Вазодилатација
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
Вазодилатација је процес ширења крвних судова, што доводи до повећања њиховог пречника и смањења отпора протоку крви. Овај механизам игра кључну улогу у регулацији крвног притиска и дотока крви до различитих ткива и органа у организму.
Механизми вазодилатације
[уреди | уреди извор]Вазодилатација може бити изазвана различитим механизмима, укључујући:
- Неурогени механизми: Активација парасимпатичког нервног система доводи до ослобађања ацетилхолина, који дјелује на ендотелне ћелије крвних судова, стимулишући производњу азот-оксида (NO). NO је снажан вазодилататор који опушта глатке мишиће у зидовима крвних судова.[1]
- Хуморални механизми: Хормони као што су адреналин и норадреналин могу дјеловати на β2-адренорецепторе, узрокујући вазодилатацију. Такође, простагландини и брадикинин су познати вазодилататори који се ослобађају у одређеним физиолошким и патолошким стањима.[2]
- Локални механизми: Повећана метаболичка активност ткива доводи до акумулације метаболита као што су угљен-диоксид, водоникови јони и аденозин, који директно узрокују ширење крвних судова како би се повећао доток крви у активно ткиво.[3]
Физиолошка улога
[уреди | уреди извор]Вазодилатација је од суштинског значаја за одржавање хомеостазе у организму. Она омогућава прилагођавање дотока крви у складу са потребама ткива, регулише тјелесну температуру путем повећаног протока крви кроз кожу и учествује у одржавању оптималног крвног притиска.[4]
Патофизиологија
[уреди | уреди извор]Поремећаји у механизмима вазодилатације могу довести до различитих здравствених проблема. Прекомјерна вазодилатација може изазвати хипотензију (низак крвни притисак), док недовољна вазодилатација може допринијети развоју хипертензије (повишен крвни притисак) и смањеном дотоку крви до ткива, што може резултирати исхемијом.[5]
Терапијска примјена
[уреди | уреди извор]Многи лијекови користе механизме вазодилатације за лијечење различитих стања:
- Антихипертензиви: Лијекови као што су АЦЕ инхибитори и блокатори калцијумових канала дјелују вазодилататорно, снижавајући крвни притисак.[2]
- Антиангинозни лијекови: Нитрати изазивају вазодилатацију коронарних артерија, побољшавајући доток крви до срчаног мишића и ублажавајући симптоме ангине пекторис.[1]
- Еректилна дисфункција: Инхибитори фосфодиестеразе типа 5, као што је силденафил, промовишу вазодилатацију у пенису, олакшавајући постизање и одржавање ерекције.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]- Вазоконстрикција
- Крвни притисак
- Ендотел
- Глатки мишићи
- Хипертензија
- Хипотензија
- Азот-оксид
- Антихипертензиви
- Нитрати
- Еректилна дисфункција
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б Guyton, A.C.; Hall, J.E. (2006). Textbook of Medical Physiology. Elsevier Saunders.
- ^ а б Rang, H.P.; Dale, M.M.; Ritter, J.M.; Flower, R.J. (2007). Rang and Dale's Pharmacology. Elsevier Churchill Livingstone.
- ^ Levick, J.R. (2010). An Introduction to Cardiovascular Physiology. Hodder Arnold.
- ^ Brashers, V.L. (2006). Clinical Applications of Human Anatomy and Physiology. Mosby.
- ^ а б Klabunde, R.E. (2011). Cardiovascular Physiology Concepts. Lippincott Williams & Wilkins.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]Cardiovascular Physiology Concepts – Vasodilation
Endothelial Function and Dysfunction – Physiological Reviews
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
