Pređi na sadržaj

Soul Eater

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Soul Eater
Srpsko izdanje prvog toma mange
ソウルイーター
Žanr
Manga
AutorAcuši Okubo
IzdavačJapan Square Enix
Srbija Najkula
Ciljna grupaŠonen
ŠtampaGangan Comics
ČasopisMonthly Shōnen Gangan
Prvo izlaženje12. maj 2004. — 12. avgust 2013.
Tomovi25 (spisak tomova)
TV anime
Režiser Takuja Igaraši
Producent
  • Aja Jošino
  • Taihej Jamaniši
  • Jošihiro Ojabu
Scenarista Akacuki Jamatoja
Kompozitor Taku Ivasaki
Studio Bones
Mreža TXN (TV Tokyo)
Premijerno prikazivanje 7. april 2008 – 30. mart 2009.
Epizode 51
Spinof
  • Soul Eater Not! (2011–14)
Portal Strip

Soul Eater (jap. ソウルイーター) je manga koju je napisao i ilustrovao Acuši Okubo. Serijalizovala se od 2004. do 2013., s tim da joj prethode tri jedonkratne priče iz 2003. godine. Manga je adaptirana u anime 2008. godine, kao i spinof pod nazivom Soul Eater Not!.

U Srbiji, izdavačka kuća Najkula prevodi mangu na srpski jezik od 2024. godine.

Radnja

[uredi | uredi izvor]

Priča se odvija u fiktivnom svetu gde određeni ljudi mogu da se pretvore u kose, i zajedno sa svojim kosačima sakupljaju duše preminulih. Maka i njen kosač Soul pohađaju akademiju u kojoj se studenti nadmeću kako bi stvorili novu kosu za Šinigamija, odnosno Smrt. U tu svrhu, moraju da sakupe 99 ljudskih i jednu veštičju dušu. Glavni kandidati, pored Make i Sola, su sin Smrti Death the Kid i njegovi pištolji Liz i Peti Tompson, kao i nindža Blek Star (Black☆Star) i njegov mač Cubaki.

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Nakon što je 2002. godine završio mangu B.Ichi, Acuši Okubo je nacrtao jednokratnu priču pod nazivom Soul Eater. Objavljena je juna 2003. godine i doživela pozitivan prijem.[6] Zbog dobrog odziva, Acuši je napisao još dve priče: Black Star i Death the Kid septembra i novembra iste godine. I ove dve priče su bile uspešne, pa je urednik časopisa predložio Acušiju da napiše mangu zasnovanu na njima.

Acuši je u intervjuu izjavio da su mu inspiracije za mangu bili radovi Tima Bertona kao i serija knjiga Hari Poter. Postavio je Maku kao glavnu junakinju jer je hteo da vidi više ženskih protagonista u šonen mangama. Iako se glavni muški lik zove Sol „Iter“ Evans (Soul "Eater" Evans), naslov mange nije baziran na njemu, već na antagonisti priče koji jede nevine duše.[7] Acuši je i pre serijalizacije smislio mnoge koncepte koji će se kasnije naći u mangi, i predstavio ih svojim urednicima. Odlučio se da svodi flešbekove na minimum, jer je želeo da njegova priča ima dobru „akciju i tempo,“ kao i da ima veću slobodu pri pisanju.[8]

Franšiza

[uredi | uredi izvor]

Manga

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: Spisak tomova serije Soul Eater

Mangu Soul Eater napisao je i ilustrovao Acuši Okubo. Prethode joj tri jednokratne priče (one-shot). Prva, istoimena priča objavljena je 24. juna 2003. godine u specijalnom izdanju časopisa Gangan Powered. Druga priča, Black Star, objavljena je 22. septembra iste godine, takođe u Gangan Powered-u.[6][9] Treća, Death the Kid, izdata je 26. novembra iste godine u časopisu Gangan Wing.[10] Sama manga serijalizovala se od 12. maja 2004.[11] do 12. avgusta 2013. godine u reviji Monthly Shōnen Gangan.[12][13] Poglavlja su sakupljena u 25 tankobona; prvi je izašao 22. juna 2004.,[14] a poslednji 12. decembra 2013. godine.[15] Poglavlja su prepakovana u 17 kanzenban toma između 12. jula 2019.[16] i 12. marta 2020. godine, objavljena kao Soul Eater: Savršena edicija.[17]

U Srbiji, izdavačka kuća Najkula je na promociji serije Solo Leveling, održane 16. maja 2023. godine, najavila da će prevoditi Soul Eater na srpski jezik.[18]

Manga je proizvela spinof pod nazivom Soul Eater Not!. Objavljivao se od 12. januara 2011.[19] do 12. novembra 2014. godine, takođe u Monthly Shōnen Gangan-u.[20] Poglavlja su sakupljena u pet tomova; prvi je izašao 22. septembra 2011.,[21] a poslednji 22. decembra 2014. godine.[22]

CD drama

[uredi | uredi izvor]

Serijal je 31. avgusta 2005. dobio dodatak u vidu CD drame pod nazivom Soul Eater (Vol. 1): Special Social Studies Field Trip.[23] Objavljena je zajedno sa artbukom, i samo je glasovna glumica za Bleka Stara, Jumiko Kobajaši, nastavila da tumači lika u nadstojećoj anime adaptaciji.

