Pređi na sadržaj

F/A-18 hornet

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
F/A-18 hornet

F/A-18 hornet
Opšte
Namena Višenamenski borbeni avion
Posada jedan
Proizvođač Makdonel Daglas / Boing Nortrop
Prvi let 18. novembar 1978. godine
Početak proizvodnje 1983. godine
Broj primeraka 1.481
Dimenzije
Dužina 17,1 m
Razmah krila 12,3 m
Visina 4,7 m
Površina krila 38 m²
Masa
Prazan 10.400 kg
Normalna poletna 16.770 kg
Maks. težina pri uzletanju 23.500 kg
Maks. spoljni teret 6.215 kg
Pogon
Turbo-mlazni motor 2× Dženeral elektrik F404-GE-402
Potisak TMM 48,9 / 79,2 kN
Performanse
Maks. brzina na Hopt 1.915 (M = 1,8) km/h
Taktički radijus kretanja 740 km
Dolet 3.330 km
Plafon leta 15.240 m
Brzina penjanja 15.240 m/min

F/A-18 hornet (engl. F/A-18 Hornet, prevod: Hornet — stršljen) je američki višenamjenski borbeni avion, pogonjen sa dva dvoprotočna turbomlazna motora Dženeral elektrik F404.

Koncipiran je sedamdesetih godina prošlog veka za operativnu upotrebu u Američkoj mornarici i Marinskom korpusu. Horneta koriste i druge zemlje, ali kao kopneni avion. Jedino se operativno koristi u Američkoj mornarici na nosačima aviona. Takođe, u upotrebi je u akrobatskoj grupi Američke mornarice Blu anđels (engl. Blue Angels), od 1986. godine. Zadaci kojima je Hornet namenjen, prvenstveno su lovačka pratnja, zaštita pomorske flote, bliska vazduhoplovna podrška, napadi na ciljeve na tlu i izviđanje iz vazdušnog prostora. Međutim, on može izvršavati zadatke presretanja nepoznatih letelica i punjenje gorivom prijateljskih aviona, u vazdušnom prostoru. Iako je dobar borbeni avion, odličnih manevarskih karakteristika, Hornet ima nešto manji dolet, u odnosu na svoje savremenike. To je ispravljeno njegovim daljim razvojem, u savremeniju varijantu F/A-18E/F super hornet.

F/A-18 hornet je dopunjavao u operativnoj upotrebi i zamenjivao u Američkoj mornarici, svoga poznatog prethodnika F-14 tomket u nameni lovca i lovca-bombardera, a A-6 intrudera i A-7 korser II, u podršci.

Proizveden je u 1.481 primerak.[1]

Hornet je imao svoju prvu borbenu akciju u 1986. godini, pri američkom bombardovanju Libije, a potom su učestvovali u Zalivskom ratu 1991. i invaziji Iraka 2003. godine. Na osnovu njegovih osnova projekta razvijen je F/A-18E/F super hornet.[2][3]

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Istorijat

[uredi | uredi izvor]

Razvoj F/A-18 je rezultat američkog programa Mornaričkog eksperimentalnog lovca (engl. Naval Fighter-Attack, Experimental) (VFAX), za zamenu postojećih starijih aviona A-4 skajhok, A-7 korser II i F-4 fantoma 2 i kao dopunu u operativnoj upotrebi, većem F-14 tomketu.[3] Međutim, program je imao mnogo kritičara, među kojima si bili i mornarički oficiri, kao i viceadmiral Vilijam D. Hauser, glavnokomandujući mornaričke avijacije.[4][5]

U avgustu 1973. godine, Kongres SAD, odobrio je mornarici program niskobudžetnog obezbeđenja alternative avionu F-14 tomket. Graman je predlagao modifikaciju postojećeg Tomketa, sa novom oznakom F-14X, dok je Makdonel Daglas predlagao F-15 igl koji bi bio prilagođen mornarici. Oba projekta su odbijena, jer im cena nije bila bitno niža u odnosu na postojeći F-14.[6] Tog leta sekretarijat odbrane je je naredio mornarici da uporedno proceni prednosti programa lakog lovca američkog vazduhoplovstva (LVF) (engl. Lightweight Fighter)), razmatrana su se dva prototipa, YF-16 General Dynamicsa i YF-17 Nortropa.[2] Vazduhoplovstvo je tražilo dnevni borbeni avion bez napadačkih sposobnosti. U maju 1974. godine, 34 miliona dolara sa projekta mornarice VFAX je prebačeno na novi program mornaričkog borbenog aviona (NACF),[2] sa namerom da se iskoristi maksimum tehnologije razvijene u programu lakog lovca LVF.[6][7]

Razvoj YF-17

[uredi | uredi izvor]
YF-17 hornet

Iako je YF-16 pobedio u LVF konkurenciji (kasnije postao F-16 fajting falkon), mornarica je bila skeptična po pitanju, koliko je realno i ekonomično od jednomotornog kopnenog aviona reprojektom razvijati mornarički, za poletanje i sletanje sa nosača aviona. Odustalo se od te ideje i tražila se dozvola za razvoj novog aviona na bazi rešenja YF-17. Kako avioni koji su konkurisali u LVF nisu imali slične projektne zahteve sa mornaričkim programom VFAX, Američka mornarica je tražila od Makdonel Daglasa i Northropa da projektuju novi avion, na bazi konfiguracije YF-17, prema njihovim zahtevima. Taj novi avion je označen F-18, a kasnije, 1. marta 1977. godine, dodat mu je i naziv Hrnet (u prevodu „stršljen“).[6][7] Nortrop, i Makdonel Daglas, zajedno su radili na tome projektu, sa tim što je Makdonel Daglas bio primarni izvođač radova, a Northrop sekundarni, jer je Makdonel Daglas imao veće iskustvo u gradnji aviona za mornaricu. Kompanije su podelile proizvodnju, tako je Makdonel Daglas obavljao završno sklapanje, što predstavlja nekih 20 procenata posla, Makdonel Daglas je bio primarni proizvođač delova za mornaričku verziju,[2] dok je Nortrop reprojektom razvio i finalno sklapao i vršio završna ispitivanja „kopnene“ varijante F-18L, za koju se pretpostavljalo da će biti zainteresovani inostrani korisnici.[6]

Poređenje varijanti YF-17 i F/A-18.

