Pređi na sadržaj

Centar savremene politike

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Centar savremene politike
Centar savremene politike
Logo centra
OsnovanaMaj 2012.
OsnivačNemanja Todorović Štiplija
Datum osnivanjaMaj 2012.
TipRegionalni trust mozgova
SedišteBeograd
Službeni jeziciSrpski
Engleski
PredsednikNemanja Todorović Štiplija
Programski direktorNikola Burazer
Veb-sajtcentarsavremenepolitike.rs

Centar savremene politike je nezavisna, nevladina i neprofitna organizacija osnovana u Beogradu maja 2012. godine. Centar funkcioniše kao trust mozgova u različitim oblastima poput političkih sistema, spoljnih poslova i bezbednosti, kao i zaštitu ljudskih i manjinskih prava. Primarna misija centra je da započne reformu političkog sistema kako bi zaštitila ljudska i manjinska prava, kao i da omogući sigurnu i pravičnu integraciju Srbije u EU.[1]

Centar radi kao trast mozgova i kreira procene i analize različitih političkih pitanja sa kojima se suočava regiona zapadnog Balkana, uključujući i politički integritet, nacionalnu bezbednost i ljudska prava.

On razvija i predlaže objektivne strategije prema raznim pretnjama po politički sistem, civilno društvo, regionalnu stabilnost, kao i saradnju i zaštitu kroz razne PR i kampanje podizanja svesti, regionalnih foruma i obučavanje mladih lidera.

Centar savremene politike cilja da sprovede reforme evropske integracije Srbije kao i da idrži regionalnu stabilnost i saradnju.

Sedište centra se nalazi u Beogradu.

Centar je takođe i tvorac portala European Western Balkans.

Struktura i misije

[uredi | uredi izvor]

Centar savremene politike ostvaruje svoje ciljeve sledećim aktivnostima:

  • Kreiranjem javnih politika iz različitih oblasti
  • Formulisanjem predloga za reforme političkog sistema
  • Sprovođenjem analiza i studija o različitim političkim i društvenim fenomenima
  • Javnim zagovaranjem i podizanjem svesti o neophodnim reformama, evropskim integracijama i o gorućim problemima sa kojima se suočavaju država i društvo
  • Izveštavanjem o evropskim integracijama i drugim ključnim političkim procesima sa kojima je javnost nedovoljno upoznata

Nemanja Todorović Štiplija je predsednik organizacije, dok je progrmaski direktor Nikola Burazer.[2]

Projekti

[uredi | uredi izvor]

European Western Balkans

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: European Western Balkans

Centar poseduje i uređuje portal European Western Balkans, čiji je cilj izveštavanje o procesu evropskih integracija država Zapadnog Balkana (Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Albanije, Crne Gore i Kosova), vodi intervjue i objavljuje različite analize i mišljenja. Kao deo ovog projekta, organizacija održava mrežu različitih ljudi i eksperata iz svih zemalja ovog regiona, kao i mnogih članica EU.

Narodna skupština Republike Srbije i evropske integracije

[uredi | uredi izvor]

Preko svog portala ЕWБ, Centar je od aprila do oktobra 2015. aktivno nadgledao rad Odbora za evropske integracije Narodne skupštine Srbije i Zajedničkog odbora Evropskog parlamenta i Narodne skupštine za stabilizaciju i pridruživanje.[3]

Konferencija “Razumljivo o Evropi”

[uredi | uredi izvor]

Centar je 20. oktobra 2015. organizovao konferenciju “Razumljivo o Evropi”. Konferencija je bila posvećena dijalogu Beograda i Prištine i evropskim integracijama. Konferencija je organizovana u partnerstvu sa Fondacijom Konrad Adenauer a učesnici su bili narodni poslanici Republike Srbije i predstavnici nevladinih organizacija i medija. Konferenciju je otvorio nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman. Među drugim učesnicima bili su Džoana Hanson, istraživačica Londonske škole ekonomije, Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, zamenik predsednika Vlade Kosova Branimir Stojanović i Iljir Deda, narodni poslanik u Skupštini Kosova.[4]

Jedan od panela je okupio srpskog oficira zavezu Dejana Pavićevića i kosovskog Vladeta Sadikua.[5] Učesnici događaja su bili Borislav Stefanović, bivši predstavnik Srbije u dijalogu Beograda i Prištine, i Vjosa Osmani iz Komiteta za evropske integracije u Kosovskom parlamentu. Imali su suportno mišljenje o pristupanju Kosova u UNESKO-u. Stefnaović je predložio da Kosovo bude članica međunarodnih orgnaizacija, ali ne i UNESKO-a, jer neće biti u stanju da zaštiti srpsku zaostavštinu, dok je Osmani smatrala da će „članstvo u UNESKO-u direktno uticati na povećanje standarda u oblasti obrazovanja i zašzize kulturnih spomenika.” [6]

Kao deo konferencije, Centar je objavio pregled dijaloga Beograda i Prištine na srpskom i engleskom..[5]

Mladi i EU

[uredi | uredi izvor]