Anime

[uredi | uredi izvor]

Manga je 2008. godine adaptirana u anime sačinjen od 51 epizode. Režiju je vršio Takuja Igaraši, dok su animaciju radili studiji Bones i Aniplex. Serija se originalno emitovala od 7. aprila 2008. do 30. marta 2009. godine na japanskom kanalu TV Tokyo.[24] Emitovana su i dva specijala 29. maja i 1. juna 2008. godine.[25] Anime se davao dvojako; u regularnom večernjem bloku, i kasno uveče. To kasno emitovanje, nazvano Soul Eater Late Show, sadržalo je dodatne scene.

Video igrice

[uredi | uredi izvor]

Serija je prozivela tri video igrice. Prva, Soul Eater: Monotone Princess, je akciono-avanturistička igra koja sadrži dva originalna lika.[26] Objavljena je 25. septembra 2008. godine za konzolu Wii. Druga igra, Soul Eater: Plot of Medusa, objavljena je 23. oktobra iste godine, ovaj put za konzolu Nintendo DS.[27][28] Treća igra, Soul Eater: Battle Resonance, objavljena je 29. januara 2009. godine za konzole PlayStation 2 i PlayStation Portable. Igrica je borilačkog tipa i prati prvih 24 epizoda anime serije.[29]

Prijem

[uredi | uredi izvor]

Zaključno sa julom 2018. godine, prodato je 19,6 miliona primeraka mange Soul Eater.[16]

Danijela Lej (Comic Book Resources) je u svojoj recenziji napisala za mangu da ima zanimljiv stil i da je zabavna. Poredila je atmosferu sa filmovima Noćna mora pre Božića i Mrtva nevesta, s dodatkom legenede o Džeku Trboseku i Frankenštajnom. Međutim, kritikovala je preterani fanservis.[30] Peni Keni (Manga Life) je mangi dala ocenu „B+,“ hvalivši akcione scene i raznoliki stil, rekavši: „Neke scene podsećaju na Oštricu besmrtnika, a druge na Jugio“.[31] Džulijan Nam (Otaku USA) pohvalio je dinamiku kose i kosača, ali kritikovao fanservis i „tipičnu priču“ koja je „previše kliše otakuima, ali dobra za početnike“.[32] Kris Zimerman (Comic Book Bin) je drugom tomu mange dao ocenu 7.5 od 10. Pohvalio je akciju i dizajn likova, ali kritikovao njihov razvoj kroz priču.[33] Šenon Gareti (About.com) je prvom i drugom tomu dala dve od pet zvezdica. Pohvalila je svet priče, rekavši da je: „Noć veštica uz elemente mangi Kralj šamana, Džodžove bizarne avanture i filma Noćna mora pre Božića“. Međutim, kritikovala je površnost priče i likova. Nikolas Dupri (Anime News Network) je u recenziji prvog toma specijalnog izdanja napisao da manga ima jedinstvenu atmosferu koja ni nakon 15 godina nije izgubila svoj šarm. Međutim, kritikovao je humor priče, kao i preterano korišćenje fanservisa.[34]