U početku je F-18 bio označen kao Makdonel Daglas 267, sem osnovne konfiguracije, doživeo je drastične promene kako bi mogao da se koristi na nosaču aviona. Te promene su uključivale drugačiji stajni trap, sklapajuća krila, katapult prilikom poletanja, kao i kuku za hvatanje užeta za zaustavljanje prilikom sletanja aviona na palubu broda.[8]

Početni plan je predviđao gradnju ukupno 780 primeraka, F-18A jednoseda lovaca i varijante za primarno dejstvo vazduh — tlo, A-18A, koji su se razlikovali samo u opremi i TF-18A dvoseda, koji je zadržao kompletne borbene sposobnosti osnovnog F-18,[9] ali je imao nešto manje rezervoare za gorivo, zbog ugradnje drugog sedišta. Sa reprojektom opreme, i multifunkcionalnim prikazivačima u kabini, postalo je moguće kombinovati A-18A i F-18A u jedan avion.[6] Od 1980. godine, avion počinje da nosi oznaku F/A-18A od 1. aprila 1984. godine, a TF-18A je dobio je oznaku F/A-18B.[6][9]

Nortrop F-18L

[uredi | uredi izvor]

Nortrop je razvio „kopnenu“ varijantu aviona F-18L, kao potencijalno izvoznu, za korisnike koji nemaju nosače aviona. Pošto nije bio ojačavan po propisima za nosač aviona, očekivalo se da bude lakši i da ima bolje letne karakteristike, a kao takav da bude ubedljiv konkurent postojećem F-16 fajting falkonu, za prodaju američkim saveznicima. F-18L je bio lakši za 3.490 kg (oko 30%) od F/A-18A, po osnovu lakšeg (neojačavanog) stajnog trapa, bez rešenja sklapanja krila, bez kuke za kočenje, bez prihvata za brodsko lansiranje i zbog manje količine goriva, za isti dolet. To je još uvek zadržalo 71% zajedništva sa mornaričkim originalom F/A-18, gledano težinu delova i 90% od opreme i sistema, iako su u ovom segmentu ponuđene razne alternative. Za razliku od F/A-18, F-18L gorivo je nosio u krilnim rezervoarima i imao je dovoljno slobodnih podvesnih linija za potkačinjanje oružja. On je imao tri spoljna nosača na svakoj strani krila.[10][11] F-18L verzija se dosta poklapa sa avionom Američke mornarice F/A-18A, namena kao „kopnena“ varijanta za izvoz, sa različitim alternativama opremanja. To je u suštini lakša varijanta F/A-18A za oko 1.130 do 1.360 kg (prazan opremljen). Njegov kapacitet podvešavanja oružja je povećan od 6.210 kg na 9.070 kg. Uglavnom, to je postignuto oslobađanjem krila za veći broj podvesnih nosača, od 9 na 11. Kod F-18L, spoljašnji nosači oružja su pomereni na manji krak i tako su smanjena opterećenja krila na savijanje. Sa ovim je postignuto da može da nosi rakete vazduh-vazduh srednjeg dometa AIM-7 sperou ili Skajfleš, pored standardnih kratkog dometa AIM-9 sajdvinder. F-18L je ojačan za normalno ubrzanje 9 g, a mornarička varijanta F/A-18A na 7,5 g.[12]

Ova situacija je pogoršala partnerstvo između Makdonel Daglas i Nortrop, usled otvorene konkurencije u prodaji inostranim partnerima dve „kopnene“ varijante aviona, F-18L i F-16 fajting falkon. U oktobru 1979. godine, Makdonel Daglas je podneo više tužbi za zloupotrebu zajedničke tehnologije primenjene u varijanti aviona F-18L, u ponudi Nortropu inostranim partnerima bez saglasnosti drugog partnera. Makdonel Daglas je zatražio zabranu. Slučaj je rešen u 1985. godini, kada su se nagodili da Makdonel Daglas isplati Nortropu 50 miliona dolara za prava na kompletan projekat. Tada je Nortrop prestao rad na F-18L, a izvoz je sveden samo na varijante aviona F-16 fajting falkon i F/A-18.[10][11]

Projekat

[uredi | uredi izvor]

F/A-18 hornet je dvomotorni, srednjokrilac, višenamenski taktički borbeni avion. Veoma je pokretan, zahvaljujući dobrom odnosu potiska pogona prema ukupnoj težini aviona, sa digitalnim električnim komandama leta, a i najmodernijim „strejksovima“ krila. Ovi dodaci u prednjem korenom delu krila obezbeđuju Hornetu upravljivost i stabilan let i pri velikim napadnim uglovima.[3][13][14]

Hornet u zaokretu sa velikim normalnim ubrzanjem „g“, tokom letačkog programa na aeromitingu. Veliki napadni ugao izaziva snažne vrtloge, koje formiraju „strejkovi“
u korenu krila.

Poseduje dva vertikalna stabilizatora, međusobno postavljena pod „V“ uglom sa diferencijalnim otklanjanjem, što je još jedna specifičnost projekta, a takođe doprinosi njegovoj upravljivosti pri letu na velikim napadnim uglovima.[3]

Avion Hornet je normalne aerodinamičke šeme. Struktura zmaja, namenjen je za resurs od 6 hiljada sati leta, na 2 hiljade poletanja pomoću katapulta i 2 hiljade sletanja koristeći kočeću kuku. Projekat vazduhoplova poseduje udvojene sisteme energetskog napajanja, po jedan integrisan na avionski motor.[3]

Trup aviona je tipa polu-monokok. Odeljak, kabine je oblikovan za bezbednost od oštećenja.[3]

Hornet ima masivan stajni trap, tipa tricikla, sa dva točka na nosnoj nozi i opremom za prihvat od brodskog katapulta za ubrzavanje u poletanju, sa po jednim točkom na snažnim uvlačećim glavnim nogama.[3][14]

Pilot ulazi u Hornet pomoću ugrađenih merdevina koje se uvlače s leve strane kabinskog dela trupa, a seda u izbacivo sedište Martin Beker Mark 10.[3][14]

Krilo je višeramenjačno, sa pretkrilcima, krilcima i zakrilcima. Trapeznog je oblika sa uglom strele od 20 stepeni napadne ivice, a izlazna ivica mu je normalna, u odnosu na ravan simetrije aviona. Ima pretkrilca duž celog razmaha, a duž izlazne ivice ima zakrilca sa jednostrukim prorezom, a u produžetku krilca. Pretkrilca i zakrilca se automatski otklanjaju, u zavisnosti od napadnog ugla i Mahovog broja u uslovima oštrijeg manevrisanja u borbi i povećanju aerodinamičke efikasnosti u letu pri krstarenju. Jedna od karakteristika je prisustvo izdužene površine složenog oblika „strejksa“, za sprečavanje otcepljenja vazdušne struje u korenu krila. Efekat se postiže stvaranjem vrtloga, koji obezbeđuju let aviona na velikim napadnim uglovima. Između usisnika i trupa postoji procep za uklanjanje graničnog sloja na trupu, ispred usisnika za vazduh.[3]

Izlazne mlaznice Horneta australijskog vazduhoplovstva, mart 2009. godine.

Pogon se sastoji od dva motora General Electric F404, modularno projektovana specijalno za F/A-18. Motori su međusobno odvojeni protivpožarnim zidom od titanijuma. Potisak jednog motora je dovoljan da vrati avion u svoju bazu.[3]

NASA je koristila Horneta za istraživanje leta na malim brzinama, na ekstremno velikim napadnim uglovima, u periodu od aprila 1987. do septembra 1996. godine. Velika zakrilca na izlaznoj ivici krila sa ulogom flaperona, pretkrilca velikog razmaha, sa programiranim upravljanjem računarom pri letu, sa korišćenjem i svih ostalih upravljačkih površine pri malim brzinama Hornet je bio veoma upravljiv. Obezbeđena mu je upravljivost na velikim napadnim uglovima, od 65-70 stepeni.[15]

Hornet je bio među prvim letelicama koja je u velikoj meri koristila multifunkcijski prikazivač u kabini, koji je omogućavao pilotu da sa prekidačem bira namenu lovca, podrške ili obadvoje, vršeći rekonfiguraciju računarskog sistema. Ova „mogućnost multiplikatora“, pomoću brze rekonfiguracije računara zadataka, omogućava veliku operativnu fleksibilnost za široku taktičku primenu aviona, što zahteva brza izmena scenarija borbe u vazdušnom prostoru. To je bio prvi avion mornarice da ugradi digitalnu multipleks magistralu podataka, što mu obezbeđuje laku nadogradnju nove dopunske opreme.[9]

Radar Hjuz AN/APG-65, na avionu F/A-18.

