Живка Матић
| Живка Матић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Живка Матић |
| Надимак | Паја |
| Датум рођења | 19. јун 1923. |
| Место рођења | Пожаревац, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 15. мај 1998. (74 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија, СР Југославија |
| Веза до IMDb-а | |
Живка Матић (Пожаревац, 19. јун 1923 — Београд, 15. мај 1998) била је српска глумица.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је у богатој грађанској породици. Отац Раденко и мајка Данка редовно су посећивали позоришта у Београду, водећи са собом и Живку. Живка је имала прилику да као девојчица гледа Жозефину Бекер која је у априлу 1929. гостовала на београдској сцени.
После трагичне смрти мајке и оца бригу о Живки преузима бака Даница, која живи у Београду. Бака Даница изненада умире крајем 1936, па бригу о малолетној Живки преузима Дом за незбринуту децу у Београду. На Ускрс 1936. Дом посећује Душан Белић, банкарски чиновник који у име банке доноси поклоне за штићенике. Ту је запазио тринаестогодишњу девојчицу - Живку и у договору са надлежним властима одлучује да преузме бригу о њој.
Уочи рата 1940. године Живка похађа "Флајникову филмску школу". Своју прву улогу одиграла је на сцени омладинског позоришта "Ласта". 1. април 1941. У комаду Деца улице, играла је улогу собарице.
Убрзо постаје члан "Животићевог позоришта" основаног 9. августа 1941. Прву улогу у овом позоришту одиграла је у фебруару 1942. у комаду Мајчин благослов. Крајем јуна 1942. "Животићево позориште" одлази у Ваљево, а Живка се од децембра 1942 прикључује позоришту "Разбрибрига" и игра у комаду Славомира Настасијевића "Женидба Павла Аламуње".[2]
Послератну глумачку каријеру наставила је у радијским и телевизијским улогама којима су глумци тог доба стицали највећу популарност. Старије генерације још памте чувене емисије "Весело вече", "Вече уз радио", "Аутобус у пола шест", "Вечерас заједно". Живка Матић је имала и занимљив филмски опус у насловима „Пре истине” Кокана Ракоњца, „Сирота Марија” Жике Лазића , „Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда” Жике Митровића, „WР–Мистерија организма” Душана Макавејева и „Бубашинтер” Милана Јелића.
Највећу популарност Живка Митић достиже крајем шездесетих. Тих година је редитељ Драгослав Лазић са својим сарадницима Душаном Савковићем и Жиком Лазићем креирао тзв. руралне комедије српског села: Парничари, Музиканти, Љубав на сеоски начин. У серији Грађани села Луга из 1972. Живка је играла главну женску улогу и исте године добија награду ТВ Новости за глумачки пар године. Живка је имала органску веродостојност профила српске сељанке, полухистеричне мајке – љубопитљиве стрине, али је остала у сенци јачег глумачког карактера сродне Радмиле Савићевић.[3]
Живка Матић преминула је тихо, у 74. години. у свом родном Пожаревцу, 1998. године, заборављена од колега и јавности.[4]
Године 2008. поводом десетогодишњице смрти ове велике глумице, Центар за културу Пожаревац је покренуо фестивал — Сусрет аматерских позоришта Браничевског округа „Живка Матић“[5]
Добитница је награде „Глумачки пар године ОНА И ОН” (статуета „ОНА”), 1972. године, у избору читалаца листа „ТВ Новости“, која се додељује на Филмском фестивалу у Нишу, у пару са Велимиром Батом Живојиновићем, за улогу Росе у ТВ серији „Грађани села Луга”.[6]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1960-е | |||
| 1967—1968. | Парничари (серија) | ||
| 1968. | Пре истине | Ђорђева секретарица | |
| 1968. | Сирота Марија | Стрина | |
| 1969. | Обично вече (ТВ) | ||
| 1969. | Вране | Вујкина мајка | |
| 1969. | Музиканти (серија) | Сида | |
| 1969. | Убиство на свиреп и подмукао начин из ниских побуда | Сведок | |
| 1970-е | |||
| 1970. | Драга Ирена! | Баба | |
| 1970. | Љубав на сеоски начин (серија) | Стамена | |
| 1970. | Милораде, кам бек (ТВ) | Стамена | |
| 1970—1971. | Леваци (серија) | Служавка код Нахтигала | |
| 1971. | Цео живот за годину дана | Каја Матић | |
| 1971. | Мистерије организма | Лендлејди | |
| 1971. | Бубашинтер | Соја | |
| 1972. | Време коња | ||
| 1972. | Грађани села Луга (серија) | Роса | |
| 1972. | Мајстори (серија) | Радница у јавном купатилу | |
| 1973. | Камионџије (серија) | Баба Даца | |
| 1973. | Паја и Јаре | Баба Даца | |
| 1973. | Наше приредбе (ТВ серија) | ||
| 1975. | Тестамент | ||
| 1975. | Отписани (серија) | Момина мајка | |
| 1975. | Повратак лопова | Жена у продавници | |
| 1978. | Повратак отписаних (серија) | Перина ташта | |
| 1978. | Ласно је научити, него је мука одучити (ТВ серија) | ||
| 1980-е | |||
| 1981. | Зелени кабаре | ||
| 1981. | Кад свеци марширају (кратак филм) | ||
| 1981—1982. | Приче преко пуне линије (серија) | Баба Мара | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-01-19.
- ^ „Музеј позоришне уметности Србије”. teatroslov.mpus.org.rs. Приступљено 2023-01-19.
- ^ „Глумачки јубилеји:Три виле и чаробњак”. vreme.com/kultura/tri-vile-i-carobnjak. Приступљено 2023-10-04.
- ^ Рођена је као богаташица, а умрла као бескућник
- ^ Biser, R. T. V. (2022-06-19). „Sećanje na veliku glumicu Živku Matić”. TV, radio i internet Biser, Požarevac (на језику: српски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2023. г. Приступљено 2023-01-19.
- ^ „Живка Матић”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-19.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Овај биографски чланак везан за глумицу је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
