Pređi na sadržaj

Hronologija invazije Rusije na Ukrajinu (avgust 2023)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ovaj članak obuhvata dešavanja koja su se dogodila u avgustu 2023. godine, za vreme invazije Rusije na Ukrajinu.

avgust 2023
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31
 


jul 2023 sep 2023

Hronologija

[uredi izvor]

1. avgust

[uredi | uredi izvor]

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je "kijevski režim" sinoć napao Moskvu sa tri bespilotne letelice, pri čemu su dve oborene, a jedna potisnuta elektronskim dejstvovanjem, nakon čega je pala na teritoriju kompleksa Moskva Siti.

Ranije je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanin rekao da se dron srušio na jednu od kula Moskva Sitija. On je pojasnio da je usled toga oštećena fasada površine od 150 kvadratnih metara. [1]

2. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ruske snage napale su rano jutros luku i skladišta žita u primorskoj oblasti Odese, od kojih su se neka zapalila, objavio je regionalni načelnik Oleh Kiper.

Rusija je pojačala napade na ukrajinsku poljoprivrednu i lučku infrastrukturu otkako je sredinom jula odbila da produži sporazum o izvozu ukrajinskog žita preko Crnog mora. [2]

3. avgust

[uredi | uredi izvor]

Britansko ministarstvo odbrane ocenilo je da su biljke koje su izrasle na bojnom polju verovatno jedan od faktora koji doprinosi sporom napretku ukrajinske kontraofanzive.

"Pretežno obradivo zemljište u zoni borbenih dejstava ostavljeno je na ugaru već 18 meseci, a ponovni rast korova i šiblja ubrzan je u toplim, vlažnim letnjim uslovima", navodi se u saopštenju. To je, kako se navodi, verovatno jedan od faktora koji doprinosi generalno sporom napretku borbi u južnoj Ukrajini.

Istovremeno, taj dodatni biljni pokrivač pomaže u kamufliranju ruskih odbrambenih pozicija i otežava čišćenje minskih polja, piše u saopštenju britanskog Ministarstva odbrane. [3]

4. avgust

[uredi | uredi izvor]

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) je zajedno sa ukrajinskom mornaricom izvela operaciju u zalivu Novorosijsk, u kojoj je oštećen veliki desantni brod "Olenegorski rudar", rekli su izvori u ukrajinskoj specijalnoj službi za ukrajinske medije.

"Kao rezultat napada, na 'Olenegorskom' je stvorena ozbiljna rupa i trenutno nije u stanju da obavlja svoje borbene misije. [4]

5. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ruski tanker "Sig" oštećen je na južnom prilazu Kerčkom moreuzu nedaleko od Krimskog mosta, verovatno u napadu pomorskog drona, saopštila je pres-služba ruske federalne agencije za pomorski i rečni saobraćaj.

U saopštenju se navodi da je tanker oštećen u petak, da nije potonuo, kao i da niko od 11 članova posade nije povređen. [5]

6. avgust

[uredi | uredi izvor]

Zvaničnik Ministarstva Donjecke Narodne Republike, koju je priznala Rusija, izveštava da je nakon incidenta ukrajinskog granatiranja zabeležen požar koji je zahvatio krov drvenih struktura na teritoriji Ekonomsko-trgovinskog univerziteta.Kostrubicki, portparol za odbranu ove republike, naglašava da su ukrajinske snage upotrebile kasetnu municiju u svom napadu

Preliminarni podaci pokazuju da je vatra zahvatila površinu od oko 3.000 kvadratnih metara, oštećujući krov i plafon na toj površini.[6]

Prethodne noći, ruske oružane snage je izvela grupni napad dugodometnim preciznim naoružanjem iz vazduha i s mora na vazduhoplovne baze ukrajinske vojske blizu naselja Starokonstantinov u Hmeljnickom i Dubno u oblasti Rovno.[7]

Eksplozije na dva mosta ka Krimu izazvane su raketama dugog dometa "Storm Šedou" iz Velike Britanije, koje je Ukrajina dobila. Vladimir Saldo, vršilac dužnosti načelnika Hersonske oblasti, kojeg je imenovala Rusija, potvrdio je da su ova oštećenja pripisana navedenom naoružanju. Ovaj incident je rezultirovao prekidom snabdevanja gasom za 20.000 stanovnika grada Heničeska u Hersonskoj oblasti.[8]

7. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Dmitro Kuleba, tokom razgovora s američkim kolegom, Entonijem Blinkenom, zahteva isporuku raketa dugog dometa ATACMS Ukrajini.[9]

Predsednik Rusije Vladimir Putin na sastanku s generalnim direktorom kompanije "Rosteh", Sergejem Čemezovim, naredio je povećanje proizvodnje dronova "Kub" i "Lanset".[10]

8. avgust

[uredi | uredi izvor]

SAD su oficijalno odobrile isporuku prve serije tenkova "Abrams" Ukrajini, a prema izjavi predstavnika vojske SAD, Daga Buša, ovi tenkovi treba da pristignu u Ukrajinu do rane jeseni.[11]

Britanska vlada je dodala 25 dodatnih osoba i kompanija na listu sankcija s ciljem ograničavanja pristupa predsedniku Rusije Vladimiru Putinu stranoj vojnoj opremi.[12]

9. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo odbrane Rusije obavestilo je da je rano jutros uništilo dva ukrajinska drona koja su pokušavala da napadnu Moskvu.[13]

Poljska će poslati 10.000 vojnika na granicu sa Belorusijom, od kojih će 4.000 direktno biti podrška Graničnoj straži, a 6.000 će biti u rezervama rekao je zamenik ministra unutrašnjih poslova Mačej Vasik.[14]

Ukrajinska vojska pokušala je da pogodi skladište istrošenog nuklearnog goriva u nuklearki Zaporožje.Ranije je saopšteno da je u Energodaru presretnut jurišni dron, koji se kretao u pravcu nuklearke.[15]

10. avgust

[uredi | uredi izvor]

Preko noći je bespilotnim letelicama napadnut rejon Rivne, a sladište nafte u rejonu Dubena je uništeno

Rusko ministarstvo obrane saopštilo je da su njene snage oborile 11 ukrajinskih bespilotnih letelica u blizini Sevastopolja, grada na Krimu.[16]

Ruski ministar poljoprivrede, Dmitrij Patrušev, objavio je da će Rusija pokloniti do 50.000 tona žita šest afričkih zemalja.[17]

11. avgust

[uredi | uredi izvor]

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da su šefovi svih ukrajinskih regionalnih vojnih centara za regrutaciju smenjeni sa svojih pozicija iz razloga zabrinutosti u vezi s korupcijom.[18]

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage pogodile lokaciju u ukrajinskom regionu Zaporožje gde su bili smešteni "strani plaćenici", nakon što je Kijev izjavio da je ruski projektil pogodio hotel. U incidentu je jedna osoba na žalost izgubila život, a 16 je povređeno.[19]

SAD su naložile nove sankcije na četvoricu ruskih građana povezanih sa finansijskim i investicionim konglomeratom po imenu Alfa grupa. Alfa grupa predstavlja jedan od najznačajnih finansijskih i investicionih konglomerata u Rusiji.[20]

12. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ruske snage noćas su sprečile pokušaj kijevskog režima da izvede teroristički napad na poluostrvo Krim sa 20 bespilotnih letelica. Sprečeni teroristički napad nije izazvao žrtve ni materijalnu štetu, prema saopštenju ruskog ministarstva odbrane.

Prema tom saopštenju, 14 ukrajinskih dronova je uništila ruska protivvazdušna odbrana, dok su još šest dronova neutralisana ometanjem sistemima za elektronsko ratovanje.[21]

Borbeni avion Su-30 s dva sedišta srušio se danas prilikom izvođenja trenažnog leta u Kalinjingradskoj oblasti, saopšila je pres-služba Zapadnog vojnog okruga (ZVO).

