Пређи на садржај

Soul Eater

С Википедије, слободне енциклопедије
Soul Eater
Српско издање првог тома манге
ソウルイーター
Жанр
Манга
АуторАцуши Окубо
ИздавачЈапан Square Enix
Србија Најкула
Циљна групаШонен
ШтампаGangan Comics
ЧасописMonthly Shōnen Gangan
Прво излажење12. мај 2004. — 12. август 2013.
Томови25 (списак томова)
ТВ аниме
Режисер Такуја Игараши
Продуцент
  • Аја Јошино
  • Таихеј Јаманиши
  • Јошихиро Ојабу
Сценариста Акацуки Јаматоја
Композитор Таку Ивасаки
Студио Bones
Мрежа TXN (TV Tokyo)
Премијерно приказивање 7. април 2008 – 30. март 2009.
Епизоде 51
Спиноф
  • Soul Eater Not! (2011–14)
Портал Стрип

Soul Eater (јап. ソウルイーター) је манга коју је написао и илустровао Ацуши Окубо. Серијализовала се од 2004. до 2013., с тим да јој претходе три једонкратне приче из 2003. године. Манга је адаптирана у аниме 2008. године, као и спиноф под називом Soul Eater Not!.

У Србији, издавачка кућа Најкула преводи мангу на српски језик од 2024. године.

Радња

[уреди | уреди извор]

Прича се одвија у фиктивном свету где одређени људи могу да се претворе у косе, и заједно са својим косачима сакупљају душе преминулих. Мака и њен косач Soul похађају академију у којој се студенти надмећу како би створили нову косу за Шинигамија, односно Смрт. У ту сврху, морају да сакупе 99 људских и једну вештичју душу. Главни кандидати, поред Маке и Сола, су син Смрти Death the Kid и његови пиштољи Лиз и Пети Томпсон, као и нинџа Блек Стар (Black☆Star) и његов мач Цубаки.

Развој

[уреди | уреди извор]

Након што је 2002. године завршио мангу B.Ichi, Ацуши Окубо је нацртао једнократну причу под називом Soul Eater. Објављена је јуна 2003. године и доживела позитиван пријем.[6] Због доброг одзива, Ацуши је написао још две приче: Black Star и Death the Kid септембра и новембра исте године. И ове две приче су биле успешне, па је уредник часописа предложио Ацушију да напише мангу засновану на њима.

Ацуши је у интервјуу изјавио да су му инспирације за мангу били радови Тима Бертона као и серија књига Хари Потер. Поставио је Маку као главну јунакињу јер је хтео да види више женских протагониста у шонен мангама. Иако се главни мушки лик зове Сол „Итер“ Еванс (Soul "Eater" Evans), наслов манге није базиран на њему, већ на антагонисти приче који једе невине душе.[7] Ацуши је и пре серијализације смислио многе концепте који ће се касније наћи у манги, и представио их својим уредницима. Одлучио се да своди флешбекове на минимум, јер је желео да његова прича има добру „акцију и темпо,“ као и да има већу слободу при писању.[8]

Франшиза

[уреди | уреди извор]

Манга

[уреди | уреди извор]
Види још: Списак томова серије Soul Eater

Мангу Soul Eater написао је и илустровао Ацуши Окубо. Претходе јој три једнократне приче (one-shot). Прва, истоимена прича објављена је 24. јуна 2003. године у специјалном издању часописа Gangan Powered. Друга прича, Black Star, објављена је 22. септембра исте године, такође у Gangan Powered-у.[6][9] Трећа, Death the Kid, издата је 26. новембра исте године у часопису Gangan Wing.[10] Сама манга серијализовала се од 12. маја 2004.[11] до 12. августа 2013. године у ревији Monthly Shōnen Gangan.[12][13] Поглавља су сакупљена у 25 танкобона; први је изашао 22. јуна 2004.,[14] а последњи 12. децембра 2013. године.[15] Поглавља су препакована у 17 канзенбан тома између 12. јула 2019.[16] и 12. марта 2020. године, објављена као Soul Eater: Савршена едиција.[17]

У Србији, издавачка кућа Најкула је на промоцији серије Solo Leveling, одржане 16. маја 2023. године, најавила да ће преводити Soul Eater на српски језик.[18]

Манга је произвела спиноф под називом Soul Eater Not!. Објављивао се од 12. јануара 2011.[19] до 12. новембра 2014. године, такође у Monthly Shōnen Gangan-у.[20] Поглавља су сакупљена у пет томова; први је изашао 22. септембра 2011.,[21] а последњи 22. децембра 2014. године.[22]

ЦД драма

[уреди | уреди извор]

Серијал је 31. августа 2005. добио додатак у виду ЦД драме под називом Soul Eater (Vol. 1): Special Social Studies Field Trip.[23] Објављена је заједно са артбуком, и само је гласовна глумица за Блека Стара, Јумико Кобајаши, наставила да тумачи лика у надстојећој аниме адаптацији.