F/A-18 hornet poseduje primarni senzor Hjuzov AN/APG-65 vodom hlađeni multimodni radar, sa režimom rada napada ciljeva na tlu, borbu u vazdušnom prostoru i za navigaciju. Odbrambene sisteme čine prijemnik (RVR) radarskog upozorenja AN/ALR-50, sistem za pasivnu zaštitu AN/ALE-39, i jedan aktivni ometač AN/ALQ-126B.[3][14]

Kod Horneta je značajno to što je projektovan po kriterijumu skraćivanja vremena potrebnog za održavanje, a kao rezultat postignuto je mnogo manje potrebnog zastoja između dva leta, u odnosu na slične avione iz te kategorije F-14 tomket i A-6 intruder. Njegovo prosečno vreme između dva susedna kvara je tri puta duže od bilo kog drugog mornaričkog borbenog aviona.[9]' Dvoprotočni turbomlazni motori General Electric F404', savremeno su projektovani, visoke pouzdanosti i jednostavnog održavanja. Pokazuju izuzetnu čvrstinu pod različitim uslovima rada i veliku otpornost.[16] Motor F404 se povezuje sa vazduhoplovom samo u 10 tačaka i može se lako zameniti bez posebne opreme i to samo sa četiri izvršioca. Zamena motora traje samo 20 minuta.[17]

Hornet u krozvučnoj oblasti brzina, kondenzacija vizuelno oslikava
normalni udarni talas.

Motori usisavaju vazduh kod Horneta, kao i kod F-16, sa jednostavnim usisnicima, „fiksne“ geometrije, dok su na F-4, F-14 i F-15 promenljive, sa promenljivom površinom ulaznog preseka. To je kod Horneta ograničavajući faktor maksimalne brzine, ali je jednostavnije rešenje, pouzdanije i lakše za održavanje. Taj segment dopunske veće brzine nema poseban operativni značaj. Hornet ga se ipak nije u potpunosti odrekao, koristi bočne otvore za vazduh da uspori i smanji količinu vazduha na većim brzina leta. Iako to nije tako efikasno kao automatski promenljiva geometrija usisnika, bočni otvori funkcionišu dovoljno dobro za postizanje brzine leta ekvivalenta Mahovog broja 2.[3][18]

Studija 1989. godine je pokazala da su lovci jednosedi pogodni za zadatke vazduh-vazduh, dok su dvosedi pogodniji za kompleksnije misije napada protiv dobro branjenih ciljeva, po svim vremenskim uslovima. Suština je u tome što više očiju više vide, u slučaju da dva pilota sede u istom avionu ili lete u zasebnim, blizu jedan drugog. Lovci jednosedi, koji nemaju bočne prijateljske pratnje, daleko su više ugroženi.[19]

Nadogradnja projekta

[uredi | uredi izvor]

U 1990. godini, Američka mornarica je bila suočena sa potrebom da zameni svoje tadašnje stare avione A-6 intruderse i A-7 korsere, bez novog potpunog razvoja za odgovarajuću zamenu.[20] Da bi rešili ovaj problem, mornarica je nadgradnjom razvila F/A-18E/F super hornet. Hornet i Super hornet ispunjavaju komplementarne uloge u arsenalu ratne mornarice, u periodu dok se ne uvede u operativnu upotrebu F-35 lajtning II, koji će prvenstveno zameniti varijantu F/A-18A-D hornet.

Mornarica se odlučila da poveća vek upotrebe određenih F/A-18 do 10.000 sati leta, zbog kašnjenja F-35B.[21]

Proizvodnja

[uredi | uredi izvor]

Prvi proizveden F/A-18A, poleteo je 12. aprila 1980. godine. Nakon toga pokrenuta je proizvodnja 380 primeraka[22] (uključujući i devet za razvoj sistema), proizvodnja je preusmerena na F/A-18C, u septembru 1987. godine.[9]

U narednoj tabeli je dat pregled proizvodnje Horneta.[23]

Ukupni pregled proizvedenih aviona F/A-18 hornet, u svim varijantama[23]
Varijanta Broj Naručilac Oznaka
YF-17 2 Nosilac razvoja Nortrop demonstrator
F/A-18A 9 Nosilac razvoja
F/A-18A 370 Mornarica SAD
F/A-18A 98 Kanada AKA CF-18A ili CF-188A
F/A-18A 57 Australija AKA AF-18A
F/A-18A 60 Španija AKA EF-18A ili C.15
Ukupno: 594 primerka
F/A-18B 2 Nosilac razvoja
F/A-18B 40 Mornarica SAD
F/A-18B 40 Kanada AKA CF-18B ili CF-188B
F/A-18B 18 Australija AKA ATF-18A
F/A-18A 60 Španija AKA EF-18A ili C.15
Ukupno: 112 primeraka
F/A-18C 466 Mornarica SAD
F/A-18C 32 Kuvajt AKA KAF-18C
F/A-18C 26 Švajcarska
F/A-18C 57 Finska
Ukupno: 581 primerak
F/A-18D 161 Mornarica SAD
F/A-18D 8 Kuvajt AKA KAF-18D
F/A-18D 8 Švajcarska
F/A-18D 7 Finska
F/A-18D 8 Malezija Bez jednoseda
Ukupno: 192 primerka
Ukupno svih varijanti: 1.479 primeraka, bez YF-17.

Operativna upotreba

[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Američke Države

[uredi | uredi izvor]
Dva F/A-18А iz američke akrobatske grupe „Plavi anđeli“.

Makdonel Daglas je isporučio svoj prvi F/A-18 hornet 13. septembra 1978. godine. Horneti su uvedeni u operativnu upotrebu u američki marinski korpus 7. januara 1984. godine.[9]

Pošto je proizvedeno 380 F/A-18А primeraka, kompanija je prešla na proizvodnju varijante F/A-18C u septembru 1987. godine. Kada je A-6 intruder izašao iz upotrebe 1990. godine, te ga je zamenio F/A-18.[3][9]

Australija

[uredi | uredi izvor]

Kraljevsko vazduhoplovstvo Australije je naručilo 57 F/A-18A jednoseda i 18 F/A-18B dvoseda. U upotrebi se trenutno nalazi 71 primerak, dok su 4 stradala. Planovi su da se avioni do 2015. godine, zamene sa F-35 lajtning II.

