Pređi na sadržaj

Црни мачак (pripovetka)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Crni mačak
Ilustracija iz 1909.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Black Cat
AutorEdgar Alan Po
ZemljaSAD
Jezikengleski
Žanr / vrsta delahoror
Izdavanje
Datum19. avgust 1843.

„Crni mačak” (engl. The Black Cat) je pripovetka američkog pisca Edgara Alana Poa, prvi put objavljena 19. avgusta 1843. u časopisu The Saturday Evening Post. Priča se usredsređuje na dve stvari, crnog mačka i propadanje čoveka. Čovek je onaj koji je uživao u porodičnom životu sa suprugom i brojnim kućnim ljubimcima, ali se onda radikalno promenio na gore.

Priča je studija psihologije krivice, koja se često uparuje u analizi sa Poovim „Izdajničkim srcem”.[1] U oba slučaja, ubica pažljivo prikriva svoj zločin i veruje da je nepobediv, ali se na kraju slomi i otkriva, podstaknut mučnim podsećanjem na svoju krivicu. „Crni mačak”, koji takođe sadrži pitanja zdravog razuma nasuprot ludosti, Poovo je najsnažnije upozorenje protiv opasnosti od alkoholizma.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Priča je predstavljena kao narativ u prvom licu, sa neimenovanim nepouzdanim pripovedačem koji čeka pogubljenje. On opisuje svoju naklonost prema životinjama i brojnim kućnim ljubimcima koje su on i njegova supruga uzeli, uključujući velikog crnog mačka po imenu Pluton. Pripovedač i Pluton postaju posebno naklonjeni jedno drugom, ali posle nekoliko godina pripovedač postaje alkoholičar i počinje da maltretira svoje ljubimce. Posle noći obilnog opijanja, veruje da ga Pluton izbegava i zgrabi ga, samo da bi ga ljubimac ugrizao za ruku. Besan, on iskopava mačku jedno oko.

Od tog trenutka, Pluton stalno beži u strahu kada mu se pripovedač približi; pripovedač u početku oseća kajanje zbog svoje okrutnosti, ali ubrzo postaje sve više iritiran zbog ponašanja mačka. U iznenadnom naletu besa, Plutonu veže omču oko vrata i obesi ga o drvo, gde on umire. Pripovedačevu kuću misteriozno zahvati plamen te noći; on, njegova supruga i njihov sluga beže nepovređeni, ali gube svu svoju imovinu. Kuća se urušava, osim jednog zida na kome se ocrtava kontura ogromne mačke sa omčom oko vrata. Pripovedač je u početku uznemiren ovim fenomenom, ali ubrzo konstruiše uverljivo objašnjenje, smatrajući da je neko možda skinuo mačji leš sa drveta i bacio ga u spavaću sobu da bi ga probudio tokom požara, gde je mačak udario u komad svežeg maltera.

Osećajući se krivim za svoje postupke, pripovedač potom pronalazi drugog crnog mačka u kafani i usvaja ga. Ovaj mačak je otprilike iste veličine kao Pluton i takođe mu nedostaje jedno oko, ali ima veliku belu krznenu površinu na grudima koju Pluton nije imao. Vremenom, pripovedač počinje da se plaši i prezire mačka, koji ga podseća na njegovu okrutnost prema Plutonu, i na njegov užas čini se da belo krzno polako poprima oblik vešala. Pokušava da ubije mačka sekirom, ali ga supruga zaustavlja; besan zbog njenog mešanja, on je ubija i sakriva njeno telo u zidu podruma. Po završetku posla otkriva da je mačak nestao i da sada može spokojno da spava noću.

Četiri dana kasnije, policija pretražuje kuću, ali ne može da pronađe tragove nestale pripovedačeve supruge. On ih prati u podrum, hvaleći se čvrstinom njegovih zidova i udarajući u onaj koji je sagradio da sakrije leš svoje supruge. Iza njega se čuje nezemaljski urlik koji potpuno razbija mentalno stanje pripovedača. Policija ruši zid i pronalazi leš supruge, sa živim mačkom koji joj sedi na glavi, sve vreme zazidan sa njom.

Istorija objavljivanja

[uredi | uredi izvor]
Prvo pojavljivanje pripovetke, 19. avgust 1843.

