Пређи на садржај

Јунас Ли

С Википедије, слободне енциклопедије
Јунас Ли
Лични подаци
Датум рођења(1833-11-06)6. новембар 1833.
Место рођењаХоксунд, Норвешка
Датум смрти5. јул 1908.(1908-07-05) (74 год.)
Место смртиСандвика, Норвешка
Занимањеписац, песник, правник
Породица
СупружникТомасин Хенријет Ли
ДецаЕрик Ли, Мајкл Стрем Ли, Монс Ли, Аста Ли Исаксен
РодитељиМонс Ли
Паулин Кристин Тилер
Књижевни рад
Периодреализам
Потпис

Јунас Ли (Jonas Lauritz Idemil Lie; Хоксунд, 6. новембар 1833 – Сандвика, 5. јул 1908) био је норвешки романописац, песник, драмски писац и правник. Заједно са Хенриком Ибсеном, Бјернстјерне Бјернсоном и Александером Ћеландом чини „велику четворку”, групу најзначајнијих књижевника 19. века у Норвешкој. Ли је веома значајан за развој романа у Норвешкој. [1][2] [3]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Јунас Ли је рођен 6. новембра 1833. године у Хоксунду у округу Бускеруд. Његов отац је био Монс Ли (1803–81), а мајка Паулин Кристин Тилер (1799–1877). Пет година након Јунасовог рођења, његов отац је постављен за шерифа Тромсеа, града који се налази у Арктичком поларном кругу, и млади Ли је провео шест година у овој удаљеној луци.[4][5]

Ли је послат у поморску школу у Фредриксверну, али је морао да одустане од живота на мору због лошег вида. Након тога се пребацио у Катедралну школу у Бергену, и 1851. године је уписао Универзитет у Кристијанији, данашњем Ослу, где је упознао Ибсена и Бјернсона. Дипломирао је право 1857. године, и убрзо потом се запослио у Консвингеру, граду који се налази између језера Мјеса и границе са Шведском.[6]

Књижевни рад

[уреди | уреди извор]

Како су клијенти у Консвингеру били малобројни, Ли је имао времена да пише за новине и често је писао за неке од часописа у Кристијанији. Његово прво дело је била збирка песама објављена 1866. године и није имала успеха. Током следеће четири године Ли се посветио готово искључиво журнализму, радећи напорно и без великих награда, али је за то време стекао вештине и стил писања који ће му послужити у даљем књижевном раду.

1870. године је објавио Den Fremsynte[7], причу о мору и сујеверју смештену у Северној Норвешкој. Наредне године је поново посетио Нордланд и путовао у Финмарк.[8]

Почев од 1874, Лију је Норвешки парламент додељивао уметничку плату. Стекавши ову малу новчану потпору, Ли је кренуо у потрагу за највећим контрастом његовом детињству који је могао да пронађе у Европи и упутио се за Рим. Неко време је живео у Северној Немачкој, затим се преселио у Баварску, проводећи зиме у Паризу. 1882. године је посетио Норвешку на неко време, али се вратио у Континенталну Европу. Његово добровољно изгнанство из родне земље је завршено у пролеће 1893, када се скрасио у Холскогену, у близини Кристијансанда. Након тога је написао бројна дела.[2]

О делима

[уреди | уреди извор]

У својим делима Јунас Ли је тежио да прикаже природу, фолклор и дух Норвешке. Његова дела су се често бавила породичним животом у различитим окружењима, укључујући приказивање друштвених и интелектуалних ограничења жена у вишим слојевима. Ли је био свестран писац, либералан и модеран, али такође снажно везан за традицију.[2]

Док је 1870-их Ли углавном писао приче са фантастичним романтичарским елементима смештене у Северну Норвешку, као на пример Den Fremsynte, 80-их и 90-их преовладавају тенденције критичког реализма и Ли пише породичне романе где је приказана грађанска породица и износе се проблеми друштва на дебату (Familjen paa Gilje). [2] За стваралаштво 1890-их је карактеристична дубља психологизација ликова као појединаца, што се може пронаћи у делу Onde Magter из 1890. године и делима која су следила.

Међу Лијевим најцењенијим делима је Familien paa Gilje[9] из 1883, приказ живота официрске породице и малобројних могућности датих ћеркама у таквим породицама.

Његове две збирке кратких прича под називом Trold говоре о сујеверјима рибара и људи са обале Северне Норвешке.