Australijska vlada je odlučila da 2007. godine, nabavi 24 F/A-18F super horneta, blok 2, sa troškovima približno od 6 milijardi dolara u toku 10 godina. Njima će se pridružiti F-35. Super horneti će biti stacionirani u bazi Ambrelej (engl. Base Amberley).

Australija je 2001. godine, poslala 4 svoja aviona na ostrvo Dijego Garsija, na kom se nalazi američka vojna baza, a u cilju učestvovanja u operaciji protiv Talibana u Avganistanu. Radi učestvovanja u napadima pri invaziji na Irak, 2003. godine, 75. ekskadrila je sa 14 aviona stacionirana u Kataru, a zamenili su ih Super horneti, u martu 2015.[24][25]

Kanada

[uredi | uredi izvor]

Kanada je bila prva zemlja u koju su isporučeni Horneti. Oni su bili prvi kupci. Horneti su u Kanadskom vazduhoplovstvu zamenili CF-104 starfajter (engl. CF-104 Starfighter), CF-101 vudu (engl. CF-101 Voodoo), i CF-116 fridom fajter (engl. CF-116 Freedom Fighter). Kanadsko vazduhoplovstvo je naručilo 98 primeraka F/A-18A, (Kanadska oznaka CF-188A/CF-18A)) i 40 primeraka F/A-18B (Kanadska oznaka CF-188B/CF-18B).

Letilice će proći kroz proces modernizacije, koji uključuje poboljšanu opremu i nova konstruktivna rešenja, u cilju produžavanja operativnog veka aviona do 2020. godine.[26] Varijanta F/A-18A će biti dovedena na standard F/A-18C, dok će F/A-18B biti unapređena na nivo F/A-18D. Ukupno 80 letelica, od kojih 62 F/A-18A i 12 F/A-18B, proći će proces modernizacije.[27][28] Prema podacima za 2003. godinu Kanada raspolaže sa 123 „horneta“ koji su u upotrebi, dok ih je 15 izgubljeno.[29]

Tokom Zalivskog rata, 1991. godine, Kanada je učestvovala sa svojih 26 Horneta koji su bili bazirani u Kataru. U junu 1999. godine kanadski avioni su korišćeni prilikom agresije na SRJ, a bili su stacionirani u italijanskoj bazi Avijano.

U julu 2010. godine kanadska vlada je objavila planove za zamenu preostalih CF-18 sa 65 F-35 lajtning II, čije isporuke bi trebalo da počnu u 2016. godine.[25]

Finska

[uredi | uredi izvor]

Finsko ratno vazduhoplovstvo (Suomen Ilmavoimat ) je ugovorilo 64 primerka aviona tipa Hornet, u varijantama „C“ i „D“, sa početkom isporuke 7. juni 1995. godine. Horneti su zamenili njihove stare avione MiG-21bis i Saab 35 draken, u operativnoj upotrebi finskog vazduhoplovstva. U početku su se koristili samo za protivvazduhoplovnu odbranu, pa F/A-18C dobija lokalni naziv ASPJ (engl. Airborne-Self-Protection-Jammer). U principu je Hornetima bila prvobitna namena protivvazduhoplovna odbrana, ali sa elektronskim sistemima koje poseduju oni su mogli napadati i ciljeve na zemlji i moru.

Jedan lovac je uništen u vazduhu prilikom sudara, 2001. godine, a oštećeni F-18C je obnovljen u varijantu F-18D. Za to je morao da se pribavi kanadska tehnologija za standard CF-18B. Modifikovani avion se srušio tokom probnog leta u januaru 2010. godine. Zaključeno je da je uzrok nesreće, otkaz servo cilindra od komande horizontalnog repa.[30]

Finska je unapredila svoje F-18 novom opremom, uključujući kacigu sa prikazom spoljne situacije, novim kabinskim prikazivačima, senzorima i NATO standardom podataka sloj veza. Nekoliko preostalih Horneta će biti opremljeno da nose ubojna sredstva vazduh-zemlja, kao što je AGM-158 JASSM, u stvari vraćaju se originalnoj višenamenskoj konfiguraciji F/A-18. Nadogradnja obuhvata nabavku i integraciju novih raketa vazduh-vazduh AIM-9X sajdvinder i AIM-120C-7 AMRAAM. Ova nadogradnja procenjuje se da biti završena do 2016. godine. Nakon nadogradnje avioni će ostati u operativno upotrebi do perioda 2020—2025. godine.[25]

Kuvajt

[uredi | uredi izvor]

Kuvajtsko vazduhoplovstvo (Al Quwwat Aj Jawwaiya Al Kuwaitiya ) raspolaže sa 32 letilice F/A-18C/D hornet.[29] Avioni su poručeni pre iračke invazije na Kuvajt avgusta 1990. godine. Njihova isporuka je otpočela 8. oktobra 1991. godine.[31] F/A-18C/D hornet su u kuvajtskim snagama zamenili stare A-4KU skajhok.[25][32]

Malezija

[uredi | uredi izvor]

Kraljevsko vazduhoplovstvo Malezije (Tentera Udara Diraja Malaysia ) u svom sastavu ima osam aviona F/A-18D.[25][33]

Španija

[uredi | uredi izvor]
Španski EF-18

Špansko ratno vazduhoplovstvo je naručilo 60 EF-18А primeraka i 12 EF-18B primeraka horneta („E“ je oznaka za Španiju ), dok ih Špansko ratno vazduhoplovstvo označava kao C.15 (jednosjed ) i CE.15 (dvosed ).[29] Isporuka letelica Španiji, započela je 22. novembra 1985. godine. Trenutno su svi ti avioni unapređeni u standard F/A-18А+/Б+, koji je sličan F/A-18C/D (ova verzija poseduje poslednju generaciju računara zadataka, koji upravlja oružjem u datoj misiji, setove za skladištenje podataka, nove elektro instalacije i druga unapređenja kao što su AN/AAS-38B NITE havk targeting (engl. AN/AAS-38B NITE Hawk targeting), za noćno obeležavanje ciljeva).

Španija je 1995. godine, izrazila je želju za kupovinom 24 bivših američkih F/A-18A i opcijom sa još šest. Ti avioni su unapređeni, ali nisu dostigli standard EF-18А+.[34]

Šest primeraka španskih F/A-18 je izgubljeno.

Španski avion i su korišćeni za zemaljske napade na Srbe u Bosni, i u bombardovanju SRJ pod NATO komandom. Tokom tih napada bili su stacionirani u bazi Avijano koju su dijelili zajedno sa kanadskim i američkim F/A-18. Tokom događaja u Libiji, četiri Španski Horneta učestvovala su u sprovođenju zone zabrane letova.[25][35]

Švajcarska

[uredi | uredi izvor]
Švajcarski F/A-18C.

Švajcarsko vazduhoplovstvo (Switzerland's Luftwaffe ) posjeduje 34 letilice F/A-18, od tog su 26 F/A-18A/C/D. Jedan F/A-18D je izgubljen, u udesu.[29] Isporuka aviona Švajcarskoj je počela 25. januara 1996. godine.

