Вирус набораности боровнице

Вирус набораности боровнице је распрострањен у Северној Америци (Канада, САД), Европа (Италија, Пољска). Према подацима EPPO, вирус је локално присутан на територији Европске уније, због чега је сврстан на А2 алерт листу^[1].

Физичке и хемијске карактеристике, грађа вируса

Има кончасте честице, дужине око 690 nm, ширине 14 nm, које садрже једноделни ss+(RNK) геном. Протеински омотач је састављен од једног протеина.

Круг домаћина

Вирус је изолован са различитих врста рода Vaccinium, односно различитих врста боровнице.

Патогенеза

На веће удаљености се преноси зараженим садницама боровнице. Ову могућност повећава постојање заражених биљака које не испољавају симптоме. Не преноси се додиром заражене и здраве биљке. Током вегетације се може пренети лисном ваши боровнице (Ericaphous fimbriata) на неперзистентан начин.^[2]

Симптоматологија и економски значај

Симптоми варирају у широком распону, од потпуног изистанка видљивих промена, до некрозе и изумирања биљака. Може доћи до делимичне или потпуне некрозе цветова, листова и изданака. Међу симптоме се убраја и ивична хлороза листова. Препознавање узрока отежава и веома дуг латентни период, који може износити и до две године. Са повећањем производње боровнице у Европи предвиђа се повећање значаја вируса. Увозом садница из Северне Америке, где је обољење значајно распрострањено, повећава се опасност од интридукције, при чему нема поузданих процена у којој мери вирус може угрозити природне популације боровнице.^[3]

Мере сузбијања

Навођење вируса на EPPO А2 алерт листу указује на потребу здравствене контроле садница боровнице при међународној размени. EPPO препоручује увођење патогена у сертификационе шеме при производњи садног материјала. По америчким подацима, културом меристема и термотерапијом се могу добити биљке без присуства овог вируса.^[4] Уништавање заражених биљака и вектора могу смањити брзину ширења вируса у пољу. Министарство пољопривреде Републике Србије је прописало меру посебног надзора за овај вирус, што је предвиђено Правилником о утврђивању програма мера заштите здравља биља.

Референце

^ „EPPO A2 List of pests recommended for regulation as quarantine pests”. European and Mediterranean Plant Protection Organization. 2020.
^ Bristow, PR; Martin, RR; Windom, GE (2000). „Transmission, Field Spread, Cultivar Response, and Impact on Yield in Highbush Blueberry Infected with Blueberry scorch virus”. Phytopathology. 90: 474.
^ Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. стр. 220. ISBN 978-86-7520-372-8.
^ Postman, J. D. (2007). „Blueberry Scorch Carlavirus Eliminated from Infected Blueberry (Vaccinium corymbosum) by Heat Therapy and Apical Meristem Culture”. APS Publications.

Литература

Баги, проф. др Ференц; Јаснић, проф. др Стеван; Будаков, доц. др Драгана (2016). Вирозе биљака. Нови Сад. Универзитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет. ISBN 978-86-7520-372-8