Šarl VI Ludi

Šarl VI Ludi
Šarl VI Ludi
Lični podaci
Datum rođenja	(1368-12-03)3. decembar 1368.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	21. oktobar 1422.(1422-10-21) (53 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Porodica
Supružnik	Izabela od Bavarske
Potomstvo	Izabela od Valoa, Joan of France, Duchess of Brittany, Marie, Prioress of Poissy, Michelle of Valois, Luj, vojvoda od Gijene, Katarina od Valoa, Šarl VII Pobednik, Marguerite, bâtarde de France
Roditelji	Šarl V Mudri Joanna of Bourbon
Dinastija	Valoa
Kralj Francuske
Period	1380—1422
Prethodnik	Šarl V Mudri
Naslednik	Šarl VII Pobednik

Šarl VI Ludi (fr. Charles VI de France, Charles le Fol; 1368 — 1422) bio je francuski kralj iz dinastije Valoa od 1380. do 1422. godine. Tokom njegove vlasti trajao je Stogodišnji rat. Pošto je mentalno oboleo vlast su preuzeli regenti. Među regentima je 1404. nastao sukob oko toga ko će vladati u ime ludog kralja. Englezi koriste građanski rat pa osvajaju Normandiju 1419, a 1420. prisiljavaju Francuze da kraljevi Francuske budu iz engleske dinastije.

Biografija

Detinjstvo i mladost

Sin je kralja Šarla V Mudrog. Postao je kralj 1380, kada je imao 11 godina. Sve do njegovog punoletstva 1388. Francuskom vlada kao regent njegov stric Filip II Smeli, sa drugim stričevima Šarla Ludog, koji su se borili za vlast. Kada je postao punoletan, Šarl VI je počeo sam da vlada, ali je to bio nesposoban i slab kralj, koji je iznad svega voleo zabave. Od sredine dvadesetih godina života pojavljuju mu se psihoze.

Ostaje tako lud do kraja života, tako da se vlast odjednom našla faktički u rukama prinčeva kraljevske krvi, koji su stali na čelo različitih feudalnih grupa i ogorčeno se borili za uticaj. Veruje se da je bolovao od šizofrenije ili neke druge duševne bolesti.

Ustanak buzdovana

Vidi još: Ustanak buzdovana

Uskoro posle smrti Karla V izbio je 1380. godine ustanak u Parizu u vezi s novim poreskim opterećenjima. Prinčevi-regenti u početku su učinili ustupke, ali su posle nekoliko vremena vratili te poreze, a to je 1382 g. izazvalo novi ustanak u Parizu. Ustali su sitni majstori i kalfe.

Taj je pokret dobio u istoriji naziv ustanak buzdovanâ (maillotins), jer su ustanici oteli u arsenalu buzdovane i njima se naoružali. Ustanici su počeli da ubijaju skupljače poreza, da rasteruju kraljevske činovnike a iz tamnica su oslobodili zatvorenike. Odjeci tog pokreta zapaženi su i u nizu provinciskih gradova. Ponegde su ustali i seljaci (pokret takozvanih tuchins = siromaha).

Feudalcima je pošlo za rukom da se obračunaju sa svim tim ustancima. Pobedu feudalaca znatno je olakšala okolnost što se buržoazija bojala pokreta narodnih donjih slojeva, pokreta kalfi i sitnih majstora, a i mogućnost novog seljačkog ustanka.

Raspad centralne vlasti

Počelo je novo raspadanje Francuske na feudalne oblasti. Kraljevi iz kuće Kapeta i ranije su cepali svoj domen, deleći sinovima feudalne oblasti. Ali, dok je kraljevska vlast bila jaka, takve feudalne oblasti nisu predstavljale veliku opasnost. Za vreme Karla VI znatno je porasla samostalnost oblasnih kneževa koju ponekad nazivaju feudalizmom prinčeva. Ujedno, u Francuskoj je počela ogorčena borba između dve feudalne klike. Na čelu jedne od njih bile su burgundske vojvode, a na čelu druge — orleanske vojvode i njihovi rođaci, grofovi od Armanjaka, po čijem je imenu klika dobila naziv Armanjaci. Borba među njima ušla je u istoriju pod imenom borbe burgundaca i armanjaka.