Izvori

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Chapman, Paul Thomas (6. 3. 2016). „Soul Eater is Home To Some of the Most Thrilling Action Sequences in Anime”. Otaku USA. Arhivirano iz originala 25. 9. 2017. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  2. ^ Loo, Egan (2008-12-31). „FUNimation Adds Soul Eater Anime from Media Factory”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 22. 1. 2009. g. Pristupljeno 2008-12-31. 
  3. ^ Solomon, Charles (21. 12. 2010). „Anime Top 10: 'Evangelion,' 'Fullmetal Alchemist' lead 2010's best”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 21. 9. 2015. g. Pristupljeno 15. 2. 2014. 
  4. ^ Loo, Egan (3. 2. 2013). „Soul Eater Anime to Run on Adult Swim's Toonami Block”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 5. 2. 2013. g. Pristupljeno 3. 2. 2013. 
  5. ^ Scholes, Sandra (24. 8. 2020). „Soul Eater Part 3 (Advance Review)”. activeAnime. Arhivirano iz originala 19. 3. 2016. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  6. ^ a b ガンガンパワード夏季号 ６月２４日(火)発売！！ (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 3. 2. 2006. g. Pristupljeno 20. 4. 2008. 
  7. ^ „Interview with Atsushi Ohkubo” (na jeziku: francuski). Manga News. 20. 3. 2009. Arhivirano iz originala 7. 11. 2015. g. Pristupljeno 7. 5. 2017. 
  8. ^ Soul Eater GAIDEN, 20. tom
  9. ^ ガンガンパワード秋季号 ９月２２日（月）発売！！ (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 4. 12. 2003. g. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  10. ^ ガンガンＷＩＮＧ １月号. Wing Online (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 4. 12. 2003. g. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
  11. ^ ６月号 ５月12日(水)発売！！. Square Enix. Arhivirano iz originala 7. 6. 2004. g. Pristupljeno 12. 12. 2019. 
  12. ^ Loo, Egan (6. 6. 2013). „Soul Eater Manga to End in 2 More Chapters”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 12. 7. 2013. g. Pristupljeno 1. 7. 2013. 
  13. ^ 「ソウルイーター」約9年の連載に幕！荒川弘らがお祝い. Natalie (na jeziku: japanski). 12. 8. 2013. Arhivirano iz originala 4. 12. 2020. g. Pristupljeno 17. 9. 2020. 
  14. ^ ソウルイーター: 第1巻 [Soul Eater: Volume 1] (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 15. 10. 2008. g. Pristupljeno 7. 10. 2008. 
  15. ^ ソウルイーター: 第25巻 [Soul Eater: Volume 25] (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 7. 1. 2015. g. Pristupljeno 12. 12. 2013. 
  16. ^ a b ソウルイーター完全版 1 (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 25. 9. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  17. ^ ソウルイーター完全版 17 (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 28. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  18. ^ „Sinoć je bilo… najkul.”. Instagram. Najkula. 17. 5. 2023. Pristupljeno 18. 5. 2023. 
  19. ^ „New Soul Eater Manga Series to Launch in January 2011”. Anime News Network. 7. 12. 2010. Arhivirano iz originala 8. 12. 2010. g. Pristupljeno 7. 12. 2010. 
  20. ^ Nelkin, Sarah (8. 10. 2014). „Soul Eater Not! Manga Ends Next Month”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 6. 11. 2014. g. Pristupljeno 31. 10. 2014. 
  21. ^ ソウルイーターノット！ 1 (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 28. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  22. ^ ソウルイーターノット！ 5 (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 28. 3. 2020. g. Pristupljeno 12. 7. 2020. 
  23. ^ „Books section at manga's official website” (na jeziku: japanski). Square Enix. Arhivirano iz originala 23. 3. 2012. g. Pristupljeno 2008-04-20. 
  24. ^ „SOUL・EATER”. Media Arts Database (na jeziku: japanski). Agency for Cultural Affairs. Arhivirano iz originala 1. 3. 2022. g. Pristupljeno 1. 3. 2022. 
  25. ^ „Two Soul Eater Anime Specials to Air in Japan”. Anime News Network. 2008-05-17. Arhivirano iz originala 20. 5. 2008. g. Pristupljeno 2008-05-17. 
  26. ^ „Soul Eater: Monotone Princess Released Date and Price Confirmed!” (na jeziku: japanski). ASCII Media Works. 2008-06-20. Arhivirano iz originala 19. 2. 2009. g. Pristupljeno 2008-06-21. 
  27. ^ „D-pad and Touch Pen Resonance Operation Soul Eater: Plot of Medusa to Be Sold This Autumn” (na jeziku: japanski). ASCII Media Works. 2008-06-20. Arhivirano iz originala 20. 2. 2009. g. Pristupljeno 2008-06-20. 
  28. ^ Fletcher, JC (18. 6. 2008). „Soul Eater: Plot of Madusa”. Engadget. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  29. ^ „Soul Eater: Battle Resonance”. Play-Asia. Arhivirano iz originala 18. 11. 2016. g. Pristupljeno 17. 11. 2016. 
  30. ^ Leigh, Danielle (13. 10. 2009). „Danielle Leigh's Reading Diary -- Soul Eater vol 1”. Comic Book Resources. Arhivirano iz originala 25. 6. 2020. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  31. ^ Kenny, Penny (27. 10. 2009). „Soul Eater v1”. Manga Life. Arhivirano iz originala 31. 10. 2009. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  32. ^ Gnam, Julian (1. 2. 2010). „Soul Eater, Volume 1”. Otaku USA. Arhivirano iz originala 26. 6. 2020. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  33. ^ Zimmerman, Chris (23. 3. 2010). „Soul Eater Volume 2”. Comic Book Bin. Arhivirano iz originala 24. 6. 2020. g. Pristupljeno 23. 6. 2020. 
  34. ^ Dupre, Nicholas (16. 9. 2020). „Soul Eater - The Perfect Edition GN 1 - Review”. Anime News Network. Arhivirano iz originala 18. 9. 2020. g. Pristupljeno 17. 9. 2020. 

Spoljašnji izvori

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Soul_Eater&oldid=28031444”