"Pri izvođenju trenažnog leta u Kalinjingradskoj oblasti, 12. avgusta, avion Su-30 se srušio na pustom području. Let je izveden bez municije. Na žalost, posada je poginula", navedeno je u saopštenju.[22]

13. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ruske artiljerske jedinice uništele su pontonski prelaz koji je pokušala da izgradi ukrajinska vojska u oblasti Urožajnoje u Donjeckoj oblasti, preko reke Mokri Jali. "Pontoni su uništeni artiljerijskom vatrom, kao i osmatračnice ukrajinskih vojski u toj oblasti", saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.[23]

U Ukrajini je na snazi vazdušna opasnost u osam regiona, pre svega u istočnim i centralnim delovima zemlje. Zbog opasnosti od ruskih vazdušnih udara, građani su upozoreni da ostanu u skloništima.

14. avgust

[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Američke Države su saopštile da će poslati Ukrajini novu vojnu pomoć u vrednosti od 200 miliona dolara.

"Pomoć uključuje municiju za PVO, artiljerijske metke, protivoklopne sisteme,kao i opremu za čišćenje minskog naružja", izjavio je američki državni sekretar Entoni Blinken.[24]

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da će proterivanje njihovih diplomata iz Moldavije imati posledice na

bilateralne odnose i uticaće na stanovnike obe zemlje.[25]

15. avgust

[uredi | uredi izvor]

Preliminarni rezultati borbenih dejstava pokazuju da su vojni resursi Ukrajine skoro iscrpljeni, ocenio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.[26]

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njegove snage tokom noći pogodile važne vojne industrijske objekte u Ukrajini visokopreciznimi projektilima.

16. avgust

[uredi | uredi izvor]

U rezultatu ruskih vazdušnih napada dronovima na jugu Ukrajine tokom noći, silosi za žito i skladišta u gradu Izmail, koji je od izuzetnog značaja za izvoz žita, su oštećeni, izjavio je načelnik Odeske oblasti, Oleg Kiper.[27]

U prvom teretnom brodu, koji plovi pod zastavom Hong Konga, napustio je jutros ukrajinsku crnomorsku luku Odesa koristeći "novi privremeni koridor" za trgovačke brodove do i iz ukrajinskih luka koje je blokirala Rusija, saopštio je potpredsednik Vlade Ukrajine, Oleksandr Kubrakov. Ovaj brod se našao u luci od 23. februara 2022. godine, jedan dan pre ruske invazije.[28]

Vlada Litvanije je objavila da je odlučila da zatvori dva od šest graničnih prelaza sa Belorusijom zbog "geopolitičkih okolnosti". Ova odluka je došla samo nekoliko nedelja nakon što su pripadnici privatne vojne grupe Vagner stigli u Belorusiju.[29]

17. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage imale uspeha u ofanzivi u regionu Donjecka.

Prema tvrdnjama ministarstva, Ukrajina je izgubila četiri oklopna vozila "strajker". Ovo predstavlja prvi put da Rusija tvrdi da je pogodila vozila koja su isporučena od strane SAD.[30]

Lider Belorusije, Aleksandar Lukašenko, tvrdi da su postojali direktni kontakti između Ukrajine i Belorusije, ali da ih je ukinuo ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.[31]

18. avgust

[uredi | uredi izvor]

Deklaraciju G7 o podršci Ukrajini, premijeri baltičkih zemalja naveli su u saopštenju, kako je objavila litvanska nacionalna televizija LRT. Deklaracija G7 predstavlja obavezujuću izjavu zemalja koje pripadaju Grupi sedam industrijski najrazvijenijih zemalja u svetu i obično se koristi za izražavanje zajedničke stavke o različitim geopolitičkim pitanjima. U ovom slučaju, premijeri Litvanije, Letonije i Estonije se pridružuju Deklaraciji G7 u izrazu podrške Ukrajini.[32]

Ruska vlast je zabranila ulazak moldavskim zvaničnicima nakon "neprijateljske" odluke Kišinjeva da protera dvadeset dvoje ruskih diplomata, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova, što daleko uslojevnjava već napete odnose između dve zemlje.[33]

Prvi teretni brod koji je prošao kroz ukrajinski humanitarni crnomorski koridor uplovio je u Bosforski morski prolaz u Turskoj.

U pitanju je teretni kontejnerski brod "Jozef Šulc", koji plovi pod zastavom Hong Konga, a koji je ranije ove nedelje napustio ukrajinsku crnomorsku luku Odesu.[34]

19. avgust

[uredi | uredi izvor]

Ruska vojska danas je napala objekte Ukrajinskih Oružanih snaga u različitim oblastima, uključujući Kijevsku, Žitomirsku, Hmeljničku, Černigovsku i Zaporošku oblast.

