Pređi na sadržaj

Fluks (metalurgija)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žica sveže premazana lemom, držana iznad rastopljenog kolofonijskog fluksa
Kolofonijum se koristi kao fluks za lemljenje.
Olovka za fluks koja se koristi za preradu elektronike

U metalurgiji, fluks je hemijski redukujući agens, utečnjavajuće sredstvo ili prečišćavajuće sredstvo. Fluksovi mogu istovremeno imati više od jedne funkcije. Oni se koriste u ekstraktivnoj metalurgiji i u spajanju metala.

Neki od najranijih poznatih fluksova bili su natrijum karbonat, potaša, drvni ugalj, koks, boraks,[1] kreč,[2] olovo sulfid[3] i određeni minerali koji sadrže fosfor. Gvozdena ruda je takođe korišćena kao fluks u topljenju bakra. Ovi agensi su imali različite funkcije, a najjednostavniji je bio redukcioni agens, koji je sprečavao stvaranje oksida na površini rastopljenog metala, dok su drugi apsorbovali nečistoće u šljaku, koja je mogla da se ostruže sa rastopljenog metala.[4]

Fluksovi se takođe koriste u livnicama za uklanjanje nečistoća iz rastopljenih obojenih metala kao što je aluminijum, ili za dodavanje poželjnih elemenata u tragovima kao što je titanijum.

Kao redukcioni agensi, fluksovi olakšavaju lemljenje, braziranje i zavarivanje uklanjanjem oksidacije sa metala koji se spajaju. U nekim primenama rastopljeni fluks takođe služi kao medijum za prenos toplote, olakšavajući zagrevanje spoja pomoću alata za lemljenje.

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ „The use of ... borax ... traced back to the ancient Egyptians, who used it as a metallurgical flux”. Britannica.com. Архивирано из оригинала 2012-01-14. г. Приступљено 2011-08-19. 
  2. ^ Bhardwaj, Hari C. (1979). Aspects of Ancient Indian Technology (use of lime as a flux). Motilal Banarsidass. ISBN 81-208-3040-7. Архивирано из оригинала 2017-11-03. г. Приступљено 2011-08-19. 
  3. ^ „Metallurgy in southern South America, Smelting, p. 1659-60” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 10. 2010. г. Приступљено 2011-08-19. 
  4. ^ „What Is Solder Flux And How Do You Use It?”. www.pcbgogo.com. Приступљено 2021-07-09. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]