Шатлевортов рогоз
| Шатлевортов рогоз | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Кладус: | Commelinids |
| Ред: | Poales |
| Породица: | Typhaceae |
| Род: | Typha |
| Врста: | T. shuttleworthii
|
| Биномно име | |
| Typha shuttleworthii Koch & Sond.
| |
Шатлевортов рогоз је вишегодишња биљка (лат. Typha shuttleworthii) из фамилије рогоза (лат. Typhaceae). Род Typha је космополитског распрострањења и обухвата око 40 врста. На територији Србије расте 6 врста: T. angustifolia, T. domingensis, T. latifolia, T. laxmannii, T. minima и T. shuttleworthii.[1][2][3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]T. shuttleworthii је зељаста биљка са пузећим ризомом. Стабљика ја висока 1-1,5 m и широка око 5mm. Листови су уско линеарни, у пресеку равни. Широки су углавном до 1 cm, ређе 1,5 cm, најчешће жутозелени. Мушка и женска цваст су спојене у терминалну јединствену цваст. Женска цваст дупло дужа у односу на мушку. Мушки цветови су са простим длакама. Прашничке кесице дуге 0,5-2 mm, а поленова зрна груписана у тетраде. Егзина поленовог зрна благо избраздана. Женски цветови без љуспица, са 5-25 длака на дршци тучка. Стубић је једнаке дужине или краћи од длака, па је цваст након прецветавања сјајна и сребрне боје. Цвета у јулу и августу, а опрашује се помоћу ветра. Ова врста плодоноси од августа до октобра, а расејава се такође помоћу ветра. Размножава се семенима и вегетативно, помоћу ризома.[2][4]
Станиште и распрострањење
[уреди | уреди извор]Ова врста има емерзну животну форму и расте на замочвареној подлози, често на обалама и у плиткој води бара, језера и мочвара. Може са наћи у заједници Typhaetum schutleworthii у барама у појасу букових шума.[4] Широко је распрострањена у Европи, ареал обухвата Француску, јужну Немачку, северну Италију, Балканско полусотрво и јужне Карапате. У Србији је први пут детектована у околини Новог Сада, Крагујвца, Сјеници и на Кукавици. Каснијим истраживањем током 21. века пронађена је на Старој планини, Озрену, Јеловој Гори, Тари, Радану и Голији. Такође се наводи да расте у околини Бора, Сврљига и Босилеграда.[5]
Угроженост и заштита врсте
[уреди | уреди извор]Исушивање бара и мочвара у планинским пределима представљају негативне факторе који утичу на ову врсту. Зато је она законом заштићена у Србији и има статус строго заштићене врсте. Ова врста се налази у Црвеној књизи флоре Србије, али такође и у Црвеним кљигама и листама других држава (Аустрија, Грчка, Бугарска, Лихтенштајн, Словачка). Наводи се да је овај таксон изумро у Мађарској.[4][6]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Хабитус -
Цваст -
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Јосифовић, М. (1976). Флора СР Србије 8. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 488-489.
- ^ а б Сарић, М.; Диклић, Н. (1986). Флора СР Србије 10. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 255-256.
- ^ Uotila, P.; Raus, T.; Tomović, G.; Niketić, M. (2010). „Typha domingensis (Typhaceae) new to Serbia”. Botanica Serbica. 34(2): 111—114.
- ^ а б в Стевановић, В. (1999). Црвена књига флоре Србије 1. Ишчезли и крајње угрожени таксони. Београд: Министарство за животну средину Републике Србије, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Завод за заштиту природе Републике Србије. стр. 384-386.
- ^ Sabovljevic, M.; Tomovic, G.; ...; Tamas, G. (2021). „New records and noteworthy data of plants, algae and fungi in SE Europe and adjacent regions, 3”. Botanica Serbica. 45(1): 119—127.
- ^ Kapitonova, O. A.; Platunova, G. R.; Kapitanov, V. I. (2015). „The distribution, biological and ecological features of Typha shuttleworthii (Typhaceae) in the Vyatka-Kama Cis-Urals, Russia”. American Journal of Plant Sciences. 6(02): 283.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Црвена књига флоре Србије
| |
| |