U podnevnim časovima, Ruska vojska je izvela raketni napad na zgradu Dramskog pozorišta "Tarasa Ševčenka" u Černigovu, gde se održavala prezentacija ukrajinskih proizvođača dronova, organizovana uz podršku regionalne administracije.

Ukrajinske snage su odgovorile pokušajem napada na ruski vojni aerodrom Solci u Novgorodskoj oblasti pomoću drona, i uspele su oštetiti jednu letelicu.

Takođe, Oružane snage Ukrajine su izvele novi pokušaj napada na Moskvu i Krim, ali su sistemi za elektronsko ratovanje i protivvazdušna odbrana presreli sve njihove ciljeve. Na Krimu, Vojno vazduhoplovstvo Ukrajine je koristilo modifikovanu protivvazdušnu raketu iz sistema S-200 za napad.[35]

20. avgust

[uredi | uredi izvor]

Danska je danas saopštila da će pored Holandije i Ukrajini, isporučiti 19 aviona F-16. Ova vest predstavlja značajan korak u saradnji i podršci Ukrajini.[36]

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da će Kijev reagovati na ruski napad na Černigov, u kome je sedam osoba izgubilo život, a 144 njih je ranjeno.[37]

21. avgust

[uredi | uredi izvor]

Komandant kopnenih snaga iranske vojske, brigadni general Kijumars Hejdari, izrazio je gotovnost za proširenje vojne saradnje sa Rusijom.

Na sastanku sa glavnokomandujućim ruskih kopnenih snaga, Olegom Leonidovičem Saljukovim, u Moskvi, dogovoreno je jačanje vojne saradnje i realizacija projekata koji će unaprediti borbenu gotovnost obe zemlje[38]

Nakon neuspelog napada dronom na Moskvu, vlasti su na četiri glavna moskovska aerodroma - Vnukovo, Domodedovo, Šeremetjevo i Žukovski, ograničile dolaske i polaske. Ove mere su preduzete kako bi se zasilile bezbednosne preglede i mere za zaštitu u vazdušnom saobraćaju.[39]

22. avgust

[uredi | uredi izvor]

Hrvatski premijer Andrej Plenković se sreo u Atini sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i potvrdio snažnu podršku ukrajinskom narodu. Tokom sastanka, najavio je novi paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 30 miliona evra. Ova vest odražava duboku angažovanost Hrvatske u pružanju podrške Ukrajini.[40]

Oružane snage Danske su saopštile da je osam ukrajinskih pilota stiglo u tu zemlju radi obučavanja na danskim borbenim avionima F-16, koji su obećani Kijevu. Ova vest usmerava pažnju na važan korak u podršci Ukrajini od strane Danske i njihovom angažovanju u podizanju borbene sposobnosti ukrajinskih pilota.[41]

23. avgust

[uredi | uredi izvor]

Šef privatne vojne kompanije "Vagner",Jevgenij Prigožin, nalazio se na spisku putnika aviona koji se srušio severno od Moskve, što je saopštilo i rusko Ministarstvo za vanredne situacije. Smrt Prigožina potvrdio je i "Vagner" na svom Telegram kanalu. Specijalna komisija Federalne agencije za vazdušni saobraćaj će istražiti pad aviona.[42]

U napadu ruske bespilotne letelice na dunavsku luku Izmail na jugu Ukrajine uništeno je 13.000 tona žitarica, izjavio je zamenik ukrajinskog premijera Oleksandr Kubrakov. Ovim napadom je kapacitet luke smanjen za 15 odsto. Ova ističe ozbiljne posledice ruskih napada na infrastrukturu i resurse Ukrajine.[43]

24. avgust

[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Američke Države su u oktobru oglasile početak obuke ukrajinskih pilota na borbenim avionima F-16, prenelo je Pentagon.

Portparol Pentagona, general Pat Rajder, objavio je da će obuka početi nakon što ukrajinski piloti završe obuku engleskog jezika u septembru. Ova obuka će se održati u Arizoni.[44]

Ministarstvo odbrane Litvanije je objavilo novi paket vojne pomoći Kijevu u vrednosti od 41 milion evra (oko 44 miliona dolara), u čast Dana nezavisnosti Ukrajine.

