Леваци
Леваци | |
---|---|
Жанр | драма комедија |
Формат | Телевизијска серија |
Продуцентска кућа | РТС |
Сценарио | Љубиша Козомара |
Режија | Александар Ђорђевић |
Улоге | Драгутин Добричанин Славко Симић |
Композитор | Миливоје Марковић |
Земља | СФРЈ |
Језик | српски |
Број епизода | 10. |
Време трајања | 42 минута |
Монтажер | Љубомир Чоловић |
Сценограф | Владислав Лалицки |
Директор фотографије | Војислав Лукић |
Продукција | ТВ Београд |
Дистрибуција | ТВ Београд |
Емитовање | |
Премијерно приказивање | 29. новембар 1970. — 31. јануар 1971. |
Профил на IMDb-ју |
Леваци је југословенска телевизијска серија, снимљена у продукцији Телевизије Београд. Серија има 10 епизода и премијерно је емитована од 29. новембра 1970. до 31. јануара 1971. године. Аутори серије били су режисер Александар Ђорђевић и сценариста Љубиша Козомара.
Садржај серије
[уреди | уреди извор]Серија говори о двојици малих лопова, Танасију и Моци који су „леваци“ у свом послу и најчешће сами настрадају у својим „операцијама“. Мада је реч о антијунацима прича је писана са хуманим и хуманистичким односом према људима.
Списак епизода
[уреди | уреди извор]Епизода | Прво приказивање |
---|---|
1. Ујак поштеног налазача | 29. новембар 1970. |
2. Да ли је ујак био тетка | 6. децембар 1970. |
3. Имате ли перорез | 13. децембар 1970. |
4. Обрачун са господином Милинковићем | 20. децембар 1970. |
5. Господин Нахтигал | 27. децембар 1970. |
6. Ноћни рад | 3. јануар 1971. |
7. Повратак | 10. јануар 1971. |
8. Распродаја | 17. јануар 1971. |
9. Клавирштимер | 24. јануар 1971. |
10. Епилог | 31. јануар 1971. |
Улоге
[уреди | уреди извор]Глумац | Улога |
---|---|
Славко Симић | Танасије Лукић |
Драгутин Добричанин | Момир Трифковић |
Радмила Савићевић | Вука Радовић |
Никола Симић | Вук |
Драгомир Бојанић Гидра | Толе Балабоновић |
Миодраг Андрић | Љупче |
Жика Миленковић | Милинковић |
Мира Пеић | Бранкица |
Тома Јовановић | Коцкар |
Власта Велисављевић | Конобар |
Драган Зарић | Млади господин |
Бранка Зорић | Господинова девојка |
Мелита Бихали | Милинковићева жена |
Олга Ивановић | Невенка Жутић |
Нада Петричевић | Соња, Моцина ћерка |
Жижа Стојановић | Душица, Моцина ћерка |
Ђорђе Јовановић | Милиционер |
Живка Матић | Служавка |
Светислав Гонцић | Зорин син |
Томо Курузовић | Чувар у затвору |
Растко Тадић | Трајко Нешић |
Мирко Буловић | Милинковићев шеф |
Душан Јанићијевић | Таксиста Рајко |
Љубомир Убавкић Пендула | Зорин кум Шпира |
Мира Динуловић | Зора Нешић |
Нада Касапић | Госпођа Нахтигал |
Живка Матић | Служавка код Нахтигала |
Радомир Поповић | Човек у возу/Љупчетов професор |
Вељко Маринковић | Милинковићев колега |
Радмила Гутеша | Вукина газдарица |
Иво Јакшић | Вукин газда |
Зоран Пешовић | Газдаричин син Микица |
Божидар Дрнић | Управник дома стараца |
Златибор Стоимиров | Шеф поштанске службе |
Станимир Аврамовић | Ноћни чувар |
Зора Манојловић | Жена у возу |
Буда Јеремић | Љубоморни муж |
Љубица Ковић | Жена љубоморног мужа |
Драган Лаковић | Пословођа Мита |
Ирина Новић | Митина швалерка Илинка |
