamato iz Vei zapisa isti; ali čini se da nedavna istraživanja podržavaju gledište da je Država kraljice bila na zapadu i da je sa svojim pridruženim zemljama obuhvatala veći deo severne polovine Kjušua i verovatno deo zapadnog kraja ostrva Honšu preko moreuza Šimonoseki, što bi odgovaralo delovima provincija Suo i Nagato.[2]

Prva važna osoba iz Japana pomenuta po imenu u Istoriji kraljevstva Vei - ili bilo kom zapisu - je Himiko, neudata žena u mestu poznatom kao Jamataj, koja je preuzela vlast posle decenija rata i, kao „kraljica Va“, vladala u ranom trećem veku. Izveštaj Vei kaže da je imala sposobnost da priziva duhove, da joj je pomagao mlađi brat i da je imala „hiljadu sluškinja, ali samo jednog slugu.”[4] 

Дуги низ година није било владара. Тада се појавила жена по имену Химико. Остајући неудата, бавила се магијом и чаробњаштвом и опчинила народ. Тада су је поставили на престо.

Држала је хиљаду пратиља, али је мало људи виђало. Постојао је само један човек који је био задужен за њену гардеробу и оброке и [он] је деловао као њен гласник. Живела је у палати окруженој кулама и оградама, уз заштиту наоружаних стражара.[3]

Istorijski značaj

[uredi | uredi izvor]

Iz navedenih podataka vidi se da je Himiko bila kraljica-sveštenica ili šamanka, što pokazuje postojanje teokratije i matrijarhata kod naroda Jajoi.[3] Kada je ponovo došlo do rata pod muškim naslednikom, starešine su se obratile drugoj ženi, Himikinoj mladoj rođaki Ijo, koja je ponovo uspostavila red. Iako lokacija i specifičnosti Himikine države ostaju nejasni, istoričari je smatraju jednim od brojnih lokalnih poglavara naroda Jajoi koji su se borili za kontrolu nad plemenskim teritorijama koje se stalno širile. Neki naučnici sugerišu da je borba možda delom izazvana zagrevanjem klime u doba Jajoja, što je podiglo nivo mora, poplavilo poljoprivredna područja i izazvalo konkurenciju za zemljište.[4]

Veze sa Kinom

[uredi | uredi izvor]

Himiko je, kaže istorija Veija, poslala tri misije sa dankom kineskim carevima (238. i 247)[2], dajući im robove i tkanine. Ijo je poslala trideset robova i 5.000 „belih dragulja“, pored mnogih komada rezbarenog žada i dvadeset komada svilene tkanine. A kineski carevi su odgovorili sopstvenim poklonima, uključujući mnoštvo bronzanih ogledala i naloga koji potvrđuju prava davaoca poklona da vladaju u svojim oblastima kao prijatelji Veija.[4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 146. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049. 
  2. ^ a b v g Sansom, George Bailey, Sir (1958). A history of Japan to 1334. Stanford, Calif.: Stanford University Press. str. 14—16. ISBN 0-8047-0522-4. OCLC 36820223. 
  3. ^ a b v The Cambridge history of Japan. 1. John Whitney Hall, 耕造. 山村. Cambridge, UK: Cambridge University Press. 1988—1999. str. 22—26. ISBN 0-521-22352-0. OCLC 17483588. 
  4. ^ a b v g Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 10—11. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Химико&oldid=27844677”