Ovaj paket pomoći uključuje municiju za ručne bacače granata Karl Gustaf, puške, pomorske radare za nadzor, municiju kalibra 5,56 milimetara, generatore, sisteme za odbranu od bespilotnih letelica i drugu vojnu opremu. Ovo ističe angažovanost Litvanije u pružanju podrške Ukrajini u okviru tekućeg konflikta.[45]

25. avgust

[uredi | uredi izvor]

Sauli Niniste, kao predsednik Finske, odobrio slanje osamnaestog paketa vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 94 miliona evra na predlog finske Vlade.[46]

Holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren izrazila da će proći najmanje šest do osam meseci da se završi obuka za letenje na avionima F-16 za prvu grupu ukrajinskih pilota koja trenira u Danskoj. To bi značilo da će oni biti spremni najranije u februaru.[47]

Ruska PVO je danas saopštila da je uništila 42 ukrajinska drona iznad Krima i jednu raketu iznad Kaluške oblasti u Rusiji. Ministarstvo je preciziralo da je PVO uništila devet dronova, dok su ostala 33 potisnuta elektronskim ratovanjem i da su se srušila iznad Krima pre nego što su stigla do cilja.[48]

26. avgust

[uredi | uredi izvor]

Tri ukrajinska pilota su nastradala nakon sudara dva trenažna aviona L-39 u vazduhu u centralnoj Ukrajini, saopštile su vazduhoplovne snage te zemlje. Nesreća se dogodila u petak iznad Žitomirske oblasti, zapadno od glavnog grada Ukrajine, Kijeva.[49]

27. avgust

[uredi | uredi izvor]

Telo vlasnika privatne vojske "Vagner", Jevgenija Prigožina, identifikovano je među žrtvama pada aviona u ruskoj Tverskoj oblasti, izveštavaju ruski mediji.

Istražni komitet Ruske Federacije saopštio je da je uspostavljen identitet svih deset osoba koje su nastradale u nesreći 23. avgusta i da se identifikacija poklapa sa spiskom putnika.[50]

Da bi zaštitila mađarske poljoprivrednike, vlada će zabraniti uvoz ukrajinskog žita u Mađarsku od 16. septembra. Ministar poljoprivrede Ištvan Nađ je danas izjavio da će ova odluka, ako bude potrebno, biti jednostrana suverena odluka[51]

28. avgust

[uredi | uredi izvor]

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da planira "maksimalno" povećanje obima domaće proizvodnje oružja, uključujući granate, dronove, rakete i oklopna vozila. On takođe naglasio da država ima sredstva za ostvarenje ovog plana.[52]

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su dva ruska borbena aviona podignuta kako bi sprečila izviđanje dve američke bespilotne letelice na području Krimskog poluostrva[53]

Poljska i Baltičke države razmatraju potpuno zatvaranje svojih granica sa Belorusijom u slučaju "kritičnog incidenta" sa "Vagnerovim" plaćenicima, izjavio je poljski ministar unutrašnjih poslova Marijuš Kaminski. Članice EU - Letonija, Litvanija i Poljska, koje dele granicu sa Belorusijom, izrazile su zabrinutost za bezbednost granica, nakon dolaska stotina plaćenika iz paravojne grupe "Vagner" u Belorusiju na poziv predsednika Aleksandra Lukašenka.[54]

29. avgust

[uredi | uredi izvor]

Odbrambene i bezbednosne snage Ukrajine, prema izjavi Jurija Ščihola, gube u proseku između 40 i 45 izviđačkih dronova na dnevnom nivou. Ščihol je šef ukrajinske Državne službe za specijalne komunikacije.[55]

Sahrana šefa ruskih plaćenika Jevgenija Prigožina, koji je poginuo u avionskoj nesreći prošle nedelje, održana je "iza zatvorenih vrata", na privatnom groblju na periferiji njegovog rodnog grada Sankt Peterburga, saopštila je njegova pres-služba.[56]

