Пређи на садржај

Бешеново

Координате: 45° 04′ 56″ С; 19° 42′ 07″ И / 45.082292° С; 19.701957° И / 45.082292; 19.701957
С Википедије, слободне енциклопедије
Бешеново
Православна црква у селу
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСремски
ОпштинаСремска Митровица
Становништво
 — 2011.Пад 841
 — густина52/km2
Географске карактеристике
Координате45° 04′ 56″ С; 19° 42′ 07″ И / 45.082292° С; 19.701957° И / 45.082292; 19.701957
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина158 m
Површина15,9 km2
Бешеново на карти Србије
Бешеново
Бешеново
Бешеново на карти Србије
Остали подаци
Поштански број22212
Позивни број022
Регистарска ознакаSM

Бешеново је насеље у општини Сремска Митровица, у Сремском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 841 становника.

У близини села се налази манастир Бешеново, један од 16 православних манастира на Фрушкој гори.

Овде се налази црква Светог архангела Гаврила у Бешенову.

Историја

[уреди | уреди извор]

Из места (прњавора) потиче Василије Атанасијевић лекар, који је 1826. године објавио једну стручну расправу на латинском језику.[1]

Бешеново са манастирским прњавором је 1885. године у оквиру Ердевичког изборног среза са пописаних 966 душа.[2]

Језеро Бели камен

[уреди | уреди извор]

Бели камен је језеро настало у копу БФЦ (Беочинске фабрике цемента) на површини од 5 ха. Током експлоатације лапора и кречњака, на дну копа избио је снажан извор питке воде који је испумпаван у Прњаворски поток. Након напуштања копа, створило се језеро дубине 6-56 м. Богату горњебаденску морску фосилну фауну, заступљену у лајтовачком (лајтском) кречњаку, покрива сремска серија плеистоценске старости која се манифестује делувијално провулијавним творевинама са блоковима стена великих димензија. Језеро је у фази рекултивације. Познато је по називима и као Бешеновачко, односно Беочинско језеро.[3]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бешеново живи 765 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,9 код мушкараца и 41,5 код жена). У насељу има 290 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,33.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[4]
Година Становника
1948. 1.051
1953. 1.084
1961. 1.145
1971. 1.146
1981. 1.028
1991. 913 911
2002. 965 970
Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби
  
945 97,92%
Хрвати
  
2 0,20%
Украјинци
  
2 0,20%
Мађари
  
2 0,20%
Југословени
  
2 0,20%
Македонци
  
1 0,10%
непознато
  
11 1,13%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Србска новина или Магазин за художество, книжество и моду", Будим 1838. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ Марко В. Милошевић, Лексикон националних паркова Србије - Фрушка гора. . <Београд. 2016. p. 29. 
  4. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  5. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  6. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]