Treba istaći da je u to doba vojvodstvo Burgundije od relativno malog poseda postalo moćna kneževina. Burgundske vojvode zavladale su burgundskom grofovijom (u Svetom rimskom carstvu), a zatim su pripojile svojim zemljama veći deo Nizozemske. Burgundsko vojvodstvo postalo je najjači feudalni posed u Francuskoj.

Usled suparništva između burgundaca i armanjaka, koji su mislili samo na lično bogaćenje i pljačkanje državne kase, unutrašnji se položaj zemlje sve više pogoršavao. Ma da je rat sa Englezima vođen u to vreme tromo i zahtevao manje rashoda, porezi su neprekidno rasli bogateći lakome feudalne grabljivce.

Kralj postaje lud

Šarl VI Ludi

Prva pojava ludila je bila 1392, kada je pokušao da ubije svog prijatelja i savetnika. Zatim pokreće vojsku 1392. u pohod protiv navodnog ubice, koji se sklonio u Bretanju. Na tom pohodu jedan seljak ga je preplašio da će biti izdat. Toga dana je stvarno pomislio od uobičajenih događaja da ga izdaju, pa je mahao mačem svuda oko sebe i u ludilu je ubio nekoliko svojih vitezova. Vojnici su ga nekako uspeli zgrabiti i položiti na zemlju, gde je pao u komu.

Posle toga događaja Filip II Smeli (vojvoda Burgundije) ponovo postaje regent, ne uzimajući u obzir mišljenje Karlovih savetnika.

Tokom celog života mentalna bolest mu se ponavljala. Tokom napada 1393. nije se mogao setiti svoga imena, nije znao da je kralj i bežao je od svoje žene. Nije prepoznavao decu, ali je poznavao brata i savetnike i sećao se umrlih osoba.

U kasnijim napadima zavijao bi palatama kao vuk i odbijao bi da se kupa mesecima, a smatrao je da je napravljen od stakla.

Bal ljudi koji gore

Januara 1393. kraljica je organizovala zabavu. Kralj i 4 druga plemića obukli su se kao divljaci i plesali su vezani lancima jedan za drugog. Kraljev brat Luj Orleanski približio se sa upaljenom bakljom, koja je upalila jednog od vezanih plesača. Jedna od vojvotkinja je prebacila svoju odeću preko kralja i tako ga spasila. Ostala 4 plesača su se zapalila.

Mir sa Engleskom

Stogodišnji rat se nastavlja i tokom vladavine Karla VI Ludog. Bilo je pokušaja mira 1396, kada se Šarlova ćerka Izabela Valoa udala za engleskog kralja Ričarda II. Taj mir je trajao 19 godina.

Građanski rat

Krunisanje Šarla VI Ludog 1380.

Jovan II od Burgundije, zvani Jovan Neustrašivi postaje 1404. vojvoda od Burgundije i dolazi u otvoren sukob sa Lujom Orleanskim, Šarlovim bratom. Sukob je oko toga ko će vladati u ime ludog kralja. Luj Orleanski postaje kraljičin ljubavnik, pa time postaje čuvar prestolonaslednika i kraljeve dece.

Luj Orleanski je ubijen 1407. po nalogu Jovana Neustrašivog. Posle bega iz Pariza i nekoliko manjih okršaja, Jovan II od Burgundije zadobija kraljevo poverenje. Sporazumom iz Šartra potpisanom 9. maja 1409. kralj Šarl Ludi oprašta Jovanu II Burgundijskom zločin. Jovan Neustrašivi ponovo postaje čuvar prestolonaslednika.

Ustanak Kabošinaca

Vidi još: Ustanak Kabošinaca

Početkom 1413 g. sazvani su državni staleži. Oni su izneli niz žalbi na nepodnošljive zloupotrebe kraljevske uprave, koja je bila u rukama feudalnih klika. Istakli su čitav program borbe protiv tih zloupotreba. Pariska buržoazija podržavala je zahteve državnih staleža. Njima je prišao i burgundski vojvoda koji je težio da nađe oslonca kod građana.