Južna Koreja je obezbedila 394 miliona dolara pomoći za Ukrajinu u 2024. godini, što je osam puta više nego ove godine. Ova pomoć uključuje blizu 100 miliona dolara za rekonstrukciju, oko 200 miliona u humanitarnoj pomoći, i oko 100 miliona koje će biti prosleđeno preko međunarodnih organizacija, prema budžetu Južne Koreje za 2024. godinu.[57]

30.avgust

[uredi | uredi izvor]

Rumunija i Holandija su potpisale pismo o namerama za uspostavljanje baze za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje avionima F-16 i održavanje ovih letelica u jednom od centara za obuku u Rumuniji. Holandska ministarka odbrane Kajsa Olongren je izjavila da će ova inicijativa doprineti jačanju protivvazdušne odbrane Ukrajine i ovu vest je saopštila na neformalnom sastanku ministara odbrane EU u Toledu.[58]

Predsednica Vlade Srbije, Ana Brnabić, izjavila je da je Srbija danas uputila 14 kamiona humanitarne pomoći Ukrajini. Takođe, Srbija je spremna da prihvati još izbeglih osoba iz Ukrajine i da nastavi da pomaže ukrajinskom narodu.Što se tiče humanitarne pomoći, ova pomoć se sastoji od osnovnih potrebnih predmeta koje narod Ukrajine može koristiti, posebno onima koji su izgubili svoje domove posle pucanja brane. Ova humanitarna pomoć uključuje ćebad, jastuke, sunđere za spavanje na podu, filtere za pročišćavanje vode i vodu za piće.[59]

31. avgust

[uredi | uredi izvor]

Odloženo je više od 40 letova sa moskovskih aerodroma Vnukovo i Domodedovo, bez navođenja razloga za kašnjenje, prenosi Komersant. Više puta prethodnih nedelja, aerodromi u ruskoj prestonici su obustavljali letove zbog, kako su ruske vlasti navele, napada dronovima iz Ukrajine na grad.[60]

