18. januar
18. januar je osamnaesti dan u godini u Gregorijanskom kalendaru. 347 dana (348 u prestupnim godinama) ostaje u godini posle ovog dana.
Događaji
[uredi | uredi izvor]| januar | ||||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
- 350 — Rimski vojskovođa Magnencije zbacio legitimnog cara Konstansa I.
- 470 — Maloletni Lav II stupio na istočnorimski (vizantijski) presto.
- 532 — Malobrojne carske trupe predvođene Velizarom savladale ustanak Nika u Konstantinopolju. Pobeda nad ustanicima trajno učvrstila režim vizantijskog cara Justinijana I.
- 1520 — Kralj Danske i Norveške Kristijan II pobedio je Šveđane i osvojio Švedsku.
- 1535 — Španski konkistador Fransisko Pizaro osnovao je Limu, sada glavni grad Perua.
- 1654 — Vođa zaporoških kozaka hetman Bogdan Hmeljnicki priznao je vrhovnu vlast ruskog cara, čime se Ukrajina ujedinila s Rusijom, što je izazvalo rusko-poljski rat (1654—67).
- 1778 — Engleski moreplovac Džejms Kuk otkrio je Havaje, koje je nazvao Sendvička ostrva po imenu lorda Sendviča.
- 1788 — 736 kažnjenika prognanih iz Engleske iskrcalo se u Botani Bej, čime je formirana prva kažnjenička kolonija u Australiji.
- 1871 — U Dvorani ogledala palate u Versaju pruski kralj Vilhelm I proglašen je za prvog cara novostvorenog Nemačkog carstva.
- 1896 — Prva javna demonstracija iks zraka.
- 1919 — Francuski premijer Žorž Klemanso otvorio je Versajsku mirovnu konferenciju nakon okončanja Prvog svetskog rata.
- 1944 — Nakon sedmodnevnih borbi sovjetske trupe su u Drugom svetskom ratu okončale blokadu Lenjingrada, u kojem je tokom nemačke opsade od septembra 1941. od iscrpljenosti i gladi umrlo oko 620.000 ljudi.
- 1963 — Osnovan Protektorat Južne Arabije.
- 1974 — Posle sedmodnevnih pregovora Egipat i Izrael potpisali su sporazum o dezangažovanju vojnih snaga duž Sueckog kanala.
- 1977 — U avionskoj nesreći blizu Sarajeva poginuli su predsednik vlade SFR Jugoslavije Džemal Bijedić, njegova supruga Razija i još šest putnika.
- 1977 — U najtežoj železničkoj nesreći u Australiji, oko 80 ljudi je poginulo kada je voz u Sidneju udario u betonski most.
- 1989 — četvrti dan zaredom hiljade Čehoslovaka slivalo se ka centralnom praškom trgu Vaclavske namesti pevajući „sloboda“, „istina“ i „ljudska prava“ u mirnom protestu protiv komunističkih vlasti.
- 1991 — Parlament Jordana je osudio vazdušne napade na Irak u operaciji „Pustinjska oluja“ i pozvao arapske i islamske zemlje na akciju protiv SAD i njenih saveznika; Irak je lansirao osam raketa „skad“ na Izrael, u pokušaju da jevrejsku državu uvuče u Zalivski rat.
- 1996 — Vladajuća socijalistička partija (PASOK) izabrala je Kostasa Simitisa za premijera Grčke, nakon što je teško oboleli osnivač PASOK-a Andreas Papandreu podneo ostavku.
- 1997 — Franc Vranicki podneo je ostavku na položaj austrijskog kancelara na kojem je bio skoro 11 godina.
- 1999 — Odluka vlade SR Jugoslavije da predstavnika OEBS na Kosovu Vilijama Vokera proglasi „personom non grata“ i da uskrati dozvolu glavnom tužiocu Međunarodnog suda za ratne zločine Luiz Arbur da uđe u zemlju, dodatno je zaoštrila jugoslovenske odnose s međunarodnom zajednicom.
- 2001 — SAD su ukinule sankcije SR Jugoslaviji uvedene početkom 1999. zbog politike režima Slobodana Miloševića prema Albancima na Kosovu. Američkim firmama tada je bilo zabranjeno da posluju sa Jugoslavijom. Pored skidanja te zabrane, ukidanje američkih sankcija otvorilo je vrata za ulazak stranih kredita u SR Jugoslaviju.
- 2002 — Vlada Sijera Leonea objavila je kraj građanskog rata tokom kojeg je ubijeno oko 50.000 ljudi, mahom civila. Rat protiv vlade vodio je Ujedinjeni revolucionarni front (RUF) poznat po svojoj brutalnosti.
- 2003 — Na Šestom vanrednom kongresu Socijalističke partije Srbije (SPS) za predsednika partije ponovo je izabran haški optuženik Slobodan Milošević.
- 2006 — NASA lansirala najbržu svemirsku letelicu u okviru misije Novi horizonti, što je prva misija posvećena Plutonu.
Rođenja
[uredi | uredi izvor]- 1689 — Monteskje, francuski filozof. (prem. 1755)[1]
- 1892 — Oliver Hardi, američki glumac i komičar. (prem. 1957)[2]
- 1893 — Horhe Giljen, španski pesnik i književni kritičar. (prem. 1984)[3]
- 1904 — Keri Grant, englesko-američki glumac. (prem. 1986)[4]
- 1909 — Oskar Davičo, srpski pisac i pesnik. (prem. 1989)[5]
- 1911 — Deni Kej, američki glumac, komičar, muzičar i plesač. (prem. 1987)[6]
- 1914 — Vitomil Zupan, slovenački pisac, pesnik i dramaturg. (prem. 1987)[7]
- 1928 — Aleksandar Gomeljski, ruski košarkaš i košarkaški trener. (prem. 2005)[8]
- 1933 — Dejvid Belami, engleski botaničar, pisac, TV voditelj i aktivista za zaštitu životne sredine. (prem. 2019)[9]
- 1938 — Entoni Gidens, engleski sociolog.[10]
- 1943 — Pol Friman, engleski glumac.[11]
- 1944 — Aleksander Fan der Belen, austrijski političar, predsednik Austrije (2017—).[12]
- 1947 — Takeši Kitano, japanski glumac, komičar, reditelj, scenarista, TV voditelj i pisac.[13]
- 1950 — Žil Vilnev, kanadski automobilista, vozač Formule 1. (prem. 1982)[14]
- 1950 — Dino Menegin, italijanski košarkaš.[15]
- 1954 — Ismeta Dervoz, bosanskohercegovačka pevačica i političarka.[16]
- 1955 — Kevin Kostner, američki glumac, reditelj, producent i muzičar.[17]
- 1955 — Frenki Nakls, američki di-džej i muzički producent. (prem. 2014)[18]
- 1957 — Rajko Janjanin, srpski fudbaler.[19]
- 1960 — Mark Rajlans, engleski glumac, dramaturg i pozorišni reditelj.
- 1967 — Ivan Zamorano, čileanski fudbaler.[20]
- 1968 — Dragana Mirković, srpska pevačica.[21]
- 1969 — Dejv Batista, filipinsko-američki glumac, rvač, bodibilder i majstor mešovitih borilačkih veština.[22]
- 1971 — Pep Gvardiola, španski fudbaler i fudbalski trener.[23]
- 1971 — Džonatan Dejvis, američki muzičar, najpoznatiji kao frontmen i pevač grupe Korn.[24]
- 1971 — Kristijan Fitipaldi, brazilski automobilista, vozač Formule 1.[25]
- 1978 — Goran Jevtić, srpski glumac.[26]
- 1978 — Tor Hushovd, norveški biciklista.[27]
- 1979 — Paulo Fereira, portugalski fudbaler.[28]
- 1980 — Nenad Brnović, crnogorski fudbaler.[29]
- 1980 — Džejson Sigel, američki glumac, komičar, scenarista, producent, muzičar i pisac.[30]
- 1981 — Olivje Rokus, belgijski teniser.[31]
- 1983 — Jelena Gavrilović, srpska glumica.[32]
- 1984 — Oliver Stević, srpski košarkaš.[33]
- 1985 — Rikardo Montolivo, italijanski fudbaler.[34]
- 1988 — Andželik Kerber, nemačka teniserka.[35]
- 1988 — Ašli Mari, američka glumica i pevačica.[36]
- 1989 — Sabrina Vlaškalić, srpska muzičarka i profesorka klasične gitare. (prem. 2019)[37]
- 1990 — Gorgi Đeng, senegalski košarkaš.[38]
- 1990 — Načo, španski fudbaler.[39]
- 1995 — Dragana Stanković, srpska košarkašica.[40]
- 1997 — Miloš Stojanović, srpski fudbaler.[41]
Smrti
[uredi | uredi izvor]- 1862 — Džon Tajler, američki političar i predsednik.[42]
- 1936 — Radjard Kipling, engleski pisac. (rođ. 1865)[43]
- 1939 — Dragiša Mišović, srpski lekar i komunista. (rođ. 1898)
- 1977 — Džemal Bijedić, jugoslovenski političar.[44]
- 1977 — Karl Cukmajer, nemački književnik.[45]
- 1987 — Serđo Blažić, hrvatski pevač i član rok grupe Atomsko sklonište.[46]
- 2008 — Milica Manojlović, osnivač i dirigent Hora "Kolibri". (rođ. 1933)
Praznici i dani sećanja
[uredi | uredi izvor]- Srpska pravoslavna crkva slavi:[47]
Vidi još
[uredi izvor]Reference
[uredi izvor]- ^ „Montesquieu”. web.archive.org. 2006-04-02. Arhivirano iz originala 02. 04. 2006. g. Pristupljeno 2022-01-18. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (2. април 2006)
- ^ „Oliver Hardy”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Jorge Guillén | Spanish poet | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Cary Grant”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Oskar Davičo - pesme - poezija Srbije | Pesnici nadrealizma”. www.poezijanoci.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Danny Kaye”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Online knjižara Dereta | Autori”. Online knjižara Dereta (на језику: српски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „ACB”. web.archive.org. 2011-05-25. Архивирано из оригинала 25. 05. 2011. г. Приступљено 2022-01-18. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. maj 2011)
- ^ „David Bellamy”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Anthony Giddens | British sociologist | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Paul Freeman”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „H.E. Alexander Van der Bellen”. Belgrade Security Forum (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Takeshi Kitano”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Gilles Villeneuve”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Dino Meneghin | European Championship for Men (1983) | FIBA Europe”. www.fibaeurope.com. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Ismeta Dervoz biografija | Biografija.info”. www.biografija.info. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Kevin Costner”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Frankie Knuckles”. Discogs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ Admin (2020-04-18). „Janjanin Rajko”. reprezentacija.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Ivan Zamorano | Players | F.C. Internazionale | inter.it”. Inter - inter.it | I M Inter Milano. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Dragana Mirković Biografija”. Biografija.org (na jeziku: srpski). 2019-02-02. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Dave Bautista”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Guardiola, Josep Guardiola Sala - Footballer”. www.bdfutbol.com. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Jonathan Davis”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Christian Fittipaldi Statistics and Results | Motorsport Stats”. motorsportstats.com. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Goran Jevtic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Thor Hushovd”. www.procyclingstats.com. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Paulo Ferreira - Player profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ Strack-Zimmermann, Benjamin. „Nenad Brnović (Player)”. www.national-football-teams.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Jason Segel”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Olympedia – Olivier Rochus”. www.olympedia.org. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Jelena Gavrilovic”. IMDb. Pristupljeno 2022-01-18.
- ^ „Oliver Stevic profile | Game center | FIBA.com”. web.archive.org. 2016-08-18. Arhivirano iz originala 18. 08. 2016. g. Pristupljeno 2022-01-18. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. август 2016)
- ^ „Riccardo Montolivo - Player profile”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Angelique Kerber - Tennis Explorer”. www.tennisexplorer.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Ashleigh Murray”. IMDb. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „HOLANDIJA: Poginula gitaristkinja Sabrina Vlaškalić”. Montenegro magazin (на језику: бошњачки). 2019-01-17. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Gorgui Dieng Stats”. Basketball-Reference.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 04. 2015. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Nacho Fernández - Player profile 21/22”. www.transfermarkt.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ Eurobasket. „Dragana Stankovic Player Profile, ZVVZ USK Praha, News, Stats - USbasket”. Eurobasket LLC. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Serbia - M. Stojanović - Profile with news, career statistics and history - Soccerway”. int.soccerway.com. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „John Tyler | Biography, Presidency, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Rudyard Kipling | Biography, Books, Poems, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-18.
- ^ Magazin, X. X. Z. (2018-04-16). „Priča o Džemalu Bijediću - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 11. 10. 2021. г. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „babydoe.org - Carl Zuckmayer Biography”. www.babydoe.org. Приступљено 2022-01-18.
- ^ „Na današnji dan umro Sergio Blažić Đoser”. istarski.hr (на језику: хрватски). Приступљено 2022-01-18.
- ^ Житија светих - 5. јануар; Архимандрит Јустин Поповић (књига на интернету) Архивирано на сајту Wayback Machine (11. februar 2009)
