Хронологија инвазије Русије на Украјину (август 2023)
Овај чланак обухвата дешавања која су се догодила у августу 2023. године, за време инвазије Русије на Украјину.
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| ← јул 2023 | сеп 2023 → | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Хронологија
[уреди извор]1. август
[уреди | уреди извор]Руско Министарство одбране саопштило је да је "кијевски режим" синоћ напао Москву са три беспилотне летелице, при чему су две оборене, а једна потиснута електронским дејствовањем, након чега је пала на територију комплекса Москва Сити.
Раније је градоначелник Москве Сергеј Собјанин рекао да се дрон срушио на једну од кула Москва Ситија. Он је појаснио да је услед тога оштећена фасада површине од 150 квадратних метара. [1]
2. август
[уреди | уреди извор]Руске снаге напале су рано јутрос луку и складишта жита у приморској области Одесе, од којих су се нека запалила, објавио je регионални начелник Олех Kипер.
Русија је појачала нападе на украјинску пољопривредну и лучку инфраструктуру откако је средином јула одбила да продужи споразум о извозу украјинског жита преко Црног мора. [2]
3. август
[уреди | уреди извор]Британско министарство одбране оценило је да су биљке које су израсле на бојном пољу вероватно један од фактора који доприноси спором напретку украјинске контраофанзиве.
"Претежно обрадиво земљиште у зони борбених дејстава остављено је на угару већ 18 месеци, а поновни раст корова и шибља убрзан је у топлим, влажним летњим условима", наводи се у саопштењу. То је, како се наводи, вероватно један од фактора који доприноси генерално спором напретку борби у јужној Украјини.
Истовремено, тај додатни биљни покривач помаже у камуфлирању руских одбрамбених позиција и отежава чишћење минских поља, пише у саопштењу британског Министарства одбране. [3]
4. август
[уреди | уреди извор]Служба безбедности Украјине (СБУ) је заједно са украјинском морнарицом извела операцију у заливу Новоросијск, у којој је оштећен велики десантни брод "Оленегорски рудар", рекли су извори у украјинској специјалној служби за украјинске медије.
"Као резултат напада, на 'Оленегорском' је створена озбиљна рупа и тренутно није у стању да обавља своје борбене мисије. [4]
5. август
[уреди | уреди извор]Руски танкер "Сиг" оштећен је на јужном прилазу Керчком мореузу недалеко од Кримског моста, вероватно у нападу поморског дрона, саопштила је прес-служба руске федералне агенције за поморски и речни саобраћај.
У саопштењу се наводи да је танкер оштећен у петак, да није потонуо, као и да нико од 11 чланова посаде није повређен. [5]
6. август
[уреди | уреди извор]Званичник Министарства Доњецке Народне Републике, коју је признала Русија, извештава да је након инцидента украјинског гранатирања забележен пожар који је захватио кров дрвених структура на територији Економско-трговинског универзитета.Kострубицки, портпарол за одбрану ове републике, наглашава да су украјинске снаге употребиле касетну муницију у свом нападу
Прелиминарни подаци показују да је ватра захватила површину од око 3.000 квадратних метара, оштећујући кров и плафон на тој површини.[6]
Претходне ноћи, руске оружане снаге је извела групни напад дугодометним прецизним наоружањем из ваздуха и с мора на ваздухопловне базе украјинске војске близу насеља Староконстантинов у Хмељницком и Дубно у области Ровно.[7]
Експлозије на два моста ка Криму изазване су ракетама дугог домета "Сторм Шедоу" из Велике Британије, које је Украјина добила. Владимир Салдо, вршилац дужности начелника Херсонске области, којег је именовала Русија, потврдио је да су ова оштећења приписана наведеном наоружању. Овај инцидент је резултировао прекидом снабдевања гасом за 20.000 становника града Хеническа у Херсонској области.[8]
7. август
[уреди | уреди извор]Украјински министар спољних послова, Дмитро Кулеба, током разговора с америчким колегом, Ентонијем Блинкеном, захтева испоруку ракета дугог домета АТАЦМС Украјини.[9]