Ruske snage odbile su napade jurišnih ukrajinskih grupa, uključujući pripadnike Azovske brigade, u pravcu Krasnolimanska. U toku ove akcije, ruske snage uništile su više borbenih oklopnih vozila i oborile dve bespilotne letelice. Takođe, potisnuto je oko 30 artiljerijskih ukrajinskih pozicija, prema informacijama ruskih vojnih izvora.[60]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „Novi napad dronovima na Moskvu”. pannonrtv.com (na jeziku: mađarski). Pristupljeno 2024-09-07. 
  2. ^ „Ruske snage gađale luku i skladišta žita u oblasti Odese”. Politika Online. Pristupljeno 2024-09-07. 
  3. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Britanija: Ukrajinska kontraofanziva sporo napreduje zbog korova i šiblja”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-09-07. 
  4. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Ukrajina tvrdi da je oštetila veliki ruski desantni brod”. JMU Radio-televizija Vojvodine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-09-07. 
  5. ^ „Ruski tanker oštećen verovatno u napadu pomorskog drona”. Politika Online. Pristupljeno 2024-09-07. 
  6. ^ „Kasetnim bombama Ukrajinci granatirali Donjeck”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-18. 
  7. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Rusija: Pogođene ukrajinske vazduhoplovne baze u Rovnu i Hmeljnickom”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-10-18. 
  8. ^ „"UKRAJINA JE 8 GODINA UPUMPAVALA ORUŽJE I DOVODILA INSTRUKTORE!" Politikolog: Sporazum iz Minska je bila KUPOVINA VREMENA pred rat”. kurir.rs. 2023-10-18. Pristupljeno 2023-10-18. 
  9. ^ https://www.tanjug.rs/svet/politika/44665/kuleba-u-telefonskom-razgovoru-trazio-od-blinkena-da-sad-posalju-ukrajini-rakete-dugog-dometa/vest.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  10. ^ „Putin naložio da se poveća proizvodnja dronova „kub” i „lanset". Politika Online. Pristupljeno 2023-10-18. 
  11. ^ „SAD zvanično odobrile isporuku prve serije tenkova "abrams" Ukrajini”. RT Balkan. 2023-08-08. Pristupljeno 2023-10-18. 
  12. ^ admin (2023-08-08). „Velika Britanija na listu antiruskih sankcija dodala 25 osoba i preduzeća | Gradske info”. Najnovije gradske vesti Novi Sad | Gradske info. Pristupljeno 2023-10-18. 
  13. ^ „RUSIJA: Oborena dva ukrajinska drona u blizini Moskve”. kurir.rs. 2023-10-18. Pristupljeno 2023-10-18. 
  14. ^ „Poljska će na granicu sa Belorusijom poslati do 10.000 dodatnih vojnika”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-18. 
  15. ^ https://srbin.info/svet/uzivo-rusi-sprecili-napad-na-skladiste-istrosenog-nuklearnog-goriva-u-zaporozju/.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  16. ^ „KIJEV I MOSKVA MEĐUSOBNO SE OPTUŽUJU ZA NAPADE: Rusi tvrde i da su oborili ukrajinske dronove koji su ciljali Moskvu i Sevastopolj”. kurir.rs. 2023-10-18. Pristupljeno 2023-10-18. 
  17. ^ „Rusija će besplatno isporučiti do 50.000 tona žita u šest afričkih zemalja”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-18. 
  18. ^ „Zelenski najavio smene na čelu centara za regrutaciju”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-20. 
  19. ^ „Moskva: Pogođena lokacija na kojoj su boravili strani plaćenici – Okvir”. 2023-08-11. Pristupljeno 2023-10-20. 
  20. ^ „Amerika uvela sankcije četvorici Rusa povezanim sa konglomeratom Alfa grupa”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-20. 
  21. ^ Srpska, RTRS, Radio Televizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Moskva: Osujećen ukrajinski napad dronovima na Krim”. SVIJET - RTRS. Pristupljeno 2023-10-20. 
  22. ^ „Rusija: Srušio se borbeni avion Su-30 u Kalinjingradskoj oblasti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-20. 
  23. ^ Vaseljenska 2 (2023-08-13). „Oružane snage Rusije sprečile su pokušaj Oružanih snaga Ukrajine da izgrade pontonski prelaz u oblasti Urožajnoje.”. Vaseljenska TV. Pristupljeno 2023-10-20. 
  24. ^ „Vašington šalje Kijevu novu pomoć od 200 miliona dolara”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis. Pristupljeno 2023-10-20. 
  25. ^ „Moskva: proterivanje ruskih diplomata iz Moldavije imaće posledice”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-20. 
  26. ^ „Šojgu: Vojni resursi Ukrajine skoro iscrpljeni”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-20. 
  27. ^ „Ukrajina: u ruskim napadima dronovima oštećeni silosi za žito u Izmailu”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-21. 
  28. ^ „Prvi teretni brod napustio Odesu koristeći novi privremeni koridor”. una.rs. Pristupljeno 2023-10-21. 
  29. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-16). „Litvanija zatvara dva prelaza sa Bjelorusijom zbog Wagnera”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2023-10-21. 