Аниме

[уреди | уреди извор]

Манга је 2008. године адаптирана у аниме сачињен од 51 епизоде. Режију је вршио Такуја Игараши, док су анимацију радили студији Bones и Aniplex. Серија се оригинално емитовала од 7. априла 2008. до 30. марта 2009. године на јапанском каналу TV Tokyo.[24] Емитована су и два специјала 29. маја и 1. јуна 2008. године.[25] Аниме се давао двојако; у регуларном вечерњем блоку, и касно увече. То касно емитовање, названо Soul Eater Late Show, садржало је додатне сцене.

Видео игрице

[уреди | уреди извор]

Серија је прозивела три видео игрице. Прва, Soul Eater: Monotone Princess, је акционо-авантуристичка игра која садржи два оригинална лика.[26] Објављена је 25. септембра 2008. године за конзолу Wii. Друга игра, Soul Eater: Plot of Medusa, објављена је 23. октобра исте године, овај пут за конзолу Nintendo DS.[27][28] Трећа игра, Soul Eater: Battle Resonance, објављена је 29. јануара 2009. године за конзоле PlayStation 2 и PlayStation Portable. Игрица је борилачког типа и прати првих 24 епизода аниме серије.[29]

Пријем

[уреди | уреди извор]

Закључно са јулом 2018. године, продато је 19,6 милиона примерака манге Soul Eater.[16]