Председник Русије Владимир Путин на састанку с генералним директором компаније "Ростех", Сергејем Чемезовим, наредио је повећање производње дронова "Куб" и "Лансет".[10]
8. август
[уреди | уреди извор]САД су официјално одобриле испоруку прве серије тенкова "Абрамс" Украјини, а према изјави представника војске САД, Дага Буша, ови тенкови треба да пристигну у Украјину до ране јесени.[11]
Британска влада је додала 25 додатних особа и компанија на листу санкција с циљем ограничавања приступа председнику Русије Владимиру Путину страној војној опреми.[12]
9. август
[уреди | уреди извор]Министарство одбране Русије обавестило је да је рано јутрос уништило два украјинска дрона која су покушавала да нападну Москву.[13]
Пољска ће послати 10.000 војника на границу са Белорусијом, од којих ће 4.000 директно бити подршка Граничној стражи, а 6.000 ће бити у резервама рекао је заменик министра унутрашњих послова Мачеј Васик.[14]
Украјинска војска покушала је да погоди складиште истрошеног нуклеарног горива у нуклеарки Запорожје.Раније је саопштено да је у Енергодару пресретнут јуришни дрон, који се кретао у правцу нуклеарке.[15]
10. август
[уреди | уреди извор]Преко ноћи је беспилотним летелицама нападнут рејон Ривне, а сладиште нафте у рејону Дубена је уништено
Руско министарство обране саопштило је да су њене снаге обориле 11 украјинских беспилотних летелица у близини Севастопоља, града на Криму.[16]
Руски министар пољопривреде, Дмитриј Патрушев, објавио је да ће Русија поклонити до 50.000 тона жита шест афричких земаља.[17]
11. август
[уреди | уреди извор]Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су шефови свих украјинских регионалних војних центара за регрутацију смењени са својих позиција из разлога забринутости у вези с корупцијом.[18]
Руско министарство одбране саопштило је да су његове снаге погодиле локацију у украјинском региону Запорожје где су били смештени "страни плаћеници", након што је Кијев изјавио да је руски пројектил погодио хотел. У инциденту је једна особа на жалост изгубила живот, а 16 је повређено.[19]
САД су наложиле нове санкcије на четворицу руских грађана повезаних са финансијским и инвестиционим конгломератом по имену Алфа група. Алфа група представља један од најзначајних финансијских и инвестиционих конгломерата у Русији.[20]
12. август
[уреди | уреди извор]Руске снаге ноћас су спречиле покушај кијевског режима да изведе терористички напад на полуострво Крим са 20 беспилотних летелица. Спречени терористички напад није изазвао жртве ни материјалну штету, према саопштењу руског министарства одбране.
Премa том саопштењу, 14 украјинских дронова је уништила руска противваздушна одбрана, док су још шест дронова неутралисана ометањем системима за електронско ратовање.[21]
Борбени авион Су-30 с два седишта срушио се данас приликом извођења тренажног лета у Калињинградској области, саопшила је прес-служба Западног војног округа (ЗВО).
"При извођењу тренажног лета у Калињинградској области, 12. августа, авион Су-30 се срушио на пустом подручју. Лет је изведен без муниције. На жалост, посада је погинула", наведено је у саопштењу.[22]
13. август
[уреди | уреди извор]Руске артиљерске јединице уништеле су понтонски прелаз који је покушала да изгради украјинска војска у области Урожајноје у Доњецкој области, преко реке Мокри Јали. "Понтони су уништени артиљеријском ватром, као и осматрачнице украјинских војски у тој области", саопштило је Министарство одбране Русије.[23]
У Украјини је на снази ваздушна опасност у осам региона, пре свега у источним и централним деловима земље. Због опасности од руских ваздушних удара, грађани су упозорени да остану у склоништима.
14. август
[уреди | уреди извор]Сједињене Америчке Државе су саопштиле да ће послати Украјини нову војну помоћ у вредности од 200 милиона долара.
