Пређи на садржај

Џек Лондон

С Википедије, слободне енциклопедије
Џек Лондон
Лични подаци
Пуно имеЏон Грифит Чејни
Датум рођења(1876-01-12)12. јануар 1876.
Место рођењаСан Франциско, САД
Датум смрти22. новембар 1916.(1916-11-22) (40 год.)
Место смртиГлен Елен, САД
Занимање
  • романописац
  • новинар
  • писац кратких прича
  • есејиста
Породица
СупружнициЕлизабет Мадерн (в. 1900; раз. 1904), Чармијан Киреџ (в. 1905)
ДецаЏоан Лондон, Беси Лондон
Књижевни рад
Књижевни покретамерички реализам, натурализам
Најважнија делаЗов дивљине
Бели очњак
Потпис
Универзитет Калифорније у Берклију

Џон Грифит Чејни[1][А] (енгл. John Griffith Chaney; Сан Франциско, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916), познатији као Џек Лондон,[2][3][4][5] био је амерички романописац, новинар и активиста. Пионир комерцијалне фантастике и америчких часописа, био је један од првих америчких аутора који је постао међународна славна личност и зарадио велико богатство писањем.[6] Био је и иноватор у жанру који ће касније постати познат као научна фантастика.[7]

Лондон је био део радикалне књижевне групе "Гужва" у Сан Франциску и страствени заговорник права животиња, права радника и социјализма.[8][9] Лондон је написао неколико дела која се баве овим темама, као што су његов дистопијски роман Гвоздена пета, његово нефикцијско излагање Људи понора, Рат класа и Пре Адама. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.[10]

Његова најпознатија дела су Зов дивљине и Бели очњак, смештени на Аљасци и Јукону током златне грознице на Клондајку, као и кратке приче „Запалити ватру“, „Одисеја севера“ и „ Љубав живота". Такође је писао о јужном Пацифику у причама као што су "Бисери Парлеја" и "Паганин".

Фамилија

[уреди | уреди извор]
Флора и Џон Лондон, Џекова мајка и очух

Џек Лондон је рођен 12. јануара 1876. године.[11] Његова мајка, Флора Велман, била је пето и најмлађе дете градитеља Пенсилванијског канала Маршала Велмана и његове прве жене Елеонор Герет Џонс. Маршал Велман је потомак Томаса Велмана, раног пуританског досељеника у колонији Масачусетског залива.[12] Флора је напустила Охајо и преселила се на обалу Пацифика када се њен отац поново оженио након што јој је мајка умрла. У Сан Франциску, Флора је радила као учитељица музике и спиритуалиста, тврдећи да каналише дух поглавице Саука, Црног Јастреба.[13]

Биограф Кларис Стаз и други верују да је Лондонов отац био астролог Вилијам Чејни.[14] Флора Велман је живела са Чејнијем у Сан Франциску када је остала трудна. Не зна се да ли су Велман и Чејни били легално венчани. Стаз примећује да у својим мемоарима Чејни говори о Лондоновој мајци Флори Велман као да је била „његова жена“; он такође цитира рекламу у којој је Флора себе назвала „Флоренс Велман Чејни“.[15]

Према изјави Флоре Велман, како је забележено у Сан Франциско Хрониклу од 4. јуна 1875. године, Чејни је захтевао да се изврши абортус. Када је она одбила, он се одрекао одговорности за дете. У очају, она је пуцала у себе. Није била теже рањена, али је била привремено поремећена. Након порођаја, Флора је препустила бебу на дојење Вирџинији (Џени) Прентис, некадашњој поробљеној Афроамериканки и комшиници. Прентис је била важна мајчинска фигура током живота Лондона, и он ју је касније сматрао својим примарним извором љубави и наклоности током детињства.[16]

Крајем 1876, Флора Велман се удала за Џона Лондона, делимично инвалидног ветерана Грађанског рата, и донела своју бебу Џона, касније познатог као Џек, да живи у новом дому. Породица се преселила у Област залива Сан Франциска пре него што су се настанили у Оукланду,[17] где је Лондон завршио јавну основну школу. Породица Прентис се преселила са Лондонима, и остала сз стабилан извор неге за младог Џека.[16]

Године 1897, када је имао 21 годину и био студент на Калифорнијском универзитету у Берклију, Лондон је истражио и читао новинске извештаје о покушају самоубиства његове мајке и установио име његовог биолошког оца. Писао је Вилијаму Чејнију, који је тада живео у Чикагу. Чејни је одговорио да не може бити Лондонов отац јер је импотентан; успутно је тврдио да је Лондонова мајка имала односе са другим мушкарцима, и тврдио да га је оклеветала када је рекла да је инсистирао на абортусу. Чејни је завршио писмо закључком да је он сам био више вредан сажаљења него Лондон.[18] Лондон је тешко поднео очево писмо; у наредним месецима, напустио је студије на Берклију и отишао на Клондајк током златне грознице

Дела

[уреди | уреди извор]

Романи

(објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски)
(у Енглеској објављено под насловом Јакна)
(остало полузавршено, довршио Роберт Фиш)