Данијела Леј (Comic Book Resources) је у својој рецензији написала за мангу да има занимљив стил и да је забавна. Поредила је атмосферу са филмовима Ноћна мора пре Божића и Мртва невеста, с додатком легенеде о Џеку Трбосеку и Франкенштајном. Међутим, критиковала је претерани фансервис.[30] Пени Кени (Manga Life) је манги дала оцену „Б+,“ хваливши акционе сцене и разнолики стил, рекавши: „Неке сцене подсећају на Оштрицу бесмртника, а друге на Југио“.[31] Џулијан Нам (Otaku USA) похвалио је динамику косе и косача, али критиковао фансервис и „типичну причу“ која је „превише клише отакуима, али добра за почетнике“.[32] Крис Зимерман (Comic Book Bin) је другом тому манге дао оцену 7.5 од 10. Похвалио је акцију и дизајн ликова, али критиковао њихов развој кроз причу.[33] Шенон Гарети (About.com) је првом и другом тому дала две од пет звездица. Похвалила је свет приче, рекавши да је: „Ноћ вештица уз елементе манги Краљ шамана, Џоџове бизарне авантуре и филма Ноћна мора пре Божића“. Међутим, критиковала је површност приче и ликова. Николас Дупри (Anime News Network) је у рецензији првог тома специјалног издања написао да манга има јединствену атмосферу која ни након 15 година није изгубила свој шарм. Међутим, критиковао је хумор приче, као и претерано коришћење фансервиса.[34]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chapman, Paul Thomas (6. 3. 2016). „Soul Eater is Home To Some of the Most Thrilling Action Sequences in Anime”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 25. 9. 2017. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  2. ^ Loo, Egan (2008-12-31). „FUNimation Adds Soul Eater Anime from Media Factory”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 22. 1. 2009. г. Приступљено 2008-12-31. 
  3. ^ Solomon, Charles (21. 12. 2010). „Anime Top 10: 'Evangelion,' 'Fullmetal Alchemist' lead 2010's best”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 21. 9. 2015. г. Приступљено 15. 2. 2014. 
  4. ^ Loo, Egan (3. 2. 2013). „Soul Eater Anime to Run on Adult Swim's Toonami Block”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 5. 2. 2013. г. Приступљено 3. 2. 2013. 
  5. ^ Scholes, Sandra (24. 8. 2020). „Soul Eater Part 3 (Advance Review)”. activeAnime. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  6. ^ а б ガンガンパワード夏季号 ６月２４日(火)発売！！ (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 3. 2. 2006. г. Приступљено 20. 4. 2008. 
  7. ^ „Interview with Atsushi Ohkubo” (на језику: француски). Manga News. 20. 3. 2009. Архивирано из оригинала 7. 11. 2015. г. Приступљено 7. 5. 2017. 
  8. ^ Soul Eater GAIDEN, 20. том
  9. ^ ガンガンパワード秋季号 ９月２２日（月）発売！！ (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 4. 12. 2003. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  10. ^ ガンガンＷＩＮＧ １月号. Wing Online (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 4. 12. 2003. г. Приступљено 9. 6. 2020. 
  11. ^ ６月号 ５月12日(水)発売！！. Square Enix. Архивирано из оригинала 7. 6. 2004. г. Приступљено 12. 12. 2019. 
  12. ^ Loo, Egan (6. 6. 2013). „Soul Eater Manga to End in 2 More Chapters”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 12. 7. 2013. г. Приступљено 1. 7. 2013. 
  13. ^ 「ソウルイーター」約9年の連載に幕！荒川弘らがお祝い. Natalie (на језику: јапански). 12. 8. 2013. Архивирано из оригинала 4. 12. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 
  14. ^ ソウルイーター: 第1巻 [Soul Eater: Volume 1] (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 15. 10. 2008. г. Приступљено 7. 10. 2008. 
  15. ^ ソウルイーター: 第25巻 [Soul Eater: Volume 25] (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 7. 1. 2015. г. Приступљено 12. 12. 2013. 
  16. ^ а б ソウルイーター完全版 1 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 25. 9. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  17. ^ ソウルイーター完全版 17 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  18. ^ „Sinoć je bilo… najkul.”. Instagram. Најкула. 17. 5. 2023. Приступљено 18. 5. 2023. 
  19. ^ „New Soul Eater Manga Series to Launch in January 2011”. Anime News Network. 7. 12. 2010. Архивирано из оригинала 8. 12. 2010. г. Приступљено 7. 12. 2010. 
  20. ^ Nelkin, Sarah (8. 10. 2014). „Soul Eater Not! Manga Ends Next Month”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 6. 11. 2014. г. Приступљено 31. 10. 2014. 
  21. ^ ソウルイーターノット！ 1 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  22. ^ ソウルイーターノット！ 5 (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 28. 3. 2020. г. Приступљено 12. 7. 2020. 
  23. ^ „Books section at manga's official website” (на језику: јапански). Square Enix. Архивирано из оригинала 23. 3. 2012. г. Приступљено 2008-04-20. 
  24. ^ „SOUL・EATER”. Media Arts Database (на језику: јапански). Agency for Cultural Affairs. Архивирано из оригинала 1. 3. 2022. г. Приступљено 1. 3. 2022. 
  25. ^ „Two Soul Eater Anime Specials to Air in Japan”. Anime News Network. 2008-05-17. Архивирано из оригинала 20. 5. 2008. г. Приступљено 2008-05-17. 
  26. ^ „Soul Eater: Monotone Princess Released Date and Price Confirmed!” (на језику: јапански). ASCII Media Works. 2008-06-20. Архивирано из оригинала 19. 2. 2009. г. Приступљено 2008-06-21. 
  27. ^ „D-pad and Touch Pen Resonance Operation Soul Eater: Plot of Medusa to Be Sold This Autumn” (на језику: јапански). ASCII Media Works. 2008-06-20. Архивирано из оригинала 20. 2. 2009. г. Приступљено 2008-06-20. 
  28. ^ Fletcher, JC (18. 6. 2008). „Soul Eater: Plot of Madusa”. Engadget. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2016. 
  29. ^ „Soul Eater: Battle Resonance”. Play-Asia. Архивирано из оригинала 18. 11. 2016. г. Приступљено 17. 11. 2016. 
  30. ^ Leigh, Danielle (13. 10. 2009). „Danielle Leigh's Reading Diary -- Soul Eater vol 1”. Comic Book Resources. Архивирано из оригинала 25. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  31. ^ Kenny, Penny (27. 10. 2009). „Soul Eater v1”. Manga Life. Архивирано из оригинала 31. 10. 2009. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  32. ^ Gnam, Julian (1. 2. 2010). „Soul Eater, Volume 1”. Otaku USA. Архивирано из оригинала 26. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  33. ^ Zimmerman, Chris (23. 3. 2010). „Soul Eater Volume 2”. Comic Book Bin. Архивирано из оригинала 24. 6. 2020. г. Приступљено 23. 6. 2020. 
  34. ^ Dupre, Nicholas (16. 9. 2020). „Soul Eater - The Perfect Edition GN 1 - Review”. Anime News Network. Архивирано из оригинала 18. 9. 2020. г. Приступљено 17. 9. 2020. 

Спољашњи извори

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Soul_Eater&oldid=28031444”