Januara 2016. Centar je uz pomoć Erazmus+ fondova organizovao trening o institucijama EU i evropskim integracijama za mlade učesnike iz Italije, Španije, Belgije, Slovačke, Hrvatske, Albanije, Bugarske, Makedonije i Turske. Učesnici su posetili Narodnu skupštinu RS i EU info centar.[7][8] Takođe su učestvovali u simulaciji rada Evropskog parlamanta u opštini Stari Grad. Cilj projekta bio je da osposobi učesnike u debati da debatuju, diskutuju i promovišu evropsko građanstvo, evropske vrednosti, integraciju i proširenje, kao i da se kao građani aktivno uključe u EU i proces donošenja odluka u okviru EU.[9]

Debate o evropskoj budućnosti Srbije

[uredi | uredi izvor]

U partnerstvu sa Fondacijom Konrad Adenauer, Centar od maja 2015. objavljuje intervjue o budućnosti Zapadnog Balkana sa ključnim predstavnicima nemačke Hrišćansko-demokratske unije i Evropske narodne partije.[10] Do sada je sproveo više od 20 intervjua sa različitim osobama povezanim sa integracijama Zapadnog Balakana, uključujući Sebastijana Kurca, Johanesa Hana, Jadranku Joksimović, Petera Sorensena, Samuela Žbogara, Dejvida Mekalistera, Majlindu Bregu i Mladena Ivanića. Takođe, na sajtu ЕWБ-a mogu se videti razni autorski tekstovi i članci koje je napisao široki spektar stručnjaka u istoj oblasti.[11]

Publikacije

[uredi | uredi izvor]

Godine 2016, zajedno sa Fondacijom Konrad Adenauer objavili su vodič na srpskom jeziku „Evropski parlament i Srbija” sa ciljem da se narodnim poslanicima Srbije pomogne u razumevanju funkcionisanja rada Evropskog parlamenta. Promocija vodiča održana je u Narodnoj skupštini Srbije i prisustvovali su Dejvid Mekalister i Maja Gojković.[12][13]

U beogradskom Medija centru 28. septembra 2018. godine, Centar savremene politike je objavio izveštaj iz senke „Stanje demokratije u Srbiji 2018” koji procenjuje slobodu medija u Srbiji, upravljanje, rad Skupštine Republike Srbije i lokalne izbore u Srbiji u periodu novembra 2017. do 2018. godine. Na promociji su izveštaja govornici su bili Marija Stojanović, Marko Savkov-ić, Maja Vasić Nikolić, Srđan Majstorović i Nikola Burazer. [14][15][16]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „centarsavremenepolitike.rs”. centarsavremenepolitike.rs. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 09. 08. 2016. 
  2. ^ „Naš tim”. Centar savremene politike. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 11. 08. 2016. 
  3. ^ „Narodna skupština Republike Srbije i evropske integracije”. centarsavremenepolitike.rs. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 09. 08. 2016. 
  4. ^ Gedošević, Lana (20. 10. 2015). „Ditman: Nemačka za otvaranje poglavlja”. Blic. Blic. Blic. Pristupljeno 14. 08. 2016. 
  5. ^ a b „Razumljivo o Evropi – Konferencija & publikacija Pregled dijaloga Beograda i Prištine”. Centar savremene politike. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 08. 2016. 
  6. ^ „Stefanović i Osmani oprečno o dijalogu Beograda i Prištine”. Danas. Danas. Danas. 21. 10. 2015. 
  7. ^ „Mladi iz 10 zemalja Evrope posetili EU info centar”. Eu Info. Arhivirano iz originala 05. 10. 2017. g. Pristupljeno 13. 08. 2016. 
  8. ^ „Vlerat europiane bashkojnë të rinjtë në Beograd”. MAPO (na jeziku: Albanian). Arhivirano iz originala 29. 04. 2016. g. Pristupljeno 13. 08. 2016. 
  9. ^ „Mladi i Evropska unija (Youth and EU)”. Centar savremene politike. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 08. 2016. 
  10. ^ „Debate o Evropskoj budućnosti Srbije”. Centar savremene politike. Arhivirano iz originala 17. 08. 2016. g. Pristupljeno 10. 08. 2016. 
  11. ^ „Portfolio”. European Western Balkans. European Western Balkans. Arhivirano iz originala 16. 08. 2016. g. Pristupljeno 14. 08. 2016. 
  12. ^ „Vodič o Evropskom parlamentu za srpske parlamentarce”. N1 Srbija (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 05. 09. 2018. g. Pristupljeno 05. 09. 2018. 
  13. ^ „EVROPSKI PARLAMENT I SRBIJA: Vodič za stabilnu vožnju na putu ka EU predstavljen u Beogradu”. kurir.rs (na jeziku: srpski). Pristupljeno 05. 09. 2018. 
  14. ^ „Nema članstva u EU bez demokratije sve i da Srbija reši problem Kosova”. Dnevni list Danas (na jeziku: srpski). 28. 09. 2018. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  15. ^ „Izveštaj: Vlada Srbije nije odgovorila ni na jedno od 236 poslaničkih pitanja”. Beta. Beta. 04. 10. 2018. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 25. 10. 2018. 
  16. ^ „236 poslaničkih pitanja za godinu dana, odgovor – ni jedan”. B92.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 25. 10. 2018. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Центар_савремене_политике&oldid=27046076”