Приватни живот

[уреди | уреди извор]
Јунас Ли са породицом

Јунас Ли је 1860. године оженио своју рођаку Томасин Хенријет Ли (1833–1907). Од њихове деце двоје је умрло младо. Међу децом су дипломата Мајкл Стрем Ли (1862–1934) и писци Монс Ли (1864–1931) и Ерик Реринг Меинихен Ли (1869–1943), као и списатељица Аста Ли Исаксен (1861–1921).[10][11]

Јунас Ли је умро 5. јула 1908. године на имању Флескум у Сандвики, мање од годину дана након Томасине смрти.

Краљ Норвешке је 1904. године Лија наградио Великим крстом Реда Светог Олава. Писац Бернт Ли је био нећак Јунаса Лија, а Јунас Ли, амерички сликар норвешког порекла, био је нећак Томасин Ли.[2]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Песме (Digte) 1866.
  • Видовити или слике из Северне Норвешке (Den Fremsynte) 1870.
  • Брод под именом „Будућност” (Tremasteren Fremtiden) 1872.
  • Приче и прикази из Норвешке (Fortællinger og Skildringer fra Norge) 1872.
  • Пилот и његова жена (Lodsen og hans Hustru) 1874.
  • Фаустина Стрози (Faustina Strozzi) 1875.
  • Томас Рос (Thomas Ross) 1878.
  • Адам Шрадер (Adam Schrader) 1879.
  • Grabows Kat 1880.
  • Драмен и лепе приче одатле (Drammen og vakre historier derfra) 1880.
  • Рутланд (Rutland) 1880.
  • Настави! (Gaa Paa!) 1882.
  • Доживотни роб (Livsslaven) 1883.
  • Породица у Гиљи (Familien paa Gilje) 1883.
  • Малстрем (En Malstrøm) 1884.
  • Осам прича (Otte Fortællinger) 1885.
  • Командирове ћерке (Kommandørens døtre) 1886.
  • Суживот (Et Samliv) 1887.
  • Majsa-Jons 1888.
  • Песме (Digte) 1889.
  • Зле силе (Onde Magter) 1890.
  • Тролд (Trold) 1891.
  • Женски орао (Hunnørnen) 1892.
  • Ниоба (Niobe) 1893.
  • Веселе жене (Lystige Koner) 1894.
  • Кад сунце зађе (Naar Sol gaar ned) 1895.
  • Dyre Rein 1896.
  • Lindelin 1897.
  • Faste Forland 1899.
  • Вулфи и компанија (Wullfie og Compani) 1900.
  • Кад падне Гвоздена завеса (Naar Jerntæppet falder) 1901.
  • Ulfvungerne 1903.
  • Источно од Сунца, западно од Месеца и иза Вавилонске куле! (Østenfor Sol, vestenfor Maane og bagom Babylons Taarn!) 1905.
  • Фантазије на мору (Havets Fantasier) постхумно 1909.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Jonas Lie - Biography and Works. Search Texts, Read Online. Discuss.”. www.online-literature.com. Приступљено 2020-11-16. 
  2. ^ а б в г д Aaslestad, Petter (2020-02-25), Jonas Lie - 1 (на језику: норвешки букмол), Приступљено 2020-11-16 
  3. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 31. ISBN 86-331-2116-6. 
  4. ^ „Fjordgaten - Jonas Lie”. web.archive.org. 2013-02-23. Архивирано из оригинала 23. 02. 2013. г. Приступљено 2020-11-16. 
  5. ^ „Jonas Lie - dikterhøvdingen fra Hokksund”. web.archive.org. 2016-02-05. Архивирано из оригинала 05. 02. 2016. г. Приступљено 2020-11-16. 
  6. ^ „Jonas Lie”. web.archive.org. 2012-03-13. Архивирано из оригинала 13. 03. 2012. г. Приступљено 2020-11-16. 
  7. ^ Sentrum, Cappelendamm | Postadresse: Postboks 1900; informasjonskapsler, 0055 Oslo | Besøksadresse: Akersgata 47/49 | Telefon sentralbord: 21 61 65 00 © Cappelen Damm AS | Rettigheter og lover | Personvern og (2010). „Den fremsynte”. Cappelendamm (на језику: норвешки). Приступљено 2020-11-16. 
  8. ^ „Jonas Lie (1833-1908). Critical and Biographical Introduction. Warner, et al., comp. 1917. The Library of the World's Best Literature”. www.bartleby.com. Приступљено 2020-11-16. 
  9. ^ „Familien på Gilje”. www.gyldendal.no (на језику: норвешки букмол). Приступљено 2020-11-16. [мртва веза]
  10. ^ Mons Lie (на језику: норвешки букмол), 2020-02-26, Приступљено 2020-11-16 
  11. ^ Erik Møinichen Lie (на језику: норвешки букмол), 2019-09-16, Приступљено 2020-11-16 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јунас_Ли&oldid=28996249”