Krajem 2007. godine Švajcarska je zahtevala da njeni F/A-18A/C/D budu uključeni u program modernizacije, koji se tada odvijao u Americi, u cilju produženja operativnog veka svojih aviona. Modernizacija je uključivala unapređenu opremu, novi glavni računar i 44 seta opreme za elektronsku zaštitu AN/ALR-67v3 ECM.[25][36]

Borbena upotreba

[uredi | uredi izvor]

U toku svoje operativne upotrebe, Horneti su imali i borbena dejstva, u nekoliko lokalnih ratova i kriza.

Zalivski rat

[uredi | uredi izvor]

Dva američka F/A-18 su uništena zajedno sa njihovim pilotima za vreme trajanja Zalivskog rata.[26] 17. januara 1991. godine, prvog dana rata, poručnik Skot Speičer koji je letio na Hornetu sa oznakom VFA-81, oboren je od strane Iračkog aviona MiG-25, pilot se i dalje vodi kao nestao u akciji. Drugim F/A-18 je upravljao poručnik Robert Dvajer, koji se zvanično vodio kao poginuo u borbi, njegov avion je oboren pod nerazjašnjenim okolnostima.

Sa druge strane piloti F/A-18 su oborili dva Iračka aviona tokom borbi, oba oborena aviona su bila MiG-21.[37] Prvog dana rata dva Horneta su poletela sa američkog nosača aviona (engl. Saratoga) u misiju bombardovanja aerodroma na severozapadu Iraka, u toku leta su spazila dva iračka aviona tipa MiG-21. Horneti su oborili MiG-ove i nastavili leteti prema planiranom cilju, koji su uspešno bombardovali. To je ujedno slučaj, da avioni koji su poleteli u misiju bombardovanja zemaljskih ciljeva, uđu u borbu u vazdušnom prostoru bez odbacivanja borbenog tereta namenjenog za planirani osnovni zadatak i da obore neprijateljske avione, a kasnije izvrše i svoj početno planirani zadatak bombardovanja.

O izdržljivosti Horneta svedoči činjenica da je bio slučaj kada je pogođen topovima u oba motora, i u krilo, nastavio je da leti 201 km, do svoje baze. U toku trajanja Zalivskog rata, 10 Horneta je oštećeno, dok su dva oborena.[38]

Bosna i Savezna Republika Jugoslavija

[uredi | uredi izvor]

Avioni F/A-18A/C Američke mornarice, zajedno sa avionima F/A-18A/C/D američkih marinaca su korišćeni za napade na Srbe u Bosni, kao i za NATO bombardovanje SRJ 1999. godine.[39]

Američki F/A-18 poleće sa
nosača aviona Kiti hovk

Irak

[uredi | uredi izvor]

Tokom operacije Iračka sloboda, korišćeni su Horneti Američke mornarice, varijante F/A-18A/C (kao i novije F/A-18E/F). Tada su poletali sa nosača aviona koji su bili smešteni u severnom Arabijskom moru. Kasnije, u konfliktu su korišćene unapređene verzije A+, C, D, poletali su iz baza u Iraku. Jedan F/A-18C je slučajno oboren u prijateljskoj vatri, na samom početku sukoba, kada ga je sistem patriot zamenio za irački avion i oborio. Dva aviona su se sudarila iznad Iraka u maju 2005. godine. U niskom letu, u januaru 2007. godine, sudarila su se dva mornarička F/A-18E/F super horneta i srušili su se u Persijskom zalivu.[40]

Libija

[uredi | uredi izvor]

Avioni F/A-18 hornet su prvi put upotrijebljeni u borbi aprila 1986. godine, kada je letelica sa oznakom VFA-131 poletela sa američkog nosača aviona USS Koralno more i napala libanske snage protivvazduhoplovne odbrane u operaciji Prerijska vatra, tokom napada na Bengazi u sklopu operacije Kanjon El Dorado.[26]

Varijante

[uredi | uredi izvor]
F/A-18A F/A-18B F/A-18C F/A-18D F/A-18E F/A-18F

F-18A/B

[uredi | uredi izvor]
F-18 sa sklopljenim krilom.

F/A-18А je jednosed, dok je F-18A/B dvosed. Prostor za drugo sedište je obezbeđen premeštanjem dela opreme i smanjenjem rezervoara goriva za 6 procenata goriva. Dvosed je potpuno borbeno sposoban, a prvenstveno se koristi za obuku pilota. Radar Hjuz AN/APG-65 (engl. Hughes AN/APG-65) je zamenjen radarom Hjuz AN/APG-73, 1992. godine. Koji poseduje daleko bolje performanse, od svog prethodnika. Varijante „A“, koje su opremljene novim radarom, nose oznaku F/A-18A+.[3][9][14]

F-18C/D

[uredi | uredi izvor]
F/A-18 Američke mornarice u letu.
F/A-18C Američke mornarice na palubi nosača aviona.

F/A-18C je jednosed, a F/A-18D je dvosed. Varijanta „D“ može biti za obuku pilota, ili kao borbeni avion koji deluje u svim vremenskim uslovima. Kod takvog, borbenog dvoseda, na zadnjem sjedištu se nalazi rukovalac oružjem i senzorima. Primarni korisnik varijante „D“ je mornarica, koja ga koristi kako za noćne napade, tako i za blisku podršku kopnenim snagama.[41]

F/A-18C/D varijante, su nastali unapređivanjem Horneta tokom 1987. godine, koje je uključivalo: radar, opremu, i integraciju novih raketa, vazduh-vazduh AIM-120 AMRAAM, vazduh-zemlja AGM-65 maverik i vazduh-more AGM-84 харпун.[9] Ostala unapređenja uključuju nova Izbaciva sedišta Martin-Baker, sintetičke dodatke radaru za osmatranje nadole, pilotu omogućava da locira ciljeve i pri slaboj vidljivosti. „C“ i „D“ varijante isporučivane od 1989. godine, takođe su uključivale poboljšanja borbenih sposobnosti noću, Hjuzov toplotni navigator AN/AAR-50, Loral AN/AAS-38 NITE havk (engl. Loral AN/AAS-38 NITE Hawk FLIR) infracrveni sistem nišanjenja kao i dva prikazivača u boji.

Varijanta „D“, u 48 primeraka, je osposobljena za upravljanje topom pomoću optoelektronskog senzora. Ti avioni nose oznaku F/A-18D (RC).[41][42]

Početkom 1992. godine, „horneti“ su dobili motore F404-GE-402, koji daju 10 procenata više maksimalnog statičkog potiska i kao takvi postali su standardni za „hornete“.[43] Od 1993. godine, sistem AAS-38A NITE havk je dobio laser velikog dometa, omogućavajući mu da sam označava ciljeve, kasnije je varijanti AAS-38B dodata mogućnost da se napadaju ciljevi koje označavaju laseri drugih letelica.[3][9][44]

F-18E/F super hornet

[uredi | uredi izvor]
F-18E/F super hornet
Glavni članak: F/A-18E/F super hornet

Jednosed je F/A-18E i dvosed F/A-18E/F, nosi ime i projektni koncept osnovnog F/A-18, ali sa radikalnom izmenom. Super hornet ima dolet veći za 25 procenata, veću nosivost, moćnije dvoprotočne turbomlazne motore Dženeral elektrik F414, koji su bazirani na F404 iz osnovnog Horneta, i unapređene sisteme opreme. Ova letelica se trenutno nalazi u proizvodnji, a očekuje se realizacija broja primeraka, dovoljna za 22 eskadrile.