  30. ^ https://web.archive.org/web/20231105025845/https://sr.topwar.ru/224564-minoborony-podrazdelenija-vsu-predprinjali-pjat-popytok-prorvat-rossijskuju-oboronu-v-rajone-rabotino.html. Arhivirano iz originala 05. 11. 2023. g. Pristupljeno 09. 03. 2024.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  31. ^ „"ZAPADNI DELOVI UKRAJINE POSTAĆE NATO" Lukašenko tvrdi da se Zelenski sprema da Poljskoj preda zapadni deo zemlje”. Blic.rs. 2023-08-18. Pristupljeno 2023-10-21. 
  32. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Baltičke zemlje se pridružile deklaraciji G7 o podršci Ukrajini”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-10-21. 
  33. ^ „Rusija zabranila ulazak u zemlju nekolicini moldavskih zvaničnika”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-21. 
  34. ^ Srbija, Euronews (2023-08-18). „RAT U UKRAJINI Zelenski: Pripremamo velike stvari koje će osnažiti državu i njene ratnike”. Euronews.rs. Pristupljeno 2023-10-21. 
  35. ^ „RAT U UKRAJINI: Ukrajinski generali idu na sve ili ništa; Žestoke borbe za Vremjevsku izbočinu i kod Orehova (FOTO/MAPA/VIDEO)”. NOVOSTI. Pristupljeno 2023-10-21. 
  36. ^ „I Danska će pored Holandije Ukrajini isporučiti avione F-16”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-21. 
  37. ^ „BLOG Zelenski obećava odmazdu za Černihiv; Rusija: Napadi dronovima na Moskvu i Kursk”. vijesti.me. Pristupljeno 2023-10-21. 
  38. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Kopnene snage Irana i Rusije dogovorile jačanje vojne saradnje”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-10-21. 
  39. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-21). „Aerodromi u Moskvi obustavili letove zbog tvrdnji o ukrajinskim dronovima”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2023-10-21. 
  40. ^ „Plenković: Hrvatska izdvaja 30 miliona evra vojne pomoći Ukrajini”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-21. 
  41. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-22). „Danska započela sa obukom ukrajinskih pilota za avione F-16”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2023-10-21. 
  42. ^ „RTS :: Rat u Ukrajini :: Deset mrtvih u udesu aviona u Rusiji, Prigožin na spisku putnika”. www.rts.rs. Pristupljeno 2023-10-21. 
  43. ^ „Ukrajina: Uništeno 13.000 tona žita u napadu ruskih dronova na luku na Dunavu”. Naslovi.net. Pristupljeno 2023-10-21. 
  44. ^ „Obuka ukrajinskih pilota na avionima F-16 od oktobra u SAD”. Glas Amerike. 2023-08-24. Pristupljeno 2023-10-21. 
  45. ^ „Litvanija će izdvojiti 41 milion evra za vojnu pomoć Ukrajini”. Politika Online. Pristupljeno 2023-10-21. 
  46. ^ „Finska odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 94 miliona evra – Okvir”. 2023-08-25. Pristupljeno 2023-11-04. 
  47. ^ „Holandska ministarka: Obuka ukrajinskih pilota za F-16 će trajati šest do osam meseci”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-04. 
  48. ^ Vaseljenska (2023-08-25). „Ruska PVO uništila 42 drona iznad Krima i raketu iznad Kaluške oblasti”. Vaseljenska TV. Pristupljeno 2023-11-04. 
  49. ^ „Tri ukrajinska pilota poginula u sudaru dva trenažna aviona”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-04. 
  50. ^ „Prigožin identifikovan kao žrtva avionske nesreće u Tverskoj oblasti”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-04. 
  51. ^ „Mađarska spremna da zabrani uvoz ukrajinskog žita”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-04. 
  52. ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-09-30). „Forum odbrambene industrije u Kijevu: Ukrajina želi da poveća proizvodnju oružja”. Radio Slobodna Evropa. Pristupljeno 2023-11-04. 
  53. ^ „Rusija podigla lovce iznad Krima; Zelenski se nada zaštiti SAD po izraelskom modelu”. Naslovi.net. Pristupljeno 2023-11-04. 
  54. ^ „Poljska i baltičke zemlje najavile zatvaranje granica s Belorusijom u slučaju "kritičnog incidenta". RT Balkan. 2023-08-28. Pristupljeno 2023-11-04. 
  55. ^ „Ukrajina gubi 40 do 45 dronova na dnevnom nivou”. Politika Online. Pristupljeno 2023-11-04. 
  56. ^ „Šef Vagnera Jevgenij Prigožin sahranjen u Sankt Peterburgu”. BBC News na srpskom. 2023-08-29. Pristupljeno 2023-11-04. 
  57. ^ „ODOŠE KIJEVU PARE PORESKIH OBVEZNIKA: Južna Koreja izdvaja skoro 400 miliona dolara za Ukrajinu”. NOVOSTI. Pristupljeno 2023-11-04. 
  58. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Rumunija i Holandija uspostavljaju centar za obuku ukrajinskih pilota za F-16”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-11-04. 
  59. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Srbija uputila 14 kamiona humanitarne pomoći Ukrajini, Brnabić: Spremni smo da još više pomognemo”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Pristupljeno 2023-11-04. 
  60. ^ a b Cetinje, R. T. V. (2023-08-31). „Rusija granatirala Sumsku oblast; Kijev nastavlja s napadima dronovima na teritoriji Rusije”. Cetinjski List (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-11-04.