Ali, državni staleži bili su nemoćni da oživotvore svoje odluke. Tada su zanatlije i sitni trgovci Pariza, ogorčeni zbog težine poreza i nemoći državnih staleža, digli ustanak pod voćstvom strvodera Kaboša, po čijem je imenu pokret nazvan pokretom kabošinaca. Ustanici su zauzeli tvrđavu Bastilju, koja je malo pre toga bila sagrađena. Na njihov poziv izdata je ordonansa (takozvana kabošinska) u kojoj je izložen detaljan plan administrativnih, finansijskih i sudskih reformi, izrađen uz učešće Pariskog univerziteta. Ustanici su pogubili niz licâ koje su smatrali krivcima za narodne nevolje. Pokret je počeo da prerasta u ustanak eksploatisane sirotinje Pariza protiv buržoazije. Uplašena buržoazija požurila je da u grad pusti vojsku armanjakâ. Burgundski vojvoda prepustio je ustanike njihovoj sudbini. Armanjaci su se strahovito obračunali sa ustanicima. Kabošinska ordonansa bila je ukinuta.

Englezi koriste građanski rat za invaziju Francuske

Porodica Armanjak staje na stranu Orleana, a protiv Jovana Burgundijskog. U građanskom ratu, koji je usledio obe strane traže pomoć Engleza, što koristi engleski kralj Henri V, koji je hteo da iskoristi razdor, pa vrši invaziju 1415. Porodica Armanjak je Henriju V ponudila granice iz 1369, a ovaj je to odbio, tražeći granice iz 13. veka. Burgundski vojvoda stupio je sa Englezima u savez. Tako su za Engleze stvoreni neobično povoljni uslovi za obnovu rata.

U bici kod Azenkura 1415. Englezi pobeđuju daleko brojniju francusku vojsku. Jovan II od Burgundije nije sudelovao u toj bici, čime je faktički stao na stranu Engleza. Posle toga Henri V zauzima veliki deo Francuske, a najviše severni. Jovan II od Burgundije zauzima Pariz 1418. godine i zarobljava Šarla.

Englezi zauzeli Normandiju

Posebno je za Engleze bio simboličan povratak Normandije 1419. nakon 200 godina francuske vlasti. Iako nije bio otvoreno engleski saveznik, Jovan II od Burgundije nije ništa učinio da spreči pad Ruana u Normandiji 1419. u engleske ruke. Prestolonaslednik Šarl VII Pobednik na prevaru hvata i ubija Jovana II Burgundijskog 10. septembra 1419. godine. Englezi su bili toliko nadmoćni da su Francuzi morali prihvatiti mirovni sporazum u Troju 1420.

Engleski kraljevi postaju kraljevi Francuske

Henri V postaje regent, a njegova deca naslednici francuskog trona. To je potvrđeno ženidbom Henrija V sa Katarinom Valoa, ćerkom kralja Šarla VI Ludog. Francuska skupština je potvrdila taj sporazum. Henri V umire samo dva meseca pre Šarla VI Ludog.

Posle smrti Šarla VI Ludog, maloletni Henri VI postaje kralj i Francuske i Engleske. Međutim, mnogi Francuzi, uključujući i Jovanku Orleanku smatrali su da je kralj tako postupio zbog mentalne bolesti i da zato sporazum iz Troja ne važi.

Šarla VI Ludog će naslediti Šarl VII Pobednik. Katarina Valoa, koja se udala za Henrija V prenela je mentalnu bolest na svog sina Henrija VI, a njegova nesposobnost da vlada proizvešće kasnije Rat ruža.

Porodično stablo

16. Šarl Valoa (=14)

8. Filip VI

17. Margareta Anžujska

4. Žan II Dobri

18. Robert II od Burgundije

9. Žana Burgundijska

19. Agnesa od Francuske

2. Šarl V Mudri

20. Hajnrih VII, car Svetog rimskog carstva

10. Jovan Slepi

21. Margareta od Brabanta

5. Bona Češka

22. Vaclav II Pšemisl

11. Elizabeta od Češke

23. Judita od Habzburga

1. Šarl VI Ludi

24. Robert od Klermona

12. Luj I, vojvoda od Burbona

25. Beatrice of Bourbon

6. Pjer I, vojvoda od Burbona

26. John II, Count of Holland

13. Mary of Avesnes

27. Filipa od Luksemburga

3. Joanna of Bourbon

28. Filip III

14. Šarl Valoa (=16)

29. Izabela Aragonska

7. Izabela Valoa

30. Guy III of Châtillon

15. Maho od Šatijona

31. Marie of Brittany

Literatura

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd.