Agostička interakcija
Agostička interakcija je termin u organometalnoj hemiji za interakcije koordinativno-nezasićenog prelaznog metala sa C-H vezom, kod kojih dva elektrona koji formiraju C-H vezu ulaze u praznu d-orbitalu prelaznog metala, čime se formira dvoelektronska tricentarska veza.[1] Mnoge katalitičke transformacije, na primer oksidativna adicija i reduktivna eliminacija, se odvijaju preko intermedijera koji sadrži agostičke interakcije. Agostičke interakcije su zastupljene širom organometalne hemije sa alkil, alkiliden, i polienil ligandima.[2][3]
Kratke interakcije između ugljovodoničnih supstituenata i koordinatno nezasićenih metalnih kompleksa su poznate od 1960-tih. Na primer, u tris(trifenilfosfin) rutenijum dihloridu, postoji kratka interakcije između rutenijum(II) centra i atoma vodonika u orto poziciji jednog od devet fenil prstena.[4] Brojni borohidridni kompleksi, koji su kristalografiski izučavani, se mogu opisati koristeći model dvoelektronsko tricentarske veze.
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ IUPAC. „agostic interaction”. Kompendijum hemijske terminologije (Internet izdanje).
- ^ Maurice Brookhart; Malcolm L. H. Green (1983). „Carbon-hydrogen-transition metal bonds”. J. Organomet. Chem. 250: 395. doi:10.1016/0022-328X(83)85065-7..
- ^ Maurice Brookhart; Malcolm L. H. Green; Gerard Parkin (2007). „Agostic interactions in transition metal compounds”. Proc. Nat. Acad. Sci. 104 (17): 6908—14. Bibcode:2007PNAS..104.6908B. PMC 1855361
. PMID 17442749. doi:10.1073/pnas.0610747104.
- ^ Sam J. La Placa; James A. Ibers. „A Five-Coordinated d6 Complex: Structure of Dichlorotris(triphenylphosphine)ruthenium (II)”. Inorg. Chem. doi:10.1021/ic50028a002.
