Hronologija SFRJ i SKJ avgust 1972.
Appearance
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ) i delovanje Savez komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena, sportska i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku avgusta meseca 1972. godine.
1. avgust
[uredi | uredi izvor]- U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Ratko Dugonjić, delegat Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine u Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
- U Zagrebu umro Pero Pirker (1927—1972), društveno-politički radnik koji je od 1963. do 1967. bio predsednik Skupštine grada Zagreba i od 1969. do 1971. godine predsednik Izvršnog komiteta CK SK Hrvatske. Kao jedan od najbližih saradnika Savke Dabčević-Kučar i Mike Tripala, vođa „Hrvatskog proljeća“ bio je smenjen u decembru 1971. godine. Njegovoj sahrani na zagrebačkom groblju Mirogoj, prisustvovalo je nekoliko desetina hiljada ljudi što je bio svojevrsni „protest“ zbog političke situacije u SR Hrvatskoj, nastale nakon smene najvišeg državnog i partijskog rukovodstva.
1—3. avgust
[uredi | uredi izvor]- U poseti Socijalističkoj Republici Rumuniji boravio savezni sekretar za finasije Janko Smole.
2. avgust
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito odlikovao je Petra Stambolića Ordenom jugoslovenske velike zvezde, povodom 60-og rođendana i dugogodišnjeg revolucionarnog rada.
3—5. avgust
[uredi | uredi izvor]- U Džordžtaunu, u Kooperativnoj Republici Gvajani, održan sastanak Pripremnog komiteta 16 zemalja članica Pokreta nesvrstanih. Jugoslovensku delegaciju je na ovom sastanku predvodio Budimir Lončar, sepcijalni savetnik saveznog sekretara za inostrane poslove.
8—11. avgust
[uredi | uredi izvor]- U Džordžtaunu održana Konferencija ministara inostranih poslova nesvrstanih zemlja. Konferenciji je prisustvovao i savezni sekretar za inostrane poslove SFRJ Mirko Tepavac.
10. avgust
[uredi | uredi izvor]- U Ljubljani umro France Stele (1886—1972), istoričar umetnosti i doktor filozofije, profesor i počasni doktor Ljubljanskog univerziteta, redovni član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti (SAZU) i dopisni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti (JAZU) i Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
16. avgust
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Republike Josip Broz Tito odlikovao je članove Saveznog štaba za zaštitu od velikih boginja, za angažovanje i požrtvovanost tokom epidemije velikih boginja u martu.
17. avgust
[uredi | uredi izvor]- U Ljubljani se sastali savezni sekretar za inostrane poslove Mirko Tepavac i ministar inostranih poslova NR Poljske Stefan Olšovski, koji se nalazio u poseti Jugoslaviji.
19. avgust
[uredi | uredi izvor]- U Beogradu umro prof dr Tomislav Kronja (1914—1972), lekar-neuropsihijatar, sanitetski general-pukovnik JNA i načelnik Vojnomedicinske akademije (1959—1971). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
19—26. avgust
[uredi | uredi izvor]- U poseti Narodnoj Demokratskoj Republici Koreji boravio šef jugoslovenske misije pri Organizaciji ujedinjenih nacija Lazar Mojsov.
24. avgsut
[uredi | uredi izvor]- U poseti Sovjetskom Savezu boravio savezni sekretar za narodnu odbranu general-armije Nikola Ljubičić, gde je u Moskvi vodio razgovore sa ministrom odbrane SSSR maršalom Andrejom Grečkom.
25. avgust
[uredi | uredi izvor]- U posetu Sovjetskom Savezu otputovali potpredsednik Saveznog izvršnog veća Jakov Sirotković i član SIV-a Borisav Jović.
26—30. avgust
[uredi | uredi izvor]- U poseti Narodnoj Republici Kini boravio šef jugoslovenske misije pri Organizaciji ujedinjenih nacija Lazar Mojsov.
28. avgust
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio Andrej Kirilenko, član Politbiroa i sekretar Komunističke partije Sovjetskog Saveza.
30. avgust
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio Ivan Abadžijev član Politbiroa i sekretar Komunističke partije Bugarske.
28. avgust—11. septembar
[uredi | uredi izvor]- U Minhenu, u Saveznoj Republici Nemačkoj, održane XX letnje olimpijske igre. Predstavnici SFR Jugoslavije (128 učesnika koji su se nadmetali u 15 sportskih disciplina) su na ovim olimpijskim igrama postigli 20 mesto, osvojivši:
- dve zlatne - boks (Mate Parlov) i rukomet (Rukometna reprezentacija u sastavu: Abas Arslanagić, Čedomir Bugarski, Petar Fajfrić, Hrvoje Horvat, Milorad Karalić, Đorđe Lavrnić, Milan Lazarević, Zdravko Miljak, Slobodan Mišković, Branislav Pokrajac, Nebojša Popović, Miroslav Pribanić, Dobrivoje Selec, Albin Vidović, Zdenko Zorko, Zoran Živković i trener Vlado Štencl),
- jednu srebrnu - rvanje (Mate Parlov)
- dve bronzane medalje - boks (Zvonimir Vujin) i rvanje (Milovan Nenadić)
30. avgusta—3. septembar
[uredi | uredi izvor]- Na Letnjoj pozornici Niške tvrđave u Nišu održan VII Festival glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“. Dobitnici nagrade Glumački par godine „Ona i on“, odlukom čitalaca lista „TV Novosti“, ove godine su bili Živka Matić i Bata Živojinović, za uloge Rose i Bulidže u tv seriji „Građani sela Luga“.
31. avgust
[uredi | uredi izvor]- Predsednik Savezne skupštine Mijalko Todorović posetio učesnike omladinske radne akcije na izgradnji pruge Beograd-Bar i sa njima govorio o aktuelnim političkim i ekonomskim problemima.
31. avgust—1. septembar
[uredi | uredi izvor]- U poseti Jugoslaviji boravio generalni sekretar Organizacije ujedinjenih nacija Kurt Valdhajm. U toku posete, on se 1. septembra na Brionima sastao sa predsednikom Republike Jospom Brozom Titom.
Reference
[uredi | uredi izvor]Literatura
[uredi | uredi izvor]- Jugoslavija i svet 1972. Beograd: Mladost. 1973. COBISS.SR 75926794
- Hronologija revolucionarne delatnosti Josipa Broza Tita. Beograd: Export-press. 1978. COBISS.SR 50094343
- Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980. COBISS.SR 1539739598
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Beograd: Izdavački centar „Komunist”; Narodna knjiga; Rad. 1985. COBISS.SR 68649479
- Moderna srpska država 1804—2004 — hronologija. Beograd: Istorijski arhiv Beograda. 2004. COBISS.SR 119075084