"Помоћ укључује муницију за ПВО, артиљеријске метке, противоклопне системе,као и опрему за чишћење минског наружја", изјавио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.[24]
Руско министарство спољних послова саопштило је да ће протеривање њихових дипломата из Молдавије имати последице на
билатералне односе и утицаће на становнике обе земље.[25]
15. август
[уреди | уреди извор]Прелиминарни резултати борбених дејстава показују да су војни ресурси Украјине скоро исцрпљени, оценио је данас руски министар одбране Сергеј Шојгу.[26]
Руско министарство одбране саопштило је да су његове снаге током ноћи погодиле важне војне индустријске објекте у Украјини високопрецизними пројектилима.
16. август
[уреди | уреди извор]У резултату руских ваздушних напада дроновима на југу Украјине током ноћи, силоси за жито и складишта у граду Измаил, који је од изузетног значаја за извоз жита, су оштећени, изјавио је начелник Одеске области, Олег Кипер.[27]
У првом теретном броду, који плови под заставом Хонг Конга, напустио је јутрос украјинску црноморску луку Одеса користећи "нови привремени коридор" за трговачке бродове до и из украјинских лука које је блокирала Русија, саопштио је потпредседник Владе Украјине, Олександр Кубраков. Овај брод се нашао у луци од 23. фебруара 2022. године, један дан пре руске инвазије.[28]
Влада Литваније је објавила да је одлучила да затвори два од шест граничних прелаза са Белорусијом због "геополитичких околности". Ова одлука је дошла само неколико недеља након што су припадници приватне војне групе Вагнер стигли у Белорусију.[29]
17. август
[уреди | уреди извор]Министарство одбране Русије саопштило је да су руске снаге имале успеха у офанзиви у региону Доњецка.
Премa тврдњама министарства, Украјина је изгубила четири оклопна возила "страјкер". Ово представља први пут да Русија тврди да је погодила возила која су испоручена од стране САД.[30]
Лидер Белорусије, Александар Лукашенко, тврди да су постојали директни контакти измeђу Украјине и Белорусије, али да их је укинуо украјински председник Володимир Зеленски.[31]
18. август
[уреди | уреди извор]Декларацију Г7 о подршци Украјини, премијери балтичких земаља навели су у саопштењу, како је објавила литванска национална телевизија ЛРТ. Декларација Г7 представља обавезујућу изјаву земаља које припадају Групи седам индустријски најразвијенијих земаља у свету и обично се користи за изражавање заједничке ставке о различитим геополитичким питањима. У овом случају, премијери Литваније, Летоније и Естоније се придружују Декларацији Г7 у изразу подршке Украјини.[32]
Руска власт је забранила улазак молдавским званичницима након "непријатељске" одлуке Кишињева да протера двадесет двоје руских дипломата, саопштило је руско Министарство спољних послова, што далеко услојевњава већ напете односе између две земље.[33]
Први теретни брод који је прошао кроз украјински хуманитарни црноморски коридор упловио је у Босфорски морски пролаз у Турској.
У питању је теретни контејнерски брод "Јозеф Шулц", који плови под заставом Хонг Конга, а који је раније ове недеље напустio украјинску црноморску луку Одесу.[34]
19. август
[уреди | уреди извор]Руска војска данас је напала објекте Украјинских Оружаних снага у различитим областима, укључујући Кијевску, Житомирску, Хмељничку, Черниговску и Запорошку област.
У подневним часовима, Руска војска је извела ракетни напад на зграду Драмског позоришта "Тараса Шевченка" у Чернигову, где се одржавала презентација украјинских произвођача дронова, организована уз подршку регионалне администрације.
Украјинске снаге су одговориле покушајем напада на руски војни аеродром Солци у Новгородској области помоћу дрона, и успеле су оштетитi једну летелицу.
Такође, Оружане снаге Украјине су извеле нови покушај напада на Москву и Крим, али су системи за електронско ратовање и противваздушна одбрана пресрели све њихове циљеве. На Криму, Војно ваздухопловство Украјине је користило модификовану противваздушну ракету из система С-200 за напад.[35]
20. август
[уреди | уреди извор]Данска је данас саопштила да ће поред Холандије и Украјини, испоручити 19 авиона Ф-16. Ова вест представља значајан корак у сарадњи и подршци Украјини.[36]
Украјински председник Володимир Зеленски је изјавио да ће Кијев реаговати на руски напад на Чернигов, у коме је седам особа изгубило живот, а 144 њих је рањено.[37]
21. август
[уреди | уреди извор]Командант копнених снага иранске војске, бригадни генерал Кијумарс Хејдари, изразио је готовност за проширење војне сарадње са Русијом.
