Веће произвођача

Веће произвођача је било дом Савезне народне скупштине ФНРЈ од 1953. до 1963. као веће које бирају произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини. Други дом је био Савезно веће, а постојало је и посебно Веће народа.

Састав

Веће произвођача су сачињавали народни посланици које су бирали произвођачи запослени у производњи, транспорту и трговини сразмерно учешћу привредних области у укупном друштвеном производу Федеративне Народне Републике Југославије. Народне посланике као представнике својих привредних организација бирали су радници и службеници привредних предузећа, чланови земљорадничких задруга, као и занатлије и занатски радници. Један посланик се бирао на 70.000 произвођачког становништва. Бирали су их индустријски, пољопривредни и занатски произвођачи одвојено сваки у својој произвођачкој групи.^[1]

Индустријска група обухватала је раднике и службенике запослене у индустрији, рударству, шумарству, грађевинарству, транспорту, трговини, угоститељству и комуналној делатности. Пољопривредна група обухватала је земљораднике који су чланови земљорадничких задруга и раднике и службенике пољопривредних добара. Занатска група обухватала је трудбенике запослене у занатству.^[2]

За члана Већа произвођача могао је бити биран сваки произвођач који је уживао опште бирачко право и припадао произвођачкој групи из које се бирао посланик. Могао је бити биран и синдикални функционер који је као такав изабран од стране произвођача. Посланику који би трајно престао бити произвођач или би променио произвођачку групу у којој је изабран, престајао би му мандат.^[3]

Надлежности

Домови Савезне народне скупштине ФНРЈ (Савезно веће и Веће произвођача) заседали су одвојено. Законски предлог у чијем доношењу су равноправно учествовала оба дома могао је бити поднет једном или другом дому. Домови су могли одлучити да на заједничкој седници претресу поједине законске предлоге или друга питања у чијем решавању су учествовала оба дома, али гласање о законским предлозима вршило се на седници сваког дома одвојено.^[4]

Савезно веће и Веће произвођача равноправно су учествовали:^[5]

у одлучивању о промени Устава;
у утврђивању савезног друштвеног плана и савезног буџета; у потврђивању завршног биланса о извршењу савезног друштвеног плана и завршног рачуна о извршењу савезног буџета;
у доношењу искључиво савезних закона: о новцу, кредитном систему, банкама и финансијском пословању; о социјалном осигурању; имовинског законика; о патентима, жиговима, узорцима и моделима; о установљењу друштвеног доприноса и пореза; о царинама; о девизама; о меници, чеку и другим начинима плаћања; о осигурању; о стандардима; о избору и опозиву народних посланика;
у доношењу основних закона: о планском управљању народном привредом; о привредним организацијама; о саобраћају и везама; о буџетима; о друштвеном доприносу, порезима и другим дажбинама; о искоришћавању природних богатстава и снага; о раду;
у ратификовању међународних уговора из области привреде, рада и социјалног осигурања;
у доношењу одлуке о сагласности републичког устава са савезним уставом, као и о сагласности републичког и савезног закона са савезним уставом ако су оба дома учествовала у доношењу савезних закона;
у одлучивању о расписивању референдума у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања;
у одлучивању о продужењу мандата Скупштине, у утврђивању да су престале околности због којих је мандат Скупштине био продужен, као и у одлучивању о распуштању Скупштине;
у одлучивању о наградама народних посланика и принадлежностима председника, потпредседника и секретара Савезне народне скупштине, председника Републике и чланова Савезног извршног већа;
у доношењу декларација и резолуција по питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања.

Савезна народна скупштина ФНРЈ на заједничкој седници оба дома вршила је следеће послове:^[6]

бирала и разрешавала председника Републике;
бирала и разрешавала чланове Савезног извршног већа;
бирала и разрешавала председника, потпредседнике и секретара Савезне народне скупштине;
бирала и разрешавала судије Савезног врховног суда;
бирала и разрешавала чланове одбора и комисија Скупштине;
проглашавала промену Устава.

Веће произвођача је могло давати препоруке привредним организацијама за њихов рад и државним органима и самоуправним установама у питањима из области привреде, рада и социјалног осигурања. У оквиру права одређених законом могло је доносити одлуке за рад привредних организација, државних органа и самоуправних установа.^[7]

Види још

Извори

^ Чланови 25, 28. и 29. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)
^ Члан 29. Уставног закона (1953)
^ Члан 30. Уставног закона (1953)
^ Члан 35. Уставног закона (1953)
^ Члан 34. Уставног закона (1953)
^ Члан 36. Уставног закона (1953)
^ Члан 40. Уставног закона (1953)

Литература

Petranović, Branko (1980). Istorija Jugoslavije 1918-1978. Beograd: Nolit.
Petranović, Branko (1988). Istorija Jugoslavije 1918-1988. 3. Beograd: Nolit.

[1] Чланови 25, 28. и 29. Уставног закона о основама друштвеног и политичког уређења Федеративне Народне Републике Југославије и савезним органима власти (1953)

[2] Члан 29. Уставног закона (1953)

[3] Члан 30. Уставног закона (1953)

[4] Члан 35. Уставног закона (1953)

[5] Члан 34. Уставног закона (1953)

[6] Члан 36. Уставног закона (1953)

[7] Члан 40. Уставног закона (1953)

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]