Шатлевортов рогоз
| Шатлевортов рогоз | |
|---|---|
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Monocotyledones |
| Kladus: | Commelinids |
| Red: | Poales |
| Porodica: | Typhaceae |
| Rod: | Typha |
| Vrsta: | T. shuttleworthii
|
| Binomno ime | |
| Typha shuttleworthii Koch & Sond.
| |
Šatlevortov rogoz je višegodišnja biljka (lat. Typha shuttleworthii) iz familije rogoza (lat. Typhaceae). Rod Typha je kosmopolitskog rasprostranjenja i obuhvata oko 40 vrsta. Na teritoriji Srbije raste 6 vrsta: T. angustifolia, T. domingensis, T. latifolia, T. laxmannii, T. minima i T. shuttleworthii.[1][2][3]
Opis vrste
[uredi | uredi izvor]T. shuttleworthii je zeljasta biljka sa puzećim rizomom. Stabljika ja visoka 1-1,5 m i široka oko 5mm. Listovi su usko linearni, u preseku ravni. Široki su uglavnom do 1 cm, ređe 1,5 cm, najčešće žutozeleni. Muška i ženska cvast su spojene u terminalnu jedinstvenu cvast. Ženska cvast duplo duža u odnosu na mušku. Muški cvetovi su sa prostim dlakama. Prašničke kesice duge 0,5-2 mm, a polenova zrna grupisana u tetrade. Egzina polenovog zrna blago izbrazdana. Ženski cvetovi bez ljuspica, sa 5-25 dlaka na dršci tučka. Stubić je jednake dužine ili kraći od dlaka, pa je cvast nakon precvetavanja sjajna i srebrne boje. Cveta u julu i avgustu, a oprašuje se pomoću vetra. Ova vrsta plodonosi od avgusta do oktobra, a rasejava se takođe pomoću vetra. Razmnožava se semenima i vegetativno, pomoću rizoma.[2][4]
Stanište i rasprostranjenje
[uredi | uredi izvor]Ova vrsta ima emerznu životnu formu i raste na zamočvarenoj podlozi, često na obalama i u plitkoj vodi bara, jezera i močvara. Može sa naći u zajednici Typhaetum schutleworthii u barama u pojasu bukovih šuma.[4] Široko je rasprostranjena u Evropi, areal obuhvata Francusku, južnu Nemačku, severnu Italiju, Balkansko polusotrvo i južne Karapate. U Srbiji je prvi put detektovana u okolini Novog Sada, Kragujvca, Sjenici i na Kukavici. Kasnijim istraživanjem tokom 21. veka pronađena je na Staroj planini, Ozrenu, Jelovoj Gori, Tari, Radanu i Goliji. Takođe se navodi da raste u okolini Bora, Svrljiga i Bosilegrada.[5]
Ugroženost i zaštita vrste
[uredi | uredi izvor]Isušivanje bara i močvara u planinskim predelima predstavljaju negativne faktore koji utiču na ovu vrstu. Zato je ona zakonom zaštićena u Srbiji i ima status strogo zaštićene vrste. Ova vrsta se nalazi u Crvenoj knjizi flore Srbije, ali takođe i u Crvenim kljigama i listama drugih država (Austrija, Grčka, Bugarska, Lihtenštajn, Slovačka). Navodi se da je ovaj takson izumro u Mađarskoj.[4][6]
Galerija
[uredi | uredi izvor]-
Habitus -
Cvast -
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Josifović, M. (1976). Flora SR Srbije 8. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 488-489.
- ^ a b Sarić, M.; Diklić, N. (1986). Flora SR Srbije 10. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 255-256.
- ^ Uotila, P.; Raus, T.; Tomović, G.; Niketić, M. (2010). „Typha domingensis (Typhaceae) new to Serbia”. Botanica Serbica. 34(2): 111—114.
- ^ a b v Stevanović, V. (1999). Crvena knjiga flore Srbije 1. Iščezli i krajnje ugroženi taksoni. Beograd: Ministarstvo za životnu sredinu Republike Srbije, Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, Zavod za zaštitu prirode Republike Srbije. str. 384-386.
- ^ Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Tamas, G. (2021). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 3”. Botanica Serbica. 45(1): 119—127.
- ^ Kapitonova, O. A.; Platunova, G. R.; Kapitanov, V. I. (2015). „The distribution, biological and ecological features of Typha shuttleworthii (Typhaceae) in the Vyatka-Kama Cis-Urals, Russia”. American Journal of Plant Sciences. 6(02): 283.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
Crvena knjiga flore Srbije
| |
| |