На састанку са главнокомандујућим руских копнених снага, Олегом Леонидовичем Саљуковим, у Москви, договорено је јачање војне сарадње и реализација пројеката који ће унапредити борбену готовност обе земље[38]
Након неуспелог напада дроном на Москву, власти су на четири главна московска аеродрома - Внуково, Домодедово, Шереметјево и Жуковски, ограничиле доласке и поласке. Ове мере су предузете како би се засилиле безбедносне прегледе и мере за заштиту у ваздушном саобраћају.[39]
22. август
[уреди | уреди извор]Хрватски премијер Андреј Пленковић се срео у Атини са украјинским председником Володимиром Зеленским и потврдио снажну подршку украјинском народу. Током састанка, најавио је нови пакет помоћи Украјини у вредности од 30 милиона евра. Ова вест одражава дубоку ангажованост Хрватске у пружању подршке Украјини.[40]
Оружане снаге Данске су саопштиле да је осам украјинских пилота стигло у ту земљу ради обучавања на данским борбеним авионима Ф-16, који су обећани Кијеву. Ова вест усмерава пажњу на важан корак у подршци Украјини од стране Данске и њиховом ангажовању у подизању борбене способности украјинских пилота.[41]
23. август
[уреди | уреди извор]Шеф приватне војне компаније "Вагнер",Јевгениј Пригожин, налазио се на списку путника авиона који се срушио северно од Москве, што је саопштило и руско Министарство за ванредне ситуације. Смрт Пригожина потврдио је и "Вагнер" на свом Телеграм каналу. Специјална комисија Федералне агенције за ваздушни саобраћај ће истражити пад авиона.[42]
У нападу руске беспилотне летелице на дунавску луку Измаил на југу Украјине уништено je 13.000 тона житарица, изјавио је заменик украјинског премијера Олександр Кубраков. Овим нападом је капацитет луке смањен за 15 одсто. Ова истиче озбиљне последице руских напада на инфраструктуру и ресурсе Украјине.[43]
24. август
[уреди | уреди извор]Сједињене Америчке Државе су у октобру огласиле почетак обуке украјинских пилота на борбеним авионима Ф-16, пренело је Пентагон.
Портпарол Пентагона, генерал Пат Рајдер, објавио је да ће обука почети након што украјински пилоти заврше обуку енглеског језика у септембру. Ова обука ће се одржати у Аризони.[44]
Министарство одбране Литваније је објавило нови пакет војне помоћи Кијеву у вредности од 41 милион евра (око 44 милиона долара), у част Дана независности Украјине.
Овај пакет помоћи укључује муницију за ручне бацаче граната Карл Густаф, пушке, поморске радаре за надзор, муницију калибра 5,56 милиметара, генераторе, системе за одбрану од беспилотних летелица и другу војну опрему. Ово истиче ангажованост Литваније у пружању подршке Украјини у оквиру текућег конфликта.[45]
25. август
[уреди | уреди извор]Саули Нинисте, као председник Финске, одобрио слање осамнаестог пакета војне помоћи Украјини у вредности од 94 милиона евра на предлог финске Владе.[46]
Холандска министарка одбране Кајса Олонгрен изразила да ће проћи најмање шест до осам месеци да се заврши обука за летење на авионима F-16 за прву групу украјинских пилота која тренира у Данској. То би значило да ће они бити спремни најраније у фебруару.[47]
Руска ПВО је данас саопштила да је уништила 42 украјинска дрона изнад Крима и једну ракету изнад Калушке области у Русији. Министарство је прецизирало да је ПВО уништила девет дронова, док су остала 33 потиснута електронским ратовањем и да су се срушила изнад Крима пре него што су стигла до циља.[48]
26. август
[уреди | уреди извор]Три украјинска пилота су настрадала након судара два тренажна авиона Л-39 у ваздуху у централној Украјини, саопштиле су ваздухопловне снаге те земље. Несрећа се догодила у петак изнад Житомирске области, западно од главног града Украјине, Кијева.[49]
27. август
[уреди | уреди извор]Тело власника приватне војске "Вагнер", Јевгенија Пригожина, идентификовано је међу жртвама пада авиона у руској Тверској области, извештавају руски медији.