Varijanta EA-18G glover (engl. EA-18G Growler) je opremljena za elektronsko ratovanje, i predstavlja modifikovani F-18F, koji je uveden u proizvodnju 2007. godine. Glover će zameniti mornarički EA-6B provler (engl. EA-6B Prowler).[3][9][45][46]

F-18 / druge SAD varijante

[uredi | uredi izvor]
X-53 NASA-e u letu.
RF-18

Ovaj naziv nosi izviđačka letelica, koja je nastala od verzije F/A-18A. Prvi od dva prototipa, poleteo je u februaru 1984. godine, ali ta varijanta nije ušla u serijsku proizvodnju.[3]

TF-18A

Dvosed, služio je za obuku pilota, kasnije je preimenovan u F/A-18B.[3]

F-18D(CR)

Varijanta dvoseda izviđača za Američki marinski korpus. F-18D(CR), namenjen je da zameni RF-4B fantom || izviđač. Nikad nije realizovan u proizvodnji.[3]

F-18 HARV
NASA ispituje koncept aktivnih aeroelastičnih krila.

F/A HARV-18 je jednosed kojeg je NASA preuredila u cilju svojih istraživanja. Program je trajao od aprila 1987. do septembra 1996. godine.[3][26][47]

X-53 aktiv aeroelastik ving

Nastao od F/A-18, koga je NASA preuredila, da bi demonstrirala aktivnu aeroelastičnu tehnologiju krila, u decembru 2006. godine.[3]

F-18/ izvozne varijante

[uredi | uredi izvor]
(A)F/A-18A/B
CF-18 Hornet
  • CF-18A, jednosed namenjen Kanadskom vazduhoplovstvu, koje ih je označilo CF-188А hornet.
  • CF-188B, dvosed, za obučavanje pilota namenjen Kanadskom Vazduhoplovstvu, koje ih je označilo kao CF-188B hornet.[3]
EF-18 hornet
  • EF-18A, jednosed, namenjen Španskom vazduhoplovstvu, koje ih označava kao C.15.
  • EF-18B, dvosed, za obučavanje pilota u Španskom vazduhoplovstvu, koje ih označava kao CE.15.[3]
KAF-18 hornet
F-18C/D hornet, Finski
  • Namenjeni Finskim Vazdušnim snagama. Prvih 7 primeraka varijante „D“ je sklopio Makdonel Daglas, dok je preostalih 57 jednoseda sklopio finski proizvođač vojne opreme, Patria.[48]
F-18C/D hornet

Korisnici

[uredi | uredi izvor]
  •  Australija - 55 F/A-18A i 16 F/A-18B u operativnoj upotrebi 2008. godine.[50]
  •  Kanada - 138 CF-18 hornet[51]
  •  Kuvajt} - 28 F/A-18C i 7 F/A-18D u operativnoj upotrebi u novembru 2008. godine.[50]
  •  Malezija - 8 F/A-18D u operativnoj upotrebi u novembru 2008. godine.[50]
  •  Finska - 55 F-18C i 7 F-18D u upotrebi u 2015. godini.[52]
  •  Španija - 30 EF-18A+[53][54]
  •  Švajcarska- 28 F/A-18C i 5 F/A-18D u operativnoj upotrebi u oktobru 2015. godine.[55]
  •  SAD - 314 F/A-18A/B/C/D horneta u operativnoj upotrebi 2015. godine.[56]
  • Istraživački centar za ispitivanje aviona u letu, koji pripada instituciji NASA, poseduje četiri F/A-18.

Karakteristike

[uredi | uredi izvor]
Uporedne karakteristike varijanti aviona F/A-18 hornet[45][46][57][58]
Parametri Podaci
F/A-18C/D hornet F/A-18E/F super hornet
Dužina: 17,07 m 18,32 m
Razmah krila:
  • 11,43 m
  • –
  • 13,63 m
  • 9,32 m (sklopljena)
Visina: 4,66 m 4,88 m
Površina: 37,16 m² 46,45 m²
Aeroprofili: NACA 65A005 (koren krila);
65A003.5 (vrh krila)		 NACA 65A005 (koren krila);
65A003.5 (vrh krila)
Specifično
opterećenje krila
  • minimalno: 281 kg/m²
  • nominalno: 453 kg/m²
  • maksimalno : 684 kg/m²
  • minimalno: 298 kg/m²
  • nominalno: 459 kg/m²
  • maksimalno: 644 kg/m²
Masa praznog: 10.455 kg 13.864 kg
Nominalna masa: 16.850 kg 21.320 kg
Maksimalna masa: 25.401 kg 29.937 kg
Maksimalno gorivo: 5.126 kg
  • E -varijanta: 6.532 kg
  • F -varijanta: 6.145 kg
Optimalna brzina: 1.915 km/h (M = 1,8) 1.915 km/h (M = 1,8)
Plafon leta: 15.240 m 15.240 m
Uspon: 15.240 m/min —
Radijus dejstva ♦:
  • 537 km
  • oko 900 km (presretač)
  • 720 km
  • 760 km (Nosi; 2 × AIM-9 + 2 × AIM-120)
  • 1.065 km (presretač)
Dolet:
  • 2.000 km (unutrašnje gorivo)
  • 2.845 km (3 spoljna rezervoara, po 1.250 lit)
  • 2.345 km (unutrašnje gorivo)
  • 3.055 km (3 spoljna rezervoara, po 1.800 lit)
Autonomija leta ♣: 1 h 45 min 2 2 h 15 min 2
Posada:
  • C -varijanta: Pilot
  • D -varijanta: Pilot + operator
  • E -varijanta: Pilot
  • F -varijanta: Pilot + operator
Maksim. masa oružja: 7.711 kg 8.030 kg
Pogon: dva dvoprotočna turbomlazna motora
Dženeral elektrik F404-GE-402		 dva dvoprotočna turbomlazna motora
Dženeral elektrik F414-GE-400
Potisak ♥:
  • SDS: 2 × 79,0 kN
  • BDS: 2 × 53,3 kN
  • SDS: 2 × 97,86 kN
  • BDS: 2 × 63,47 kN
Potisak / masa aviona:
  • maksimum: 1,55
  • nominalno: 0,96
  • minimum: 0,64
  • maksimum: 1,44
  • nominalno: 0,94
  • minimum: 0,67
Jedinična cena ♠: 29 miliona USA $ 57 miliona USA $
   — LEGENDA
  • ♦ Nisko-Visoko-Visoko-Nisko-profil sa 4 × GBU-31 + 2 × AIM-9 + 2 × Dodatna rezervoara od po 1.800 lit
  • ♣ Vazdušna bezbednost; 280 km nosi; 6 × AIM-120 + 3 Dodatna rezervoara od po 1.800 lit
  • ♥ SDS = sa dopunskim sagorevanjem; BDS = bez dopunskog sagorevanja
  • ♠ + Fiksni troškovi razvoja
Naoružanje
Top: M61 Vulkan, 1× 20 mm, 578 granata M61 vulkan, 1× 20 mm, 578 granata
Rakete
vazduh - vazduh:
  • AIM-9 sajdvinder
  • AIM-123 ASRAAM
  • AIM-7 sperou
  • IRIS-T
  • AIM-9 sajdvinder
  • AIM-7 sperov
  • AIM-120 AMRAAM
Rakete
vazduh - zemlja:
  • AGM-88 HARM
  • SLAM-ER
  • JSOW
Rakete
vazduh - brod:
  • AGM-84 harpun
  • AGM-84 harpun
Bombe
  • CBU-87 klaster
  • CBU-89 getor mina
  • CBU-97 CEM
  • Pavevaj
  • JDAM
  • Mk 80 serija
  • Nuklearna bomba[59]
  • Mk 20 roki II klaster, mina
  • CBU-87 klaster
  • AGM-154
  • Pavevaj
  • JDAM
  • Mk 80 serija
  • Mk 20 roki II, i CBU kasetne bombe
Avionska oprema
Radar:
  • Hjuz APG-73
  • Rajteon APG-73
Radarsko upozorenje:
  • AN/ALR-67
  • AN/ALR-67(V)2
  • AN/ALR-67(V)3
Protivraketno upozorenje:
  • AN/AAR-57
  • AN/AAR-38
Pasivna zaštita:
  • AN/ALE-39
  • AN/ALE-50
Aktivni ometači:
  • AN/ALQ-126B
  • AN/ALQ-167
  • AN/ALQ-165
  • AN/ALQ-214
  • AN/ALE-50
Pregled mogućnosti podvešavanja, za varijante F/A-18 hornet[a][3]
Sredstva F/A-18A/B hornet F/A-18C/D hornet F/A-18E/F super hornet

