Боривој Лазић
| Боривој Лазић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1. август 1939. |
| Место рођења | Помијача, Србија |
| Датум смрти | 4. април 2015. (75 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Научни рад | |
| Институција | Електротехнички факултет Универзитета у Београду |
| Познат по | декан ЕТФ Београд |
| Награде | почасни члан ЕТРАН-а од 2013. |
Боривој Ж. Лазић (Помијача код Лознице, 1. август 1939 – Београд, 4. април 2015) био је српски научник и редовни професор ЕТФ у Београду (у пензији од 30. септембра 2004).
Биографија
[уреди | уреди извор]Боривој Ж. Лазић је рођен 1. августа 1939. године у селу Помијача, општина Лозница. Основну школу завршио у Текеришу 1954, а Гимназију у Шапцу 1958, са одличним успехом. Дипломирао је на ЕТФ у Београду 1963, а магистрирао 1970. и докторирао 1979. на истом факултету. Био је запослен на ЕТФ Београд од 1964. до пензије 2004. године. Најпре је изабран за асистента на Катедри за техничку механику 1964, а затим за предавача за Логичко пројектовање 1972, за доцента за Рачунарску технику и информатику 1980, за ванредног професора 1987. и за редовног професора 2003. на Катедри за РТИ на Електротехничком Факултету Београд. Умро је 4. априла 2015.
Настава
[уреди | уреди извор]На основним студијама проф. Лазић је предавао предмете: Основе рачунарске технике, Организација и Архитектура рачунара, Оперативни системи, Програмабилни индустријски контролери и Локалне рачунарске мреже. Држао је и постдипломску наставу на ЕТФ Београд и предавања на Војнотехничкој академији у Жаркову (од 1966). Такође је као професор предавао на ЕТФ Скопље, Приштина, Подгорица и Ниш. Осим тога, ишао је као спољни сарадник: у Институт Михајло Пупин од 1972- 1974. и 1979- 1983, у Институт „Лола Рибар“ од 1984- 1988, и у ДП „Информатика“ а.д. од 1989-1996.
Публикације
[уреди | уреди извор]Публиковао је 38 научних радова у домаћим и страним часописима и на стручним конференцијама. Аутор је два универзитетска уџбеника („Логичко пројектовање рачунара“ 1994. и „Прекидачке мреже“ 2006) и Збирке решених задатака из лог.пројектоваља 1991. и 1995. (као коаутор), издање Академска Мисао Београд. Учествовао је у 16 великих пројеката РЗНС, а у девет је био руководилац.
Чланство у удружењима и функције
[уреди | уреди извор]- Изабран је 1997. за члана Међународне Академије за телекомуникације у Москви.
- Био је продекан и декан и председник Савета ЕТФ, члан Скупштине Унивезитета Београд, шеф Катедре за РТИ ЕТФ итд.
- За декана ЕТФ биран је пет пута (1991-1998. и поново 2000-2002). Био је председник Савета Универзитета Београд 2002-2004.
- Био је члан Управних Одбора: РТБ- Бор (од 2000-2001), Телеком Србија (2001-2004), ИРИТЕЛ (од децембра 2006), Универзитетска библиотеке Београд, СЕШ „Н. Тесла“ и Делта Банке, као и члан Научног већа Института Кирило Савић (од 1996).
- Члан је Председништва Друштва за ЕТРАН од 1993. и шеф РТИ секције, а изабран за почасног члана ЕТРАН-а од 2013.[1]
- Члан Редакције часописа „Војно- технички гласник“ од 1994. и часописа „Пракса“ од 1995.
- Био је председник Одбора за науку и технологију Привредне коморе Београда и члан њеног жирија за награде Др и Мр радова од 1992
- Члан Одбора за електротехнику РМНТ од 1990. до 2000. и члан Савета Математичког Факултета у Београду.
Литература
[уреди | уреди извор]- Наших педесет година, уредници: Душан Драјић и Божидар Станић, стр. 9.43/44, Изд. Електротехнички факултет, Београд 2003.
- Развој рачунарства у Србији, Душан Христовић, часопис Флогистон, бр.18/19, стр. 89-105, Изд. МНТ-САНУ, Београд 2010/2011.
- Хроника дигиталних деценија, уредници књиге : Д. Б. Вујаклија и Никола Марковић, стр. 25-36, изд. ДИС, ИМП и PC-press, Београд 2011.