„Crni mačak” je prvi put objavljen u izdanju časopisa The Saturday Evening Post 19. avgusta 1843. godine. U to vreme, publikacija je koristila privremeni naslov United States Saturday Post.[2] Priča je ponovo štampana u novinama The Baltimore Sun i The Pensacola Gazette.[3] Čitaoci su pozitivno reagovali na priču, iznedrivši parodije poput „Duha sivog punoglavca” Tomasa Dana Ingliša.[4]

Analiza

[uredi | uredi izvor]

Poput pripovedača u Poovom „Izdajničkom srcu”, protagonista „Crnog mačka” je sumnjivog razuma. Na početku priče, pripovedač kaže da bi bio „zaista lud” ako bi očekivao da čitalac poveruje u priču, implicirajući da je već optužen za ludilo.[5]

Mera u kojoj pripovedač tvrdi da je voleo svoje životinje sugeriše mentalnu nestabilnost u obliku „previše dobrih stvari”. Njegova pristrasnost prema životinjama zamenjuje „tričavo prijateljstvo i vernost pukog čoveka”. Pošto pripovedačeva supruga deli njegovu ljubav prema životinjama, on verovatno o njoj razmišlja kao o drugom kućnom ljubimcu, s obzirom da ne veruje ljudima i ne voli ih. Pored toga, njegov neuspeh da razume svoju preteranu ljubav prema životinjama nagoveštava njegovu nesposobnost da objasni motive za svoje postupke.[6]

Kao jedna od najmračnijih Poovih priča, „Crni mačak” uključuje njegovu najjaču osudu alkohola. Perverzne postupke pripovedača izaziva njegov alkoholizam, „bolest” koja takođe uništava njegovu ličnost.[7] Upotreba crne mačke izaziva različita sujeverja, uključujući ideju koju je izrazila pripovedačeva supruga da su sve prerušene veštice. Po je imao crnu mačku. U svom delu „Instinkt protiv razuma – crna mačka” on je izjavio: „Pisac ovog članka je vlasnik jedne od najistaknutijih crnih mačaka na svetu – i to mnogo govori; jer će se pamtiti da su sve crne mačke zapravo veštice”.[8] U škotskoj i irskoj mitologiji, Kat Ši je opisan kao crna mačka sa belom mrljom na grudima, poput mačke koju pripovedač nalazi u kafani. Naslovni mačak je nazvana Pluton po rimskom bogu podzemnog sveta.

Iako je Pluton neutralan lik na početku priče, on postaje antagonista u očima pripovedača kada on postane alkoholičar. Alkohol gura pripovedača u napade neumerenosti i nasilja, do tačke u kojoj ga sve ljuti – posebno Pluton, koji je uvek uz njega, postaje zlonamerna veštica koja ga proganja čak i dok izbegava njegovo prisustvo. Kada pripovedač iskopa Plutonovo oko iz duplje, to se može posmatrati kao simbol samonanetog delimičnog slepila za njegovu sopstvenu viziju moralne dobrote.[6]

Požar koji uništava pripovedačevu kuću simbolizuje njegovu „gotovo potpunu moralnu dezintegraciju”.[6] Jedini ostatak je kontura Plutona na zidu, koja predstavlja njegov neoprostivi i neiskupivi greh.[6]

Sa stanovišta retorike, efektivna šema izostavljanja koju Po koristi je diazeugma, ili upotreba više glagola za jedan subjekat; izostavljajući zamenice. Diazeugma naglašava akcije i čini narativ brzim i kratkim.[9]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Meyers, Jeffrey (1992). Edgar Allan Poe: his life and legacy. New York City: Charles Scribner's Sons. str. 137. ISBN 978-0-8154-1038-6. OCLC 44413785. 
  2. ^ Quinn, Arthur Hobson (1998). Edgar Allan Poe: a critical biography. Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 394. ISBN 978-0-8018-5730-0. OCLC 37300554. 
  3. ^ „Edgar Allan Poe – "The Black Cat". The Edgar Allan Poe Society of Baltimore”. Eapoe.org. Pristupljeno 2020-11-23. 
  4. ^ Sova, Dawn B. (2001). Edgar Allan Poe, A to Z: the essential reference to his life and workNeophodna slobodna registracija. New York City: Facts on File. str. 28. ISBN 978-0-8160-4161-9. OCLC 44885229. 
  5. ^ Cleman, John (2002). „Irresistible Impulses: Edgar Allan Poe and the Insanity Defense”. Ur.: Harold Bloom. Edgar Allan Poe. New York City: Chelsea House Publishers. str. 73. ISBN 978-0-7910-6173-2. OCLC 48176842. 
  6. ^ a b v g Gargano, James W. (1960). „"The Black Cat": Perverseness Reconsidered”. Texas Studies in Literature and Language. 2 (2): 172—178. .
  7. ^ Cecil, L. Moffitt (decembar 1972). „Poe's Wine List”. Poe Studies. V (2): 42. 
  8. ^ Barger, Andrew (2008). Edgar Allan Poe Annotated and Illustrated Entire Stories and Poems. US: Bottletree Books LLC. str. 58. ISBN 978-1-933747-10-1. 
  9. ^ Zimmerman, Brett. Edgar Allan Poe: Rhetoric and Style. Montreal: McGill-Queen's UP, 2005.

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Crni mačak na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црни_мачак_(приповетка)&oldid=27678788”