180p

№ mesta 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 2 3 4 5 6 7 8 9 1 1,5 2 3 4 5 6 7 8 8,5 9
AIM-9 sajdvinder ♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥
AIM-7 sperou ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AIM-120 AMRAAM ♥♥ ♥♥ ♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥
AGM-65 maverik ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AGM-84 harpun ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AGM-84H SLAM-ER ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AGM-88 HARM ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AGM-154 JSOW ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
AGM-158 JASSM ♥ ♥ ♥ ♥
Mark 82/83 ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥
GBU-10/12/16 ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥ ♥♥ ♥♥ ♥
GBU-24 ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
GBU-31/32/38 JDAM ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Rezerv. goriva ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥ ♥
Davanje gorivo u vazduhu ♥

Medija

[uredi | uredi izvor]
  • NASA ispitivanje dopunjavanja goriva u letu između dva F/A-18А.
  • Ispitivanje flatera u letu
    aviona F/A-18 hornet.

Napomene

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ U ovom uporednom pregledu su prikazana rešenja i za varijantu F/A-18E/F super hornet zbog sagledavanja razlika, i ako je on obrađen u zasebnom članku.
    • Numeracija mesta podvešavanja oružja, čita se sleva nadesno. Brojevi 1 i 9 su za lansere IC raketa na krajevima krila, brojevi 2, 3, 7 i 8 su vezne tačke ispod krila, a 4, 5 i 6 su ispod trupa.
    • 1,5 i 8,5 se odnosi na dve nove vezne tačke na F/A-18E/F super hornetu
    • Na sve vezne tačke, označene ♥, mogu da prihvate kontejner s topom.
    • Oznaka ♥♥ znači da se na ovom veznom mestu može potkačiti dva kontejnera s topom.
    • Mnogi F/A-18A/B horneti, koji su u operativnoj upotrebi, naknadno su modernizovani i mogu da koriste novije oružje, kao što je navedeno.
    • Vezna tačka pod 5 na F/A-18E/F super hornetu može da prihvati spoljni rezervoar goriva za 50% veće zapremine od rešenja na prethodnoj varijanti F/A-18C/D hornet.
    • F/A-18C/D hornet je osposobljen da nosi oružje: skoro sve klaster bombe CBU serije, atomsko oružje od tipa B57 i B61, sve vrste NATO raketa.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Jenkins 2000, str. 186–87.
  2. ^ a b v g Goebel, Greg (01. 6. 14). „The MDD F/A-18 Hornet & Boeing Super Hornet” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 6. 1. 2016. „The MDD F/A-18 Hornet & Boeing Super Hornet”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  3. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f „F/A-18A/B Hornet” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2012. Pristupljeno 6. 1. 2016. „F/A-18A/B Hornet” 
  4. ^ Kelly 1990
  5. ^ „VFAX Naval Fighter Attack Experimental” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity.org. 07—07-2011. Pristupljeno 6. 1. 2015. „VFAX Naval Fighter Attack Experimental”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  6. ^ a b v g d đ Jenkins 2000, str. 19–21
  7. ^ a b Goebel, Greg (01. 6. 14). „NORTHROP YF-17” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. Pristupljeno 7. 1. 2016. „NORTHROP YF-17”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ Jenkins 2000, str. 22–26
  9. ^ a b v g d đ e ž z i j „FAS F/A-18 Hornet” (na jeziku: (jezik: engleski)). fas. Pristupljeno 7. 1. 2016. „FAS F/A-18 Hornet” 
  10. ^ a b Jenkins 2000, str. 26–29
  11. ^ a b „Northrop's F-18L” (na jeziku: (jezik: engleski)). fighter-f18.blogspot.com. Pristupljeno 7. 1. 2016. „Northrop's F-18L” 
  12. ^ Northrop F/A-18L design brochure 1978.
  13. ^ Jenkins 2000, str. 131, 139.
  14. ^ a b v g d Goebel, Greg (01. 6. 14). „F/A-18A/B DESCRIBED” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 6. 1. 2016. „F/A-18A/B DESCRIBED”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  15. ^ „F-18 High Angle-of-Attack (Alpha) Research Vehicle” (na jeziku: (jezik: engleski)). nasa.gov. 12. 3. 2009. Arhivirano iz originala 21. 04. 2008. g. Pristupljeno 28. 6. 2013. „F-18 High Angle-of-Attack (Alpha)” 
  16. ^ Jenkins 2000, str. 24, 144.
  17. ^ Spick 2000, str. 278.
  18. ^ Jenkins 2000, str. 24, 147.
  19. ^ Major Ronald G. Richardella (1989). „THE ROLE OF HORNET-D IN THE MARINE AIR GROUND TASK FORCE AIR COMBAT ELEMENT” (na jeziku: (jezik: engleski)). globalsecurity. Pristupljeno 6. 1. 2016. „THE ROLE OF HORNET-D IN THE MARINE AIR GROUND TASK FORCE AIR COMBAT ELEMENT” 
  20. ^ Donald 2004, str. 45
  21. ^ Munoz, Carlo (29. 9. 2011). „Navy, Marines Eye JSF Dough to Keep F-18s Flying” (na jeziku: (jezik: engleski)). breakingdefense. Pristupljeno 6. 1. 2016. „Navy, Marines Eye JSF Dough to Keep F-18s Flying” 
  22. ^ „F/A-18 Hornet First Flight” (na jeziku: (jezik: engleski)). fightersweep. Pristupljeno 8. 1. 2016. „F/A-18 Hornet First Flight” 
  23. ^ a b „SUMMARY TABLE, COMMENTS, SOURCES, & REVISION HISTORY” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. 1. 2. 2013. Pristupljeno 8. 1. 2016. „SUMMARY TABLE, COMMENTS, SOURCES, & REVISION HISTORY” 