Истражни комитет Руске Федерације саопштио је да је успостављен идентитет свих десет особа које су настрадале у несрећи 23. августа и да се идентификација поклапа са списком путника.[50]
Да би заштитила мађарске пољопривреднике, влада ће забранити увоз украјинског жита у Мађарску од 16. септембра. Министар пољопривреде Иштван Нађ је данас изјавио да ће ова одлука, ако буде потребно, бити једнострана суверена одлука[51]
28. август
[уреди | уреди извор]Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да планира "максимално" повећање обима домаће производње оружја, укључујући гранате, дронове, ракете и оклопна возила. Он такође нагласио да држава има средства за остварење овог плана.[52]
Министарство одбране Русије саопштило је да су два руска борбена авиона подигнута како би спречила извиђање две америчке беспилотне летелице на подручју Кримског полуострва[53]
Пољска и Балтичке државе разматрају потпуно затварање својих граница са Белорусијом у случају "критичног инцидента" са "Вагнеровим" плаћеницима, изјавио је пољски министар унутрашњих послова Маријуш Камински. Чланице ЕУ - Летонија, Литванија и Пољска, које деле границу са Белорусијом, изразиле су забринутост за безбедност граница, након доласка стотина плаћеника из паравојне групе "Вагнер" у Белорусију на позив председника Александра Лукашенка.[54]
29. август
[уреди | уреди извор]Одбрамбене и безбедносне снаге Украјине, према изјави Јурија Шчихола, губе у просеку између 40 и 45 извиђачких дронова на дневном нивоу. Шчихол је шеф украјинске Државне службе за специјалне комуникације.[55]
Сахрана шефа руских плаћеника Јевгенија Пригожина, који је погинуо у авионској несрећи прошле недеље, одржана је "иза затворених врата", на приватном гробљу на периферији његовог родног града Санкт Петербурга, саопштила је његова прес-служба.[56]
Јужна Кореја је обезбедила 394 милиона долара помоћи за Украјину у 2024. години, што је осам пута више него ове године. Ова помоћ укључује близу 100 милиона долара за реконструкцију, око 200 милиона у хуманитарној помоћи, и око 100 милиона које ће бити прослеђено преко међународних организација, према буџету Јужне Кореје за 2024. годину.[57]
30.август
[уреди | уреди извор]Румунија и Холандија су потписале писмо о намерама за успостављање базе за обуку украјинских пилота за управљање авионима Ф-16 и одржавање ових летелица у једном од центара за обуку у Румунији. Холандска министарка одбране Кајса Олонгрен је изјавила да ће ова иницијатива допринети јачању противваздушне одбране Украјине и ову вест је саопштила на неформалном састанку министара одбране ЕУ у Толеду.[58]
Председница Владе Србије, Ана Брнабић, изјавила је да је Србија данас упутила 14 камиона хуманитарне помоћи Украјини. Такође, Србија је спремна да прихвати још избеглих особа из Украјине и да настави да помаже украјинском народу.Што се тиче хуманитарне помоћи, ова помоћ се састоји од основних потребних предмета које народ Украјине може користити, посебно онима који су изгубили своје домове после пуцања бране. Ова хуманитарна помоћ укључује ћебад, јастуке, сунђере за спавање на поду, филтере за прочишћавање воде и воду за пиће.[59]
31. август
[уреди | уреди извор]Одложено је више од 40 летова са московских аеродрома Внуково и Домодедово, без навођења разлога за кашњење, преноси Комерсант. Више пута претходних недеља, аеродроми у руској престоници су обустављали летове због, како су руске власти навеле, напада дроновима из Украјине на град.[60]
Руске снаге одбиле су нападе јуришних украјинских група, укључујући припаднике Азовске бригаде, у правцу Краснолиманска. У току ове акције, руске снаге уништиле су више борбених оклопних возила и обориле две беспилотне летелице. Такође, потиснуто је око 30 артиљеријских украјинских позиција, према информацијама руских војних извора.[60]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Novi napad dronovima na Moskvu”. pannonrtv.com (на језику: мађарски). Приступљено 2024-09-07.
- ^ „Ruske snage gađale luku i skladišta žita u oblasti Odese”. Politika Online. Приступљено 2024-09-07.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Британија: Украјинска контраофанзива споро напредује због корова и шибља”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-09-07.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Украјина тврди да је оштетила велики руски десантни брод”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине (на језику: српски). Приступљено 2024-09-07.
- ^ „Руски танкер оштећен вероватно у нападу поморског дрона”. Politika Online. Приступљено 2024-09-07.
- ^ „Касетним бомбама Украјинци гранатирали Доњецк”. Politika Online. Приступљено 2023-10-18.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Русија: Погођене украјинске ваздухопловне базе у Ровну и Хмељницком”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „"UKRAJINA JE 8 GODINA UPUMPAVALA ORUŽJE I DOVODILA INSTRUKTORE!" Politikolog: Sporazum iz Minska je bila KUPOVINA VREMENA pred rat”. kurir.rs. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-18.
- ^ https://www.tanjug.rs/svet/politika/44665/kuleba-u-telefonskom-razgovoru-trazio-od-blinkena-da-sad-posalju-ukrajini-rakete-dugog-dometa/vest. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „Путин наложио да се повећа производња дронова „куб” и „лансет"”. Politika Online. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „САД званично одобриле испоруку прве серије тенкова "абрамс" Украјини”. RT Balkan. 2023-08-08. Приступљено 2023-10-18.
- ^ admin (2023-08-08). „Велика Британија на листу антируских санкција додала 25 особа и предузећа | Градске инфо”. Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „RUSIJA: Oborena dva ukrajinska drona u blizini Moskve”. kurir.rs. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „Пољска ће на границу са Белорусијом послати до 10.000 додатних војника”. Politika Online. Приступљено 2023-10-18.
- ^ https://srbin.info/svet/uzivo-rusi-sprecili-napad-na-skladiste-istrosenog-nuklearnog-goriva-u-zaporozju/. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „KIJEV I MOSKVA MEĐUSOBNO SE OPTUŽUJU ZA NAPADE: Rusi tvrde i da su oborili ukrajinske dronove koji su ciljali Moskvu i Sevastopolj”. kurir.rs. 2023-10-18. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „Русија ће бесплатно испоручити до 50.000 тона жита у шест афричких земаља”. Politika Online. Приступљено 2023-10-18.
- ^ „Зеленски најавио смене на челу центара за регрутацију”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Moskva: Pogođena lokacija na kojoj su boravili strani plaćenici – Okvir”. 2023-08-11. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Америка увелa санкције четворици Руса повезаним са конгломератом Алфа група”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20.
- ^ Srpska, RTRS, Radio Тelevizija Republike Srpske, Radio Television of Republic of. „Москва: Осујећен украјински напад дроновима на Крим”. СВИЈЕТ - РТРС. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Русија: Срушио се борбени авион Су-30 у Калињинградској области”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20.
- ^ Васељенска 2 (2023-08-13). „Оружане снаге Русије спречиле су покушај Оружаних снага Украјине да изграде понтонски прелаз у области Урожајноје.”. Васељенска ТВ. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Vašington šalje Kijevu novu pomoć od 200 miliona dolara”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Moskva: proterivanje ruskih diplomata iz Moldavije imaće posledice”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Шојгу: Војни ресурси Украјине скоро исцрпљени”. Politika Online. Приступљено 2023-10-20.
- ^ „Украјина: у руским нападима дроновима оштећени силоси за жито у Измаилу”. Politika Online. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Prvi teretni brod napustio Odesu koristeći novi privremeni koridor”. una.rs. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-16). „Litvanija zatvara dva prelaza sa Bjelorusijom zbog Wagnera”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 2023-10-21.
