Вердер (пушка)
Вердер М1869 | |
---|---|
Врста | пушка |
Порекло | Краљевина Баварска |
Употреба | |
Употреба у | Краљевина Баварска Немачко царство |
Бојно деловање | Француско-пруски рат |
Производња | |
Произведено | 125.540 пушака карабина 8.600[1] комада |
Варијанте | Пушка, карабин и пиштољ |
Спецификације | |
Маса | 4,390[2] kg |
Дужина | 1.300[2] mm |
Дужина цеви | 890[2] mm |
Калибар | 11[2] mm |
Врста операције | падајући блок затварач |
Начин дејства | спорометно |
Вердер М1869[а] (нем. Werder M1869), оригинално Пушка острагуша М/1869 система Вердер (нем. Rückladungsgewehr M/1869, System Werder), немачка спорометна пушка која је 1869-1882. била службено оружје баварске војске.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Аустријско-пруски рат (1866), у коме се Краљевина Баварска борила на страни поражене Аустрије, показао је у пракси огромну предност пруских пушака острагуша (Драјзе) у односу на тадашње најмодерније пушке спредњаче (аустријске каписларе Лоренц). Пораз велике и дисциплиноване аустријске војске наоружане пушкама спредњачама довео је до револуције у наоружању свих европских армија, које су већ 1867. усвојиле на брзину конструисане острагуше (углавном преправљене спредњаче) као основно војничко наоружање. Процес усвајања пушака острагуша истовремено се одвијао у Великој Британији (пушке Снајдер-Енфилд), Француској (пушке Шаспо), Аустрији (пушке Венцл), Русији (пушке Крнка) и САД (пушке Спрингфилд М1873), као и у мањим европским државама. Тако је Кнежевина Србија усвојила пушке Грин, а Краљевина Баварска донекле сличне пушке Подевил-Линднер, преправљене мускете каписларе са примитивним чепним затварачем, које су пуњене полусједињеним метком у папирној чахури и опаљиване традиционалним табаном на капислу.[2]
Међутим, проналазак сједињеног метка са металном чахуром од стране Едварда Боксера и Хирама Бердана (1868) учинио је пушке са папирним метком застарелим и већ 1869. Баварска је усвојила нову пушку острагушу, овог пута на сједињене метке са централним паљењем, коју је 1868. конструисао Јохан Лудвиг Вердер, директор фабрике оружја у Нирнбергу. Пушка је усвојена након званичног тестирања, на коме су учествовале у оно време најмодерније пушке Верндл, Бердан и Маузер - при чему је Вердерова пушка усвојена као једини домаћи, баварски производ.[2]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Вердер М1869 била је пушка острагуша са падајућим блок-затварачем, развијена по угледу на америчку пушку Пибоди. Пушка је имала два обарача - предњи, који се притискао унапред, и задњи, класичан. Притискање предњег обарача отварало је затварач и избацивало празну чауру, док је натезање ороза (заправо продужетка полуге затварача, који је по облику и локализацији подсечао на ороз) затварало сандук и напињало ударну иглу у затварачу. Овај систем веома брзог избацивања празних чаура омогућавао је веома брзу паљбу за оно време, пошто је код раних острагуша вађење чахуре било најспорији део гађања.[2]
Пешадијска пушка
[уреди | уреди извор]Пушка је званично усвојена у наоружање баварске војске 18. априла 1869. Укупно је произведено око 1.000 експерименталних пушака 1868. у Лије̟жу (већина је накнадно преправљена у карабине), 125.000 пушака у баварској државној фабрици у Амбергу и још 20.000 од стране приватних произвођача. Пушке су биле калибра 11 мм, дугачке 130 цм, цеви дужине 89 цм, масе 4.390 грама, са бајонетом у облику сабље. Теоријски домет износио је 1.000 корака.[2]
Уједињење Немачке (1871) натерало је Баварску да прихвати стандардно оружје нове немачке војске (Маузер М1871), па је 1875-1876. 125.540 пушака преправљено да користи исту, Маузерову муницију калибра 11 мм. Од 1877. почело је преоружавања баварске војске пушкама Маузер, али су пушке Вердер остале у служби до 1882. године.[2]
Карабин
[уреди | уреди извор]Првих 600 карабина произведено је скраћивањем експерименталних пушака из 1868, 4.000 произвела је Фабрика машина у Минхену, а још 4.000 Огист Франкоте из Лијежа. Карабини су били дугачки 96 цм (цеви 55 цм), масе 3,5 кг, без носача за бајонет.[1]
Франкоте је произвео и мањи број жандармеријских пушака, које су заправо биле стандардни карабини са носачем за бајонет.[1]
Пиштољ
[уреди | уреди извор]За наоружање коњаника и артиљераца усвојен је једнометни пиштољ истог система.
Употреба
[уреди | уреди извор]Баварска војска користила је нове пушке у Француско-пруском рату (1870-1871) са великим успехом - пруски војници наоружани старијим пушкама Драјзе М1841 били су одушевљени брзином паљбе баварских пушака, која је била готово двоструко већа од њихових, иако је у то време свега око 1.000 баварских војника било опремљено новим пушкама.[2]
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Број модела ватреног оружја обично означава годину патентирања или почетка производње.
Извори
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Walter, John (2006). Rifles of the world (3rd ed изд.). Iola, WI: Krause Publications. ISBN 978-0-89689-241-5. OCLC ocm67543348.