  24. ^ „Air Task Group Deploys” (na jeziku: (jezik: engleski)). 8.: airforcenews.realviewdigital. 12. 3. 2015. Pristupljeno 8. 1. 2016. „Air Task Group Deploys” 
  25. ^ a b v g d đ e Goebel, Greg (01. 6. 14). „HORNET IN FOREIGN SERVICE” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors. Pristupljeno 9. 1. 2016. „HORNET IN FOREIGN SERVICE”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  26. ^ a b v g Jenkins 2000
  27. ^ „Auditing the CF-18 IMP — CF-18 Incremental Modernization Project” (na jeziku: (jezik: engleski)). casr.ca. Pristupljeno 10. 1. 2016. „Auditing the CF-18 IMP — CF-18 Incremental Modernization Project” 
  28. ^ „Not Your Father's Hornet — the CF18 Incremental Modernization Program” (na jeziku: (jezik: engleski)). casr.ca. Pristupljeno 10. 1. 2016. „Not Your Father's Hornet — the CF18 Incremental Modernization Program” 
  29. ^ a b v g Senior 2003
  30. ^ „Hornet-onnettomuuden taustalla vikaantunut ohjausjärjestelmän servosylinteri” (na jeziku: (jezik: finski)). puolustusvoimat. Pristupljeno 10. 1. 2016. „Hornet-onnettomuuden taustalla vikaantunut ohjausjärjestelmän servosylinteri” 
  31. ^ a b v Jenkins 2000, str. 93–94
  32. ^ „Kuwait Air Force: Order of Battle” (na jeziku: (jezik: engleski)). milaviapress. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 10. 1. 2016. „Kuwait Air Force: Order of Battle” 
  33. ^ „OPS Daulat: F/A-18D Hornet close air support and interdiction.” (na jeziku: (jezik: engleski)). malaysiamilitarypower.blogspot. Pristupljeno 11. 1. 2016. „OPS Daulat: F/A-18D Hornet close air support and interdiction.” 
  34. ^ Jenkins 2000, str. 93
  35. ^ „España envía a Italia cuatro aviones F-18 para participar en la operación contra Gadafi” (na jeziku: (jezik: španski)). elmundo. 19. 03. 2011. Pristupljeno 11. 1. 2016. „España envía a Italia cuatro aviones F-18 para participar en la operación contra Gadafi” 
  36. ^ „Swiss Hornets reach 50,000 flight hours milestone” (na jeziku: (jezik: engleski)). milaviapress. Arhivirano iz originala 19. 10. 2008. g. Pristupljeno 11. 1. 2016. „Swiss Hornets reach 50,000 flight hours milestone” 
  37. ^ Miller 2002.
  38. ^ Jenkins 2000, str. 72
  39. ^ Smiljanić, Spasoje (2009). „Agresija NATO na SRJ”. Vojska Jugoslavije u odbrani od agresije 1999. godine, knjiga prva (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd. str. 47—75. 
  40. ^ CBSNews (7. 1. 2008). „2 Navy Fighter Jets Crash In Persian Gulf” (na jeziku: (jezik: engleski)). cbsnews. Pristupljeno 12. 1. 2016. „2 Navy Fighter Jets Crash In Persian Gulf” 
  41. ^ a b Jenkins 2000, str. 64–66
  42. ^ Jenkins 2000, str. 66–70
  43. ^ Donald 2005
  44. ^ Jenkins 2000, str. 61–62, 156
  45. ^ a b „Boeing F/A-18E/F Super Hornet” (na jeziku: (jezik: engleski)). airvectors.net. 1. 2. 2013. Pristupljeno 15. 1. 2016. „Boeing F/A-18E/F Super Hornet” 
  46. ^ a b „F/A-18E/F Super Hornet” (na jeziku: (jezik: ruski)). airwar.ru. Pristupljeno 15. 1. 2016. „F/A-18E/F Super Hornet” 
  47. ^ „F-18 High Alpha Research Vehicle (HARV) fact sheet”. Arhivirano iz originala 21. 04. 2008. g. , NASA/Dryden Flight Research Center
  48. ^ Karivalo, Perttu: Tomcat vs. Hornet: An Air Forces Monthly Special. str. 68. Key Publishing Ltd, 2003.
  49. ^ Nicholls, Mark. Tomcat vs. Hornet: An Air Forces Monthly Special. str. 78. Key Publishing Ltd, 2003.
  50. ^ a b v „Directory: World Air Forces” (na jeziku: (jezik: engleski)). flightglobal. 11—17 November 2008. Pristupljeno 13. 1. 2016. „Directory: World Air Forces”  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  51. ^ „CF-18 Hornet in Canadian Service” (na jeziku: (jezik: engleski)). ejection-history. Arhivirano iz originala 28. 9. 2013. g. Pristupljeno 14. 1. 2016. „CF-18 Hornet in Canadian Service” 
  52. ^ „Hornet-kalusto saavuttaa suorituskykynsä huipun” (na jeziku: (jezik: finski)). puolustusvoimat. Arhivirano iz originala 4. 9. 2015. g. Pristupljeno 13. 1. 2016. „Hornet-kalusto saavuttaa suorituskykynsä huipun” 
  53. ^ Jenkins 2000, str. 93.
  54. ^ Yañez & Rodriguez 2008, str. 23.
  55. ^ „Schweizer Militärflugzeug in Frankreich abgestürzt” (na jeziku: (jezik: nemački)). nzz. 14. 10. 2015. Pristupljeno 13. 1. 2016. „Schweizer Militärflugzeug in Frankreich abgestürzt” 
  56. ^ Defense Industry Daily staff (18. 12. 2015). „Global F/A-18 Hornet Fleets: Keeping ‘Em Flying” (na jeziku: (jezik: engleski)). defenseindustrydaily. Arhivirano iz originala 13. 04. 2016. g. Pristupljeno 12. 1. 2016. „Global F/A-18 Hornet Fleets: Keeping ‘Em Flying” 
  57. ^ „F/A-18 Hornet, McDonnell-Douglas” (na jeziku: (jezik: engleski)). fighter-planes. 26. 5. 2009. Arhivirano iz originala 21. 09. 2015. g. Pristupljeno 8. 1. 2016. „F/A-18 Hornet, McDonnell-Douglas” 
  58. ^ „F/A-18 Hornet Multi-Role Fighter” (na jeziku: (jezik: engleski)). aerospaceweb.org. 6. 4. 2011. Pristupljeno 15. 1. 2016. „F/A-18 Hornet Multi-Role Fighter” 
  59. ^ Designations of U.S. Nuclear Weapons

Literatura

[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
F/A-18 hornet na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=F/A-18_хорнет&oldid=28371759”