- ^ https://web.archive.org/web/20231105025845/https://sr.topwar.ru/224564-minoborony-podrazdelenija-vsu-predprinjali-pjat-popytok-prorvat-rossijskuju-oboronu-v-rajone-rabotino.html. Архивирано из оригинала 05. 11. 2023. г. Приступљено 09. 03. 2024. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - ^ „"ZAPADNI DELOVI UKRAJINE POSTAĆE NATO" Lukašenko tvrdi da se Zelenski sprema da Poljskoj preda zapadni deo zemlje”. Blic.rs. 2023-08-18. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Балтичке земље се придружиле декларацији Г7 о подршци Украјини”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Русија забранила улазак у земљу неколицини молдавских званичника”. Politika Online. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Srbija, Euronews (2023-08-18). „RAT U UKRAJINI Zelenski: Pripremamo velike stvari koje će osnažiti državu i njene ratnike”. Euronews.rs. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „РАТ У УКРАЈИНИ: Украјински генерали иду на све или ништа; Жестоке борбе за Времјевску избочину и код Орехова (ФОТО/МАПА/ВИДЕО)”. NOVOSTI. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „И Данска ће поред Холандије Украјини испоручити авионе Ф-16”. Politika Online. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „BLOG Zelenski obećava odmazdu za Černihiv; Rusija: Napadi dronovima na Moskvu i Kursk”. vijesti.me. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Копнене снаге Ирана и Русије договориле јачање војне сарадње”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-21). „Aerodromi u Moskvi obustavili letove zbog tvrdnji o ukrajinskim dronovima”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Пленковић: Хрватска издваја 30 милиона евра војне помоћи Украјини”. Politika Online. Приступљено 2023-10-21.
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-08-22). „Danska započela sa obukom ukrajinskih pilota za avione F-16”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „РТС :: Рат у Украјини :: Десет мртвих у удесу авиона у Русији, Пригожин на списку путника”. www.rts.rs. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Ukrajina: Uništeno 13.000 tona žita u napadu ruskih dronova na luku na Dunavu”. Naslovi.net. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Obuka ukrajinskih pilota na avionima F-16 od oktobra u SAD”. Glas Amerike. 2023-08-24. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Литванија ће издвојити 41 милион евра за војну помоћ Украјини”. Politika Online. Приступљено 2023-10-21.
- ^ „Finska odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 94 miliona evra – Okvir”. 2023-08-25. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Холандска министарка: Обука украјинских пилота за Ф-16 ће трајати шест до осам месеци”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.
- ^ Васељенска (2023-08-25). „Руска ПВО уништила 42 дрона изнад Kрима и ракету изнад Kалушке области”. Васељенска ТВ. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Три украјинска пилота погинула у судару два тренажна авиона”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Пригожин идентификован као жртва авионске несреће у Тверској области”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Мађарска спремна да забрани увоз украјинског жита”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.
- ^ Evropa, Radio Slobodna (2023-09-30). „Forum odbrambene industrije u Kijevu: Ukrajina želi da poveća proizvodnju oružja”. Radio Slobodna Evropa. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Rusija podigla lovce iznad Krima; Zelenski se nada zaštiti SAD po izraelskom modelu”. Naslovi.net. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Пољска и балтичке земље најавиле затварање граница с Белорусијом у случају "критичног инцидента"”. RT Balkan. 2023-08-28. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Украјина губи 40 до 45 дронова на дневном нивоу”. Politika Online. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „Šef Vagnera Jevgenij Prigožin sahranjen u Sankt Peterburgu”. BBC News na srpskom. 2023-08-29. Приступљено 2023-11-04.
- ^ „ODOŠE KIJEVU PARE PORESKIH OBVEZNIKA: Južna Koreja izdvaja skoro 400 miliona dolara za Ukrajinu”. NOVOSTI. Приступљено 2023-11-04.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Румунија и Холандија успостављају центар за обуку украјинских пилота за Ф-16”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-11-04.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Србија упутила 14 камиона хуманитарне помоћи Украјини, Брнабић: Спремни смо да још више помогнемо”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-11-04.
- ^ а б Cetinje, R. T. V. (2023-08-31). „Rusija granatirala Sumsku oblast; Kijev nastavlja s napadima dronovima na teritoriji Rusije”. Cetinjski List (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-04.
