Пређи на садржај

Атеросклероза

С Википедије, слободне енциклопедије
Атеросклероза
СинонимиАтеросклеротска васкуларна болест (АСВБ)
Напредовање атеросклерозе (сужење преувеличано)
СпецијалностиКардиологија, ангиологија
СимптомиNone[1]
КомпликацијеКоронарна артеријска болест, мождани удар, периферна артеријска болест, проблеми са бубрезима[1]
Време појавеУ младости (погоршава се са годинама)[2]
УзроциНепознати[1]
Фактори ризикаВисок крвни притисак, дијабетес, пушење, гојазност, породична историја болести, нездрава исхранаt[3]
ПревенцијаЗдрава исхрана, вежбање, избегавање пушења, одржавање нормалне тежине[4]
ЛековиСтатини, лекови за крвни притисак, аспирин[5]
Фреквенција≈100% (>65 година)[6]

Атеросклероза је болест која настаје када се унутрашњост артерије сузи због накупљања плака.[7] У почетку обично нема симптома.[1] У тешком стадијуму може довести до коронарне артеријске болести, можданог удара, периферне васкуларне болести или проблема са бубрезима у зависности од тога које су артерије захваћене болешћу.[1] Симптоми, ако се јаве, обично се не јављају до средњих година.[3]

Тачан узрок није познат.[1] У факторе ризика спадају поремећен ниво холестерола, висок крвни притисак, дијабетес, пушење, гојазност, породична историја болести и нездрава исхрана.[3] Плак садржи маст, холестерол, калцијум и друге супстанце које се налазе у крви.[7] Сужавањем артерија се ограничава проток крви богате кисеоником у делове тела.[7] Дијагноза се, између осталог, заснива на физичком прегледу, електрокардиограму и тесту оптерећења.[8]

Превенција се обично огледа у здравој исхрани, вежбању, избегавању пушења и одржавању нормалне тежине.[4] Лечење успостављене болести може укључивати лекове за снижавање холестерола, као што су статини, лекове за крвни притисак или лекове који смањују згрушавање, као што је аспирин.[5] Такође се могу спровести бројне процедуре, као што су перкутана коронарна интервенција, аутокоронарни бајпас или каротидна ендартеректомија.[5]

Атеросклероза обично почиње када је особа млада и погоршава се са годинама.[2] Скоро све особе до 65 година у одређеној мери су погођене овом болешћу.[6] Она је најчешћи узрок смрти и инвалидитета у развијеном свету.[9] Иако је ова болест први пут описана 1575. године,[10] постоје докази да се јавила код људи пре више од 5000 година.[10]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „What Are the Signs and Symptoms of Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2017. 
  2. ^ а б „What Causes Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 23. 4. 2015. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  3. ^ а б в „Who Is at Risk for Atherosclerosis?”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2017. 
  4. ^ а б „How Can Atherosclerosis Be Prevented or Delayed? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  5. ^ а б в „How Is Atherosclerosis Treated? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  6. ^ а б Aronow, Wilbert S.; Fleg, Jerome L.; Rich, Michael W. (2013). Tresch and Aronow's Cardiovascular Disease in the Elderly, Fifth Edition (на језику: енглески). CRC Press. стр. 171. ISBN 9781842145449. Архивирано из оригинала 2021-08-27. г. Приступљено 2020-07-09. 
  7. ^ а б в „What Is Atherosclerosis? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 2. 12. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  8. ^ „How Is Atherosclerosis Diagnosed? - NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov (на језику: енглески). 22. 6. 2016. Архивирано из оригинала 5. 10. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  9. ^ Topol, Eric J.; Califf, Robert M. (2007). Textbook of Cardiovascular Medicine (на језику: енглески). Lippincott Williams & Wilkins. стр. 2. ISBN 9780781770125. Архивирано из оригинала 2020-01-02. г. Приступљено 2020-07-09. 
  10. ^ а б Shor, Allan (2008). Chlamydia Atherosclerosis Lesion: Discovery, Diagnosis and Treatment (на језику: енглески). Springer Science & Business Media. стр. 8. ISBN 9781846288104. Архивирано из оригинала 2021-08-27. г. Приступљено 2020-07-09. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Атеросклероза&oldid=26814982”