Пређи на садржај

Leukotrien E4

С Википедије, слободне енциклопедије
Leukotrien E4
Nazivi
Preferisani IUPAC naziv
Leukotrien E4
Sistemski IUPAC naziv
6-[(2-amino-2-karboksietil)sulfanil]-5-hidroksikosa-7,9,11,14-tetraenoinska kiselina
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
KEGG[1]
MeSH Leukotriene+E4
  • CCCCCC=CCC=CC=CC=CC(SCC(N)C(O)=O)C(O)CCCC(O)=O
Svojstva
C23H37NO5S
Molarna masa 439,61
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Leukotrien E4 je cisteinilni leukotrien koji učestvuje u inflamaciji. Poznato je da ga proizvodi nekoliko tipova belih krvnih zrnaca, uključujući eozinofili, mastociti, tkivo makrofaga, i bazofili, i nedavno je utvrđeno da ga proizvode trombociti pričvšćeni za neutrofile.[4] On se formira putem sekvencijalne konverzije od LTC4 do LTD4 i zatim do LTE4, što je krajnji i najstabilniji cisteinilni leukotrien.[5] U poređenju sa kratkim poluživotima LTC4 i LTD4, LTE4 je relativno stabilan i akumulira se u kondenzatu daha, plazmi, i u urinu, što ga čini dominatnim cisteinil leukotrienom u biološkim fluidima.[6] Merenja LTE4, posebno u urinu, se često vrše u kliničkim ispitivanjima.

Povišena produkcija i ekskrecija LTE4 je vezana za nekoliko respiratornih bolesti, i urinarni nivoi LTE4 su povišeni tokom ozbiljnih napada astme, a posebno su visoki kod ljudi sa aspirinom indukovanom astmom.[7]

  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Laidlaw, T. M.; Kidder, M. S.; Bhattacharyya, N; Xing, W.; Shen, S; Milne GL, Castells MC, Chhay H, Boyce JA (2012). „Cysteinyl leukotriene overproduction in aspirin exacerbated respiratory disease is driven by platelet-adherent leukocytes”. Blood. 119 (16): 3790—8. PMC 3335383Слободан приступ. PMID 22262771. doi:10.1182/blood-2011-10-384826. 
  5. ^ Lee, C. W.; Lewis, R. A.; Corey EJ; Austen, K. F. (1983). „Conversion of leukotriene D4 to leukotriene E4 by a dipeptidase released from the specific granule of human polymorphonuclear leucocytes”. Immunology. 48: 27—35. PMID 6293969. 
  6. ^ Sala A, Voelkel N, Maclouf J, Murphy RC (1990). „Leukotriene E4 elimination and metabolism in normal human subjects.”. J Biol Chem (265): 1—8. 
  7. ^ Lee, T. H.; Christie, P. E. (1993). „Leukotrienes and aspirin induced asthma”. Thorax. 48 (12): 1189—1190. PMC 464963Слободан приступ. PMID 8303620. doi:10.1136/thx.48.12.1189. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]