Мило Мирановић | Милиционер Црногорац |
Душан Крцун Ђорђевић | Иследник Божа |
Драгица Новаковић | Божина секретарица Радмила |
Ђорђе Јовановић | Милиционер 1/Милинковићев колега |
Љубомир Ћипранић | Милиционер 2 |
Растислав Јовић | Милиционер 3 |
Александар Хрњаковић | Милиционер 4 |
Светислав Гонцић | Зорин син |
Радослав Павловић | Старац 1 |
Душан Цветковић | Старац 2 |
Иван Бекјарев | Младић 1 |
Богдан Михаиловић | Младић 2 |
Божидар Стошић | Младић 3 |
Јелица Теслић | Девојка 1 |
Милена Гавриловић | Девојка 2 |
Љупка Лазић | Девојка 3 |
Бранислав Цига Миленковић | Човек у пошти 1 |
Миодраг Гавриловић | Човек у пошти 2 |
Морис Леви | Пацијент 1 |
Бранко Петковић | Пацијент 2 |
Љубица Јанићијевић | |
Слободан Колаковић | |
Драган Лукић Омољац | Хармоникаш |
Драгољуб Петровић | |
Михајло Фаркић | Социјални радник |
Томанија Ђуричко | |
Богдан Јакуш | |
Каја Игњатовић | |
Никола Јурин | |
Слободан Бискоски | |
Даница Бојанић | |
Влада Ђорђевић | |
Миладин Младеновић |
Комплетна ТВ екипа ▼
Редитељ | Александар Ђорђевић | (10 еп. 1970—1971) |
Сценариста | Љубиша Козомара | (10 еп. 1970—1971) |
Композитор | Миливоје Марковић | (10 еп. 1970—1971) |
Директор фотографије | Војислав Лукић | (10 еп. 1970—1971) |
Mонтажер | Љубомир Чоловић | (10 еп. 1970—1971) |
Сценограф | Владислав Лалицки | (10 еп. 1970—1971) |
Костимограф | Зорица Ружић | (10 еп. 1970—1971) |
Менаџер продукције | Слободан Ђорђевић | вођа снимања (1 еп. 1971) |
Радосав Јанковић | вођа снимања (1 еп. 1971) | |
Помоћник режије | Божидар Матковић | помоћник редитеља (10 еп. 1970—1971) |
Одсек за звук | Душан Станчевић | тон мајстор (9 еп. 1970—1971) |
Дивна Рајић | тон мајстор (1 еп. 1970) | |
Петар Дујић | микроман (1 еп. 1971) | |
Јова Џабић | микроман (1 еп. 1971) | |
Одсек за камеру и расвету | Јован Чедић | вођа расвете (10 еп. 1970—1971) |
Драгољуб Ђорђевић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
Момчило Лазаревић | сниматељ (10 еп. 1970—1971) | |
Божидар Бота Николић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
Сретен Станојевић | пратилац камере (10 еп. 1970—1971) | |
Одсек за монтажу | Павле Марковић | видео миксер (10 еп. 1970—1971) |
Остала екипа | Милана Стојановић | секретар режије (10 еп. 1970—1971) |
Критика
[уреди | уреди извор]Петар Љубојев („Ослобођење“ 3.12.1970):[1]
Козомарин смијех увијек има одређену линију, круг који се затвара. Исходиште му је горчина, а завршни резултат је осмијех који се претвара у грч. Права драма израста на елементима раскорака настале смијешне ситуације и до бола потресне спознаје о отуђености човјека који сваки излет у колектив плаћа увијек највишом цијеном - понижењем које околини пружа забаву. Али, мали јунак проналази трачак осмишљености живота, трачак наде довољан да умањи ништавило: он поставља извјестан циљ. Тај циљ, производ патетично грађеног хуманизма, постаје неопходан разлог за заваравање и прихватање реалности у нешто оптимистичкијем свјетлу.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ РТС :: Трезор, Приступљено 10. 4. 2013.