Збирке кратких прича

Не-фикција и есеји

Кратке приче

  • Ко верује у духове! (1895)
  • Хиљаду смрти (1899)
  • У далекој земљи (1899)
  • The Rejuvenation of Major Rathbone (1899)
  • Бела тишина (1899)
  • The King of Mazy May (1899)
  • Северна одисеја (1900)
  • Even unto Death (1900)
  • The Man With the Gash (1900)
  • A Relic of the Pliocene (1901)
  • Бог његових предака (1901)
  • Закон живота (1901)
  • The Minions of Midas (1901)
  • Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904
  • У шумама севера (1902)
  • Keesh, Son of Keesh (1902)
  • Moon-Face (1902)
  • The Death of Ligoun (1902)
  • To Build a Fire (1902, revised 1908)
  • The Dominant Primordial Beast (1903)
  • The Leopard Man's Story (1903)
  • The One Thousand Dozen (1903)
  • Сенка и муња (1903)
  • Negore the Coward (1904)
  • Љубав живота (1905)
  • Отпадник (1906)
  • A Curious Fragment (1908)
  • Aloha Oe (1908)
  • Непријатељ целог света (1908)
  • A Piece of Steak (1909)
  • Збогом, Џек (1909)
  • South of the Slot (1909)
  • Китајац (1909)
  • The Dream of Debs (1909)
  • Семе Макоја (1909)
  • Голијат (1910)
  • Када је свет био млад (1910)
  • The Unparalleled Invasion (1910)
  • Снага снажног (1911)
  • Рат (1911)
  • The Scarlet Plague (1912)
  • Црвени (1918)[19]
  • All Gold Canyon
  • By The Turtles of Tasman
  • Семјуел
  • Лудило Џона Харнеда
  • Мексиканац
  • The Sundog Trail
  • Told in the Drooling Ward
  • To the Man on Trail
  • Ха! Ха! Ха!
  • Паганин
  • Савез стараца
  • Неочекивано
  • Одисеја сјевера

Позоришни комади

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Касније променио име у Џон Грифит Лондон.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Reesman 2009, стр. 23.
  2. ^ Fogel, Daniel Mark. "London, Jack". World Book Online Reference Center. Jan 12. 2008 <http://www.worldbookonline.com/wb/Article?id=ar329620 Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2010)>
  3. ^ Birth & death dates as given in Dictionary of American Biography Base Set. American Council of Learned Societies, 1928-1936. Reproduced in Biography Resource Center. Farmington Hills, Mich.: Thomson Gale. 2006. http://galenet.galegroup.com/servlet/BioRC
  4. ^ Joan London . стр. 12, birth date
  5. ^ "Jack London Dies Suddenly On Ranch; Novelist is Found Unconscious from Uremia, and Expires after Eleven Hours. Wrote His Life of Toil– His Experience as Sailor Reflected In His Fiction– Call of the Wild Gave Him His Fame." The New York Times, story datelined Santa Rosa, Cal., Nov. 22; appeared November 24, 1916. States he died "at 7:45 o'clock tonight," and says he was "born in San Francisco on January 12, 1876."}-
  6. ^ Haley, James (4. 10. 2011). Wolf: The Lives of Jack London. Basic Books. стр. 12—14. ISBN 978-0465025039. 
  7. ^ (1910) "Specialty of Short-story Writing," The Writer, XXII, January–December 1910, p. 9: "There are eight American writers who can get $1000 for a short story—Robert W. Chambers, Richard Harding Davis, Jack London, O. Henry, Booth Tarkington, John Fox, Jr., Owen Wister, and Mrs. Burnett." $1,000 in 1910 dollars is roughly equivalent to $27,000 today
  8. ^ Swift, John N. (2002). „Jack London's "The Unparalleled Invasion": Germ Warfare, Eugenics, and Cultural Hygiene”. American Literary Realism. 35 (1): 59—71. JSTOR 27747084. 
  9. ^ Hensley, John R. (2002). „Eugenics and Social Darwinism in Stanley Waterloo's "The Story of Ab" and Jack London's "Before Adam"”. Studies in Popular Culture. 25 (1): 23—37. JSTOR 23415006. 
  10. ^ Мала школска енциклопедија. 1939. 2008. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 158..
  11. ^ „UPI Almanac for Tuesday, Jan. 12, 2021”. United Press International. 12. 1. 2021. Архивирано из оригинала 29. 1. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2021. „…novelist Jack London in 1876…” 
  12. ^ Wellman, Joshua Wyman Descendants of Thomas Wellman. 1918.  Arthur Holbrook Wellman, Boston, p. 227
  13. ^ „The Book of Jack London”. The World of Jack London. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 7. 4. 2011. 
  14. ^ Stasz 2001, стр. 14: "What supports Flora's naming Chaney as the father of her son are, first, the indisputable fact of their cohabiting at the time of his conception, and second, the absence of any suggestion on the part of her associates that another man could have been responsible... [but] unless DNA evidence is introduced, whether or not William Chaney was the biological father of Jack London cannot be decided.... Chaney would, however, be considered by her son and his children as their ancestor."
  15. ^ „Before Adam (Paperback) | The Book Table”. www.booktable.net (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2020. 
  16. ^ а б Jeanne Campbell Reesman, Jack London's Racial Lives: A Critical Biography, University of Georgia Press, 2009, pp. 323–24
  17. ^ Niekerken, Bill Van. „Jack London Square’s early days: A saloon, a local sports hero and a floating restaurant”. San Francisco Chronicle (на језику: енглески). Приступљено 15. 01. 2024. 
  18. ^ Kershaw 1999, стр. 53–54.
  19. ^ The Jack London Online Collection: Writings.

Литература

[уреди | уреди извор]

Џек Лондон онлајн колекција

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џек Лондон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џек_Лондон&oldid=28532361”