Pređi na sadržaj

Usmerena orto metalacija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Usmerena orto metalacija (DoM) je adaptacija elektrofilne aromatične supstitucije u kojoj se elektrofili vezuju isključivo za orto poziciju direktne metalacione grupe ili DMG preko posredničkih arillitijumskih jedinjenja.[1] DMG reaguje sa litijumom preko heteroatoma. Primeri DMG-a su metoksi grupa, tercijarna aminska grupa i amidna grupa. Jedinjenje se može proizvesti usmerenom litijacijom anizola.[2]

Šema 1. Usmerena orto metalacija
Šema 1. Usmerena orto metalacija

Opšti princip je prikazan u šemi 1. Sistem aromatičnog prstena sa DMG grupom 1 interaguje sa alkillitijumom kao što je n-butillitijum u svom specifičnom agregacionom stanju (dakle (R-Li)n) do međuproizvoda 2 pošto je heteroatom na DMG Luisova baza, a litijum je Luisova kiselina. Sasvim bazni alkillitijum zatim deprotonira prsten u najbližoj orto poziciji formirajući arillitijum 3 uz održavanje kiselo-bazne interakcije. Elektrofil reaguje u sledećoj fazi u elektrofilnoj aromatičnoj supstituciji sa jakom preferencijom za litijum ipso poziciju koja zamenjuje atom litijuma.

Obične elektrofilne supstitucije sa aktivirajućom grupom pokazuju preferenciju i za orto i za para položaj, ova reakcija pokazuje povećanu regioselektivnost jer je ciljana samo orto pozicija.

Šema 2. Opseg DoM reakcija (ref. Snieckus 1990)
Šema 2. Opseg DoM reakcija (ref. Snieckus 1990)

Ovu vrstu reakcije su nezavisno izvestili Henri Gilman i Georg Vitig oko 1940.[3][4]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Snieckus, Victor (септембар 1990). „Directed ortho metalation. Tertiary amide and O-carbamate directors in synthetic strategies for polysubstituted aromatics”. Chemical Reviews. 90 (6): 879—933. doi:10.1021/cr00104a001. 
  2. ^ Gschwend, Heinz W.; Rodriguez, Herman R. (1979). „Heteroatom-Facilitated Lithiations”. Organic Reactions. стр. 1—360. ISBN 0471264180. doi:10.1002/0471264180.or026.01. 
  3. ^ Gilman, Henry.; Bebb, Robert L. (1939). „Relative Reactivities of Organometallic Compounds. XX.* Metalation”. Journal of the American Chemical Society. 61: 109—112. doi:10.1021/ja01870a037. 
  4. ^ G. Wittig et al. Chem